Igre 
Ofanzive, iscrpljivanje i kupovina vremena - Moskva i Kijev čuvaju "strateške kečeve u rukavu" za dugotrajni rat
Komentari09/07/2022
-22:00
Nakon nedelja žestokih borbi za kontrolu nad ukrajinskim gradom Severodonjeckom na istoku zemlje, očekivao se sličan razvoj situacije u susednom Lisičansku, ali je taj grad ipak brže došao pod kontrolu ruskih snaga. Osvajanje kompletne Luganske oblasti veoma je značajno za rusku vojsku, međutim bitke za "gradove blizance" na reci Severski Donjec pokazuju i novu ukrajinsku strategiju koja se sastoji iz kupovine vremena i izbegavanja potpunog opkoljvanja kao što je to slučaj bio tokom iscrpljujućih borbi u Marijupolju, ocenjuju zapadni analitičari. Značajne borbe očekuju se tokom leta, izvesno je da će rat biti dugotrajan, a kojoj strani će to više da odgovara u velikoj meri zavisi od poteza Zapada.
Nedeljama smo slušali i čitali izveštaje o granatiranju Severodonjecka, koji je zajedno sa Lisičanskom bio poslednji preostali grad u Luganskoj oblasti koji je bio pod kontrolom ukrajinskih snaga. Razranja su bila ogromna, zvaničnici su ga nazivali "mrtvim gradom", ali je ipak dugo uspevao da odoleva ruskim napadima iako se stanje na terenu često menjalo.
Nakon toga, žestoka i dugotrajna borba koja se predviđala za Lisičansk je izbegnuta zahvaljujući strateškom povlačenju ukrajinskih snaga, rekao je regionalni guverner Serhij Gajdaj. Kako je objasnio novinaru BBC-ja, Rusija ima ogromnu prednost kada je reč o artiljeriji i municiji i jednostavno bi uništila grad iz daljine. Zbog toga nije bilo poente da ukrajinske snage tamo ostanu.
U ratu se stretegija često menja zbog promena na terenu, a teško je verovati da će neka od strana da otkrije sve karte i namere. Međutim, kako piše Forbs, Ukrajina je branila Severodonjeck i Lisičansk ne zaato što je imala realne šanse da se odupte nemilosrdnom ruskom bombardovanju, već zato što su te borbe, u kombinaciji sa postepenim povlačenjem, imale potencijal da nanesu velike gubitke ruskim trupama.
AP/Efrem Lukatsky
Takođe, kako se ocenjuje, time što je zadržavala 50 ili više ruskih bataljona na istoku, Ukrajina ih je sprečila da krenu ka jugu kako bi blokirali kontraofanzivu ukrajinskih snaga koja se polako kreće ka Hersonu - strateški važnom lučkom gradu koji je Rusija zauzela u ranoj fazi rata i koji bi bio veoma značajan za eventualni ekonomski oporavak Ukrajine.
Dok se iscprljene ukrajinske snage koje su branile gradove u Luganskoj oblasti sada pomeraju ka sledećoj liniji odbrane oko grada Siverska, Forbs navodi da je pitanje da li je ukrajinska strategija dala očekivani efekat?
Nemoguće je pouzdano reći koliko je ruskih vojnika poginulo u bici za Severodonjeck i Lisičansk. Podaci dolaze od dve strane koje imaju interes da ih preuveličavaju ili umanje. Međutim, izvesno je da su borbe u Donbasu odnele mnogo života.
Povezane vesti
Komanda ukrajinske vojske procenjuje da su Rusi izgubili više od 35.000 ljudi za 14 nedelja borbi. Separatistička DNR koja je doprinela sa oko 20.000 ljudi objavila je da je do kraja maja poginulo oko 2.000 njihovih pripadnika i da je još 8.500 ranjenih.
Američki magazin piše da je ruska vojska verovatno izgubila hiljade vojnika u Donbasu u poslednjih nekoliko meseci. U pokušaju da obnovi razbijene bataljone, Kremlj je počeo da poziva rezerviste. Navodi se i primer novoformiranog volonterskog bataljona u okviru 200. motorizovane brigade.
