Međusobne optužbe, crvene linije i "krađa vremena": Kako su pregovori Moskve i Kijeva zapali u ćorsokak

Poslednji značajniji rezultat mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine bilo je povlačenje ruske vojske sa teritorije u okolini Kijeva. Od tada je prošlo skoro tri nedelje, a nekoliko događaja u tom periodu promenilo je kako poglede iz Kijeva i Kremlja, tako i stavove nekih lidera koji su na sebe ranije preuzimali ulogu posrednika.

Jedan od takvih događaja je Buča - ukrajinski grad u kom su posle povlačenja ruske vojske otkrivene masovne grobnice, za šta još nijedna strana nije odgovarala, niti preuzela odgovornost. Sa jedne strane su ukrajinski zvaničnici koji tvrde da su u pitanju "masakr" i "zverstva" koja su počinili ruski vojnici. Sa druge, Kremlj je demantovao ovakve navode i tvrdi da je sve inscenirano kako bi se ruska vojska pogrešno prikazala u zapadnim medijima.

Među onima koji su javno osudili ono što se dogodilo u Buči našli su se mnogi lideri zapadnih zemalja. Predsednik Francuske Emanuel Makron trudio se da drži otvorene kanale komunikacije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od samog početka rata u Ukrajini, zbog čega su ga čak kritikovali i neki francuski političari. Međutim, Makron je izjavio da je njegov dijalog sa Putinom "u zastoju nakon otkrivanja masovnih ubistava u Ukrajini".

"Od masakra koje smo otkrili u Buči i drugim gradovima rat je dobio drugačiji tok, pa od tada nisam direktno razgovarao sa Putinom. Međutim, ne isključujem da ću to učiniti u budućnosti", rekao je Makron za televiziju Frans 5.

Profimedia

Nije Makron jedini koji smatra da su dešavanja u Buči svojevrsna prekretnica kada su u pitanju potencijalni razgovori.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u nekoliko ranijih navrata tvrdio je kako smatra da njegova zemlja može doprineti zavrpetku rata u Ukrajini - jedna runda pregovora između delegacija Kijeva i Moskve čak je i održana u Istanbulu. Erdogan je, ipak, u svojoj poslednjoj izjavi ocenio da su "napadi na civile u Ukrajini usporili uspešan tok pregovora Moskve i Kijeva uz tursko posredovanje".

"Strane su postigle opipljiv napredak u pregovorima, ali snimci iz Buče i Irpenja, korišćenje civila iz Kramatorska kao meta bacili su senku na naše napore", istakao je Erdogan. On je, međutim, insistirao na tome da dijalog i dalje može biti rešenje rata u Ukrajini.

Da će i nadalje, ipak, biti pokušaja da se neki kanali komunikacije ostave otvorenima, rekla je za Euronews Srbija Oresija Licevič, koja je na čelu Ukrajinskog foruma za Rusiju i Evroaziju britanskog analitičkog centra Četam Haus. Ona je navela kao primer nedavnu posetu austrijskog kancelara Karla Nehamera Kijevu i Moskvi.

"U budućnosti, to bi moglo da vodi do nekih pozitivnih rezultata. Međutim, trenutno, svi ti pokušaji ne mogu da urode plodom jer je Putinu potrebna neka velika pobeda u Ukrajini, s obzirom na to da nije imao nijednu za više od 50 dana rata", rekla je Licevič.

Marijupolj - crvena linija

Senku na budućnost pregovora su bacile u nove ofanzive ruskih trupa. Pojačan je napad na lučki grad Marijupolj a kao glavna meta je označena čeličana Azovstal u kojoj su uporište našli ukrajinski vojnici koji su ostali u ovom opkoljenom gradu.

Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je počela "bitka za Donbas", a još nekoliko zvaničnika potvrdilo je da je ruska vojska krenula u napad na istočni deo Ukrajine.

O daljem toku pregovora ovih dana su se oglašavali i zvaničnici dvaju zaraćenih zemalja. Tako je ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak za Rojters rekao da je "ruska opsada Marijupolja dodatno zakomplikovala pregovarački proces", pa je teško reći kada bi direktni pregovori mogli da se nastave.

Tanjug AP/Alexei Alexandrov

Slično njemu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba saopštio je da u skorije vreme nije bilo nikakve diplomatske komunikacije između Rusije i Ukrajine na nivou šefova diplomatija. Kuleba je još istakao i da bi situacija u Marijupolju, koju je opisao kao strašnu, mogla da bude "crvena linija" na putu pregovora.

"Rusija krši sva pravila Ženevske konvencije. Žele da potpuno unište Marijupolj, a dolazak novog ruskog komandira Oleksandra Dvornikova samo će dodatno napraviti štetu po civile", kaže Licevič.

Zelenski predložio dva dokumenta

Ukrajinski predsednik je, međutim, u svojoj izjavi od pre nekoliko dana dao predlog za dokumente koji bi mogli da čine budući mirovni sporazum sa Rusijom. Prvi takav dokument bio bi bilateralni sporazum o odnosima Moskve i Kijeva, a u drugom bi se nalazile bezbednosne garancije za Ukrajinu.

On je rekao da su SAD, Velika Britanija, Italija i Turska izrazile spremnost da budu ukrajinski garanti tog sporazuma. Dodao je i da je Ukrajina spremna za nastavak pregovora kad Moskva zaustavi vojna dejstva, ali je, slično Kulebi, upozorio da će Kijev odbiti da pregovara u slučaju "uništenja ukrajinske vojske i ukrajinskih momaka u Marijupolju". Pored toga, Zelenski je rekao i da "situacija u Marijupolju ostaje teška", kao i da "Ukrajina neće predati ni pedalj svoje teritorije u Donbasu".

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, ocenio je za Tanjug da je problem davanje bilo kakvih bezbednosnih garancija, jer je Budimpeštanskim sporazumom dogovoreno da se Ukrajina odrekne nuklearnog arsenala u korist Rusije, koja garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a to se u praksi nije realizovalo.

Naveo