Ko je vlasnik državne imovine u BiH: Spor Sarajeva i Banjaluke dovodi u pitanje projekat RS i Srbije na Drini

Ko je vlasnik i ko ima pravo da raspolaže državnom imovinom - Republika Srpska i Federacija BiH kao entiteti, ili Bosna i Hercegovina. Za visokog predstavnika u BiH i Federaciju odgovor je BiH, a za političare iz RS - entiteti. No, kome zaista pripada imovina prema odluci Kancelarije visokog predstavnika (OHR) trebalo bi da kaže Ustavni sud BiH.

Tako je kamen temeljac za Buk Bijelu, prvu od planirane tri hidroelektrane koju RS i Srbija zajednički grade, postao još jedan kamen spoticanja između Sarajeva i Banjaluke. Inicijalna kapisla je bila odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da suspenduje sporni Zakon o državnoj imovini Republike Srpske smatrajući da entiteti nemaju pravo da raspolažu državnom imovinom.

Unutrašnji problemi BiH, međutim, sada bi mogli da postanu i problem Srbije koja možda neće moći da nastavi projekat izgradnje hidrocentrala na Drini sa Republikom Srpskom, a koji je vredan oko 520 miliona evra. Razlog za to je taj što onda nema saglasnost BiH, već samo entiteta.

Šta je kome sporno

Naime, kamen temeljac za Buk Bijelu, prvu od planirane tri hidroelektrane, postavljen je u maju prošle godine. Odmah nakon toga usledila je apelacija predstavnika Bošnjaka u Parlamentarnoj skupštini BiH. Sporno im je to što je Republika Srpska Srbiji bez saglasnosti BiH davala koncesije za izgradnju hidroelektrana. Oni podsećaju da je Ustavni sud još 2012. godine odredio da je BiH titular državne imovine.  

Damir Arnaut, jedan od potpisnika apelacije i poslanik u PSBiH kaže za Euronews Srbija da njemu smetaju poruke koje su stizale iz Srbije, konkretno od premijerke Ane Brnabić koja je izjavila da je bez problema položen kamen temeljac, koji je po njemu, zapravo upitan.

Euronews

"Mene razočarava činjenica da je Brnabić dala eksplicitne izjave kada je položen kamen temeljac, da ona smatra da je sve pravno u redu, iako je već tada bilo jasno da je situacija puno komplikovanija nego što je ona to predstavila", kaže Arnaut.

Borenović: Ovakvi projekti imaju međudržavnu dimenziju

Predstavnici vlasti u Republici Srpskoj trebalo je da predvide osporavanja iz Federacije BiH posebno, jer ovakvi projekti imaju međudržavnu dimenziju, smatra Branislav Borenović lider PDP-a, jedne od opozicionih stranaka u Srpskoj. Sada je, kaže on, Srbija dovedena u delikatnu situaciju.

"Trebalo je razrešiti političke i pravne dileme, projekat koji bez bilo kakvog uslovljavanja, logičo da pripada Republici Srpskoj i Srbiji, ali trebalo je doneti odluku na Savetu ministara neku vrstu verifikacije sporazuma, jer ipak se tiče reke koja je granica između Srbije, BiH i RS. I kako otkloniti bilo kakvu dilemu da neko sutra zbog svog nekog blesavog političkog hira ospori projekat koji ima veliki kapacitet", kaže Borenović.

Zakon o imovini RS, za razliku od prethodnog, Republici Srpskoj omogućava prodaju imovine. Stručnjak za ustavno pravo Nedim Ademović smatra da je Šmitova poslednja odluka jako povezana sa projektom Buk Bijela. Očekuje da će ovaj projekat biti obustavljen, nakon konačne odluke Ustavnog suda BiH.

Tanjug/FENA/Almir Razić

"Ova odluka ustvari anulira bilo kakav zakonski okvir po kojme Republika Srpska može da donese odluku vezano za državnu imovinu. S obzirom da su projektu Republike Srpske i Srbije vezani za upotrebu državnih resursa bih očigledno je da obe zemlje ne mogu da uđu u realizaciju bez da se uključi i Bosna i Hercegovina", kaže Ademović.

Do konačne odluka Ustavnog suda oko koncesija, iz Ministarstva energetike i rudarstva Srpske za Euronews Srbija potvrđuju da gradnja hidroelektrane Buk Bijela traje. U projekat je do sada, kažu, uloženo 16 miliona evra.

"Na projektu HE Buk Bijela u toku je izvođenje pripremnih radova. Projekat se realizuje u skladu sa Ustavnim nadležnostima Republike Srpske. Imajući u vidu da je Ustavom BiH energetika u isključivoj nadležnosti Republike Srpske, s tim u vezi ne vidimo pravni, niti bilo koji drugi osnov za zaustavljanje pripremnih radova", navode u saopštenju iz Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske.

Više politike, manje struke 

Ustavni sud BiH nema nadležnost da utvrđivanje koja imovina pripada BiH, kao ni da raspodeljuje nadležnosti između BiH i entiteta, kategoričan je profesor ustavnog prava Mile Dmičić, pozivajući se time na Ženevski sporazum iz 1995. godine, čiji su principi, ističe, uneseni u Dejtonski mirovni sporazum i Preambulu Ustava BiH.

"U Ustavu BiH ne postoji norma o držanoj imovini niti su entiteti preneli svoje pravo na imovinu na institucije BiH, i oni su zato jedini titulari prava na imovinu i imaju pravo da svojim zakonodavstvom na svojoj teritoriji samostalno uređu ovu oblast", kaže Dmičić.

Više politike, a manje struke recept je po kojem funkcionišu mnoge stvari u BiH. U Ustavnom sudu BiH sede po dva Srbina, Bošnjaka i Hrvata, te tri stranca koje imenuje Sud u Strzaburu. S obzirom na to da se odluke donose opštom većinom, odluka Suda u velikoj meri zaviseće od stava stranih sudija.