"Ovaj bataljon sastoji se od rezervista, volontera, vojne policije, osoblja brodova i mornara sa različitih vojnih brodova. To verovatno znači da su volonteri bez adekvatne obuke i da nemaju potrebno pešadijsko iskustvo da bi bili operativni borbama visokog intenziteta", izvestio je Institut za proučavanje rata sa sedištem u Vašingtonu.
Tanjug/AP/Oleksandr Ratushniak
Dodaje se da složena priroda tog bataljona svedoči o tome da rusko vojno rukovodstvo ima muke sa uspostavljanjem jedinica koje su spremne za borbu.
Takođe, tu je i nedostatak moderne opreme. Pošto je izgubila više od 800 tenkova u Ukrajini, ruska vojska je povukla iz skladišta zastarele tenkove T-62, što svedoči o nedostatku modernog naoružanja navelo je britansko ministarstvo odbrane u jednom od svojih obaveštajnih izveštaja.
Međutim, i ukrajinska vojska je pretrpela značajne gubitke. Zvaničnici su isticali tokom bitke za Severodonjeck da pogine između 100 i 200 vojnika svakog dana.
Te stotine ili hiljade žrtvi sa ukrajinske strane kupile su vreme Kijevu. Dok su se vodile žestoke borbe u Severodonjecku i Lisičansku, ukrajinske brigade su pokrenule kontraofanzivu ka Hersonu, praveći veoma spor napredak. Kada je Lisičansk pao, ukrajinska vojska je napredovala ka gradu Barvinoku koji se nalazi oko osam kilometara severno od Hersona.
Povezane vesti
Istovremeno, ukrajinska vojska je uspela da potisne poslednje ruske trupe na Zmijskom ostrvu koje se nalazi na morskom putu ka Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci. Ukrajina je očigledno iskoristila ruski fokus na Donbas da bi napravila pomake na jugu zemlje.
Ta dinamika bi mogla da se nastavi dok Kremlj sada "cilja" Siversk i ostale gradove koji su pod kontrolom Ukrajine u Donjeckoj oblasti. Kako piše Forbs, trebalo bi očekivati da Ukrajina nastavi da "trguje" sa miljama terena i razorenim gradovima na istoku da bi dobila priliku da oslobodi Herson.
Izbegavanje opkoljavanja
Britansko ministarstvo odbrane ističe da je velika verovatnoća da će Ukrajinci nastaviti sa produženim bitkama, a zatim povlačenjem trupa pre nego što budu opkoljene. Kako se ističe, to će biti ključni faktor za ishod borbi.
Povezane vesti
U sličnom maniru BBC ocenjuje da je tokom borbi u gradovima u regionu Luganska za ukrajinske trupe bilo ključno da izbegnu opkoljavanje, kao što se to dogodilo u Marijupolju. Iako je njihova odbrana južne luke veoma usporila rusku ofanzivu, krajnji rezultat je bio ubijanje i zarobljavanje hiljada najsposobnijih boraca u ukrajinskoj vojsci. Ukrajina je po svaku cenu želela da izbegne takav scenario u Severodonjecku i Lisičansku.
To se može nazreti iz obraćanja ukrajinskih zvaničnika. Predsednik Zelenski je poručio: "Izgradićemo zidove, povratićemo zemlju, ali ljudi moraju biti sačuvani".
Serhij Gajdaj je novinaru BBC-ja rekao: "Naše trupe su se povukle na položaje koji su bolje utvrđeni. Branili smo Lugansk pet meseci. Za to vreme gradili smo nova utvrđenja u regionu Donjecka. Trupe su sada otišle tamo".
Nekoliko sati nakon pada Lisičanska, savetnik predsednika Oleksej Arestovič je nazvao odbranu Lisičanska i Severodonjecka "uspešnom vojnom operacijom". Pošto je sada ruska zastava razvijena u oba grada, to deluje nelogično, ali on je želeo da kaže da su tako što su igrali dugu igru, Ukrajinci zapravo kupovali vreme.
