Latinović o zahtevu Finske i Švedske za pristup NATO-u: Odluka dovodi do redefinisanja bezbednosne slike u Evropi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/05/2022

13:22

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Zahtev Finske i Švedske za članstvo u NATO će dovesti do redefinisanja bezbednosne slike u Evropi, rekla je za Euronews Srbija Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose. Ona je dodala da je odluka ove dve zemlje iznenađujuća pre svega jer se radi o dve neutralne zemlje koje su do sada bile važan faktor stabilnosti i bezbednosti u Evropi.

Latinović ipak ističe da ne očekuje da sa ulaskom ove dve zemlje u NATO dođe i do eskalacije sukoba na granici Finske i Rusije.

"Sudeći po prvim reakcijama, pre svega razgovora Putina sa finskim predsednikom ali i izjavama zvaničnika, veće reakcije neće biti. Zapravo ne na onaj način i sa posledicama koje bi u ovoj fazi mogle da dovedu do nekih kriznih situacija. Vrlo je značajna izjava ministra Lavrova koji je rekao da su Švedska i Finska već na visokom nivou bile uključene u aktivnosti NATO-a i to preko partnerstava", kaže Latinović.

Ona navodi da je svakako odluka dveju zamalja iznenađenje za sve, kao što je i dosta toga bilo na međunarodnom nivou od 24. februara kada je Rusija i započela sa invazijom na Ukrajinu.

"Ovo sada sve dovodi do redefinisanja bezbednosne slike u Evropi, kako u kontekstu da su dve neutralne države zvanično i aplicirale za članstvo u NATO-u, tako i da se to radi o Finskoj koja ima međunarodni, tačnije Pariski sporazum, koji je definiše njen status kao nuklearne zemlje. On je takođe definisao i dogovor velikih sila iz tog perioda da je zbog geostrateške ravnoteže najbolje da ona ostane neutralna, i ona je zajedno sa Švedskom to i bila. Odigrala je jednu veliku ulogu u stabilizaciji evropskih beznednosnih procesa", kaže ona.

Upitana šta će biti sa granicom dužom od hiljadu kilometara između Finske i Rusije, Latinović kaže da tu ne može sada da se očekuje nešto posebno i nešto više od onoga što se sada dešava.

"Ono što se već predviđa je povreda vazdušnog prostora, što se i do sada dešvalo, ali tu će biti veliki test kako će se odnositi prema Kalinjingradu koji je ruska enklava između Poljske i Litvanije i koji je jedna velika voja baza. Pitanje je zapravo kako će Rusija komunicirati sa tom enklavom ubuduće, pogotovo u novom okruženju", kaže ona.

Da li će stav Turske popustiti?

Što se uloge Turske tiče, Latinović kaže ova zemlja ima dobru diplomatiju i da na određen način iskazuje svoje nezadovljstvo kada je u pitanju aplikacija Švedske i Finske.

"Tuska, kao članica NATO, ima primedbe na aplikacije ali one su izuzetno diplomatski formulisane. Turska je održala visok nivo diplomatskog rečnika. Mislim da Turska nastoji da zaštiti svoje nacionalne interese. Njima je pre svega upitno to što je Švedska stavila Tursku na listu zabrane izvoza naoružanja, a Šveđani su poznati po tome da imaju najbolju opremu na svetu. Svi veruju da će naći odgovarajuće rešenje, a da Turska svojim primedbama podiže svoje uloge vezano za dogovor i balans", rekla je.

Latinović takođe kaže da su poruke lidera dve velike zemlje, SAD i Rusije i bile da se one takođe protive nuklarnom ratu, i podsetila na njihov susret od prošle godine nakon čega su njihove izjave bile upravo tako okarakterisane.

"Prošle godine kada su se sreli Bajden i Putin u Ženevi, u njihovoj izjavi nakon sastanka značajno mesto je zauzelo upravo ta opasnost od izbijanja nukelarnog rata i njihove poznate rečenice da oni potvrđuju da u takvom ratu niko ne može da bude pobednik i da zbog toga treba učiniti sve da ne dođe do takvog rata. Isto tako, pet nuklearnih sila, su trećeg januara dale izjavu gde su ponovile da potvrđuju ovaj princip. Mislim da nuklearni rat kao takav je jedino jendom pomenuo Lavrov u svom pristupu ali da je to sve, bilo je i popravki te izjave", rekla je.

"Razlika između nuklearnog rata i napada"

Latinović kaže da najpre treba razlikovati nuklearni rat i napad, jer to nije u potpunosti isto.

"Mislim da treba praviti razliku između nuklearnog rata i realne opasnosti od nukelarnog napada. To su različite kategorije i one se vezuju za izjave ruskih zvaničnika, da bi moglo da se dođe do upotrebe nukelanrnog naoružanja. Pre svega onog taktičkog koje može da ostavi manje posledice. Druga strana, NATO, su vrlo uzdržani", rekla je ona.

Upitana da prokomentariše niz anonimnih dojava o lažnim bombama u Beogradu a i širom Srbije i da li to znači da je bezbednost građana na neki način ugrožena ili je pre u pitanju politički pritisak zbog nepridruživanja Srbije paketu sankcija za Rusiju, Latinović kaže da nema zvaničnih informacija i da sve može da se zasniva na pretpostavkama.

"Ceneći prema mejlovima koji su dostupni u javnost, to se radi o određenim krugovima, ali nema potvrđenih dokaza. Svakako to ukazuje da je Srbija pod pažnjom, a u bezbedonosnoj temrinlogiji može da se shvati kao sajber napad sa elementima terorizma. To je nešto što svakog običnog čoveka uznemirava i to je činjenica", rekala je Latinović.