Igre 
Pažnja sveta usmerena ka Ženevi: Bajden i Putin "oči u oči" na sastanku za koji se najavljuje da će trajati pet sati
Komentari16/06/2021
-07:03
Oči celog sveta danas će biti uprte u vilu La Granž u istoimenom parku u švajcarskom gradu Ženeva. Na tom mestu biće održan prvi samit ruskog lidera Vladimira Putina i američkog predsednika Džoa Bajdena. Susret se održava u trenutku kada su odnosi Moskve i Vašingtona na tankom ledu, a dvojicu predsednika očekuje niz tema.
Kako je najavio pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov, samit će početi u 13 sati po srednjeevropskom vremenu, a pregovori će se sastojati iz tri dela.
Putina će u vili La Granž dočekati predsednik Švajcarske, a zatim će doći Bajden, prenose RIA novosti. Sledi tradicionalno zajedničko fotografisanje i obraćanje predsednika Švajcarske, nakon čega će predsednici Rusije i SAD preći u biblioteku.
Ušakov je rekao da će se pregovori sastojati iz tri dela - prvo u uskom, a zatim u proširenom sastavu, nakon čega će uslediti odvojene pres konferencije dve strane.
Tokom razgovora u užem sastavu Putina će pratiti ministar šef diplomatije Sergej Lavrov, a Bajdena američki državni sekretar Entoni Blinken.
Ušakov je rekao da ne zna da li će dvojica predsednika želeti da se povuku u stranu i da razgovaraju oči u oči i dodao da to zavisi od njih dvojice.
Osim Ušakova i Lavrovova, u ruskoj delegaciji će biti i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov, načelnik generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Povezane vesti
Pozvani su i zamenik šefa administracije predsednika Dmitrij Kozak i specijalni predstavnik predsednika za Siriju Aleksandar Lavrentjev.
Susret će, kako je najavljeno u Moskvi, trajati 4-5 sati.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
Niz tema za razgovor
Detalji samita u Ženevi su dogovoreni na sastanku savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Džejka Salivana i njegovog ruskog kolege Nikolaja Petruševa.
Dvojica lidera će razgovarati o bilateralnim vezama, problemima vezanim za stratešku nuklearnu stabilnost, navodnom ruskom uplitanju u izbore, hakovanju i drugim pitanjima, uključujući saradnju u borbi protiv kovid 19 i regionalne sukobe.
Ipak, iz Kremlja su stigle informacije da o razmeni zatvorenika između dve zemlje neće biti razgovora. Predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da je "tema razmene zatvorenika neprimerena uoči samita Putin-Bajden".
"Potpuno je neprimereno da se u ovom trenutku razgovara o zatvorenicima koji bi mogli biti razmenjeni između SAD i Rusije", predočio je na današnjoj konferenciji za novinare predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov i podsetio da je ruski predsednik već jednom javno rekao da je otvoren za razgovore o tom pitanju, ali da detalji moraju biti utvrđeni u direktnom razgovoru sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, prenosi CNN.
Raniji susreti Putina i američkih predsednika
Poslednji put Putin i Bajden sastali su se pre 10 godina, dok je Bajden bio potpredsednik SAD. To nije prvi susret ruskog i američkog predsednika u Ženevi, pre njih tu su se 1985. godine sastali Ronald Regan i njegov ruski kolega Mihail Gorbačov.
Povezane vesti
Za razliku od svoja četiri prethodnika u Beloj kući, koji su se potrudili da izgrade dobre veze sa Putinom, Bajden je jasno stavio do znanja da izgradnja ličnih veza može imati svoje granice, preneli su američki mediji.
Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji, koji je bio sa Bajdenom na sastanku sa Putinom 2011. godine, rekao je u intervjuu da bi Bajden mogao imati dublji skepticizam i možda informisaniji pristup prema Putinu od bilo kog od njegovih prethodnika iz Bele kuće.
"Bajden je proveo vreme u Gruziji. Proveo je dosta vremena u Ukrajini. Putovao sam sa njim u Moldaviju i proveo je dosta vremena u istočnim delovima NATO saveza. Bio je na tim mestima i iz prve ruke čuo za rusku agresiju i rusku pretnju... Stvorio je jedinstvenu komponentu svoje analize o Putinu koju drugi predsednici nisu imali", istakao je on.
Bajden je rekao da će u svojim odnosima sa Putinom preduzeti daleko drugačiji pristup od bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je pokazao neobično poštovanje prema ruskom predsedniku i još trojice bivših američkih predsednika, čiji su se politički životi preklapali sa vremenom koje je Putin proveo na vlasti.
S druge strane predsednik Rusije izjavio je u petak da se nada da će Bajden biti manje impulsivan od svog prethodnika.
Ruska strana ocenila je stanje odnosa dve zemlje kao kritično, uz ocenu da bi sastanak trebalo da im pomogne da postignu razumevanje oko nekih pitanja.
EPA/YURI KADOBNOV
Pre Bajdena, Putin se sastao sa još četvoricom američkih predsednika - Donaldom Trampom, Barakom Obamom, Džordžom V. Bušom i Bilom Klintonom, sa kojima je imao različite odnose.
Prvi predsednik koji se sastao sa Putinom bio je Bil Klinton sa kojim se upoznao 1999. godine na okupljanju Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, nekoliko meseci pre nego što će Putin naslediti Borisa Jeljcina na mestu predsednika i nešto više od godinu dana pre kraja predsedničkog mandata Klintona.
Klinton je tada Putina, u telefonskom razgovoru sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, nazvao "tipom koji ima puno ambicija za Ruse", ali i izrazio zabrinutost za demokratiju pod Putinom.
Džordž V. Buš je silno pokušavao da šarmira Putina, ugostivši ga na njegovom ranču u Kravfordu u Teksasu, dovodeći ga na imanje njegovog oca u Kenebunkport, u Majnu, gde su 43. i 41. predsednik odveli ruskog predsednika u ribolov.
Ali, Putin je na kraju napustio Buša i taj odnos je teško ugrožen posle ruske invazije na susednu Gruziju 2008. godine, nakon što je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili naredio svojim trupama da odu u otcepljeni region Južne Osetije.
Barak Obama došao je na funkciju tražeći resetovanje odnosa između SAD i Rusije, iako je pre posete Moskvi na početku svog prvog mandata sa prezirom govorio o Putinu, rekavši da je Putin, u to vreme premijer Rusije, jednom nogom hodao starim načinima poslovanja, a drugom nogom - novim.
Nakon sastanka licem u lice lice, Obama je izjavio da je veoma uveren da je premijer čovek današnjice i da čvrsto gledao u budućnost, međutim taj osećaj se promenio nakon susreta na marginama samita Grupe osam u Severnoj Irskoj 2013. godine, kada su lideri grupe neuspešno vršili pritisak na Putina da se pridruži pozivu da sirijski predsednik Bašar al Asad odstupi, a bivšem zaposlenom i u američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost Edvardu Snoudenu bilo je dozvoljeno da ostane u Rusiji.
Kada se radi o Donaldu Trampu, njegova tendencija da se ponaša prema Putinu sa poštovanjem, dovela je do toga da su se mnogi u Vašingtonu otvoreno pitali da li su Rusi imali nešto neugodno vezano za tadašnjeg američkog predsednika.
I Tramp i Putin su javno negirali takve spekulacije.
Komentari (0)