Kupovina vremena
Da bi se razumela ta logika, potrebno je razumeti važnost zapadnog oružja za ukrajinski otpor. Ukratko, bez pomoći koja stiže sa Zapada, Ukrajina bi bila u mnogo većem problemu nego što je to sada slučaj, navodi BBC.
Što duže zadržavaju ruski napredak, to im stiže više raketnih i artiljerijskih sistema koje mogu da koriste u borbama. Sistemi HAMARS iz SAD već su u akciji, a Kijev se uzda da će takvo oružje značajno uticati na tok rata - više vremena znači više novog oružja.
Kada se gleda iz ruske perspektive, njihov cilj je da zauzmu kompletan region Donbasa, a osvajanje Luganska je značajan korak ka tome. I predsednik Putin je tome pridao veliki značaj tako što je komandante ofanzive nagradio zvanjima "heroji Rusije".
profimedia
Dok se očekuje da će fokus ruske ofanzive sada preći na gradove u Donjeckoj oblasti kao što su Slavjansk i Kramatorsk, iz jedne Putinove naredbe se može naslutiti da su vojnici veoma isrpljeni. On je rekao da trupe koje su učestvvoale u borbama u Lugansku moraju da se odmore da bi bile spremne za dalje borbe.
Kome više odgovara dugotrajni rat?
Svi ovi događaji svedoče o tome da će rat u Ukrajini verovatno potrajati. Zapadni zvaničnici sumnjaju da će Ukrajina biti u stanju da povrati svu teritoriju koju je izgubila od kako je počela invazija, piše The Economist i ističe da se pokazalo da je lakše braniti teritoriju nego napadati.
Međutim, procenjuje se da, ukoliko se nastave isporuke oružja i municije Ukrajini, i ukoliko ga ona bude koristila racionalno i na pravi način, mogu da povrate džepove teritorija, da se izazve haos među ruskim snagama i da se nanesu značajni gubici ruskoj vojsci.
U tekstu pod nazivom "Da li dugotrajni rat više odgovara Rusiji ili Ukrajini" The Economist piše da postoje strahovi da Ukrajina nije prilagodila svoju strategiju ratu koji znači iscrpljivanje, da će ostati bez ljudstva i municije, da će ekonomija biti uništena i da volja za borbom može da oslabi. Rusija se suočava sa istim problemima jer konflikt "guta" mladiće i potkopava njenu ekonomiju.
Dugotrajni konflikt će testirati odlučnost ukrajinskih zapadnih saveznika, dok cene hrane i energije budu rasle, dok inflacija bude veliki problem za birače i dok ukrajinski zahevi za oružjem budu sve veći. Ukratko, u tekstu se ocenjuje da će dugotrajan rat testirati obe strane, a da li to više odgovara Rusiji ili Ukrajini velikim delom zavisi od toga kako će Zapad odgovoriti.
Tanjug AP/Andrii Marienko
Da Kijev polaže velike nade u zapadno naoružanje može se naslutiti i iz izjave šefa obaveštajnog direktorata ukrajinskog ministarstva odbrane Kirila Budanova koji je rekao da očekuje značajne događaje početkom avgusta koji bi mogli da znače prekretnicu u ratu.
"Ukrajina će se vratiti na granice iz 1991. godine i ne razmatramo nikakve druge scenarije. Do kraja godine aktivna neprijateljstva će skoro nestati. Povratićemo kontrolu nad našim teritorijama u doglednoj budućnosti", naveo je on.
Vojni analitičari naglašavaju da je potrebno vreme za nove isporuke oružja ali i za obuku. Samir Puri sa Međunarodnog instituta za strateške studije je rekao za Al Džaziru da “trenutno izgleda da se Ukrajinci skupljaju kao opruga” i da čekaju NATO oružje i da pripremaju kontraofanzivu.
"I sada ima kontraofanziva, ali videćemo mnogo veće tokom leta ako je verovati retorici ukrajinskih zvaničnika", ističe Puri.
Preporuka za vas
Komentari (0)