Igre 
Francuska sprečila oko 60 terorističkih napada od 2015. - osetljive tačke čuva 7.000 vojnika, više posla za obaveštajce
Komentari10/07/2022
-14:03
Skoro sedam godina se navršava otkako se u Parizu 13. novembra 2015. dogodio teroristički napad, a borba protiv terorizma se nastavlja u Francuskoj - zemlji u kojoj je u napadima džihadista ubijeno više od 260 ljudi, a ranjeno skoro 1,200 od 2014. godine.
Iako je i na drugim mestima u Evropi broj napada naglo opao tokom prošle godine, Francuska ostaje na nivou visoke bezbednosne pripravnosti. Na zaštiti osetljivih tačaka u državi i dalje je angažovano 7.000 vojnika.
"Mi smo ovde da štitimo stanovništvo, da im ulijemo osećaj sigurnosti. Zbog toga patroliramo i nastojimo da ih uverimo u sigurnost, kao i da odvraćamo od potencijalnog terorističkog napada. Prilagođavamo se okolnostima. Oficiri se prilagođavaju tokom misije i uvežbavaju tokom te misije", rekao je Rodrig, oficir Žandarmerije u operaciji "Sentinel".
Drugi važni zadatak za Francusku je da pojača obaveštajni rad. Minulih godina formirano je oko hiljadu novih policijskih dužnosti za borbu protiv terorizma.
Iako je Islamska država poražena u pogledu zauzimanja teritorije i njena moć za izvođenje napada u svetu je smanjena, fokus je sada na pokušaju da se detektuju pojedinačni napadači.
profimedia
"Nekada čovek postane radikalan gotovo za jedno veče, uzme nož i izađe na ulicu. On je ispod radara, nevidljiv. Nažalost, takve stvari su veoma komplikovane osim ako nemate konkretan element protiv njega. Zato smo i uspostavili ove sisteme u Francuskoj da pokušamo da otkrijemo planiranje napada, promene u ponašanju ljudi. Na primer, osobe koje nisu teroristi promene način ponašanja, odjednom više ne žele da se rukuju sa ženama, promene odeću, izoluju se od društva i slično", naveo je Žan-Lui Brižijer, bivši sudija za slučajeve terorizma.
Obaveštajna jedinica za otkrivanje "slabog signala"
Da bi se otkrilo ono što stručnjaci zovu "slabim signalom", Francuska je formirala i posebnu obaveštajnu jedinicu posvećenu radikalizaciji u zatvorima.
Povezane vesti
"Postoje dva tipa zatvorenika. Imate one osuđene za terorizam, ima ih oko 450 do 500. I postoji oko 700 zatvorenika za druga krivična dela koji su radikalizovani. Tu nastupaju obaveštajne službe, ali ipak naš fokus mora biti na merama prevencije", navodi Dris It Jusef, doktor prava i bezbednosni stručnjak.
Francuske vlasti tvrde da su sprečile oko 60 terorističkih napada od 2015. godine. Razlog tome je i promena nekoliko zakona iz oblasti bezbednosti i dve godine vanrednog stanja između 2015. i 2017. godine. Ove mere, međutim, na meti su kritika jer smanjuju građanske slobode.
"Diskusija o petom talasu terorizma"
Vlade Radulović iz Centra za geostrteška istraživanja i terorizam rekao je za Euronews Srbija da su globalno najkritičnije tačke Pakistan, Avganistan, Irak, Nigerija, Mali, ali da ukoliko se pogledaju brojke u odnosu na prethodnih nekoliko godina, one jesu manje i intenzitet realizovanih napada je daleko manji.
"Terorizam kao takav postoji i postojaće nažalost u budućnosti, međutim, u odnosu na neke ranije periode taj broj je smanjen. Čini mi se tokom perioda pandemije, tada ste imali osetan pad i u izveštavanju o terorističkim napadima, ali i o samim realizovanim terorističkim napadima. Ukoliko izuzmemo bombaše samoubice, automobile bombe upravo u ovim delovima Pakistana, Iraka, Avganistana - imali ste situaciju da su mahom na evropskom kontinentu zabeleženi sporadični slučajevi koriščenja hladnog oružja, noževa, mačeta, sekira, upotreba motornih oblika...", rekao je on.
Radulović objašnjava da i u teoriji postoje četiri talasa terorizma i da se upravo ovaj četvrti percipira kao religijski, ali da danas postoji diskusija o tome da li se svet nalazi zapravo u petom talasu.
"Ako jesmo - šta definiše taj peti talas, da li su to nedržavni akteri, u smislu oni koji pokušavaju da formiraju kvazi države. Nema dileme da je glavna odlika četvrtog talasa terorizma bio religijski aspekt", istakao je on.
Radulović navodi da se danas najveća bojazan tiče takozvanih "usamljenih vukova" i da bezbednosne službe i organizacije poput Interpola, Europola i Ujedinjenih nacija moraju da daju svoj predlog šta raditi dalje i da je na službama da preduprede da ne dođe do eskalacije.
Povezane vesti
"Lakše je preduprediti kada imate organizovnu ćeliju, grupaciju ili grupu, kada imate pojedince to je veliki izazov. S tim što mi sada imamo uslovno rečeno dva fronta, jedan su usamljeni vukovi, oni koji su religijski obojeni, ali drugi front su ova lica pojedinci - Evropljani, Amerikanci, nisu religijski", rekao je on.
Komentarišući nedavne slučajeve napada u SAD i Norveškoj, te da je policija izjavljivala da osumnjičeni nisu povezani sa terorizmom, Radulović kaže da se boji da smo "olako počeli da stavljamo znak jednakosti između terorizma i islama".
"Mislim da to nije dobro. Jedan Brejvik niti je došao sa Bliskog istoka, niti je bio islamske veroispovesti", rekao je on.
Komentari (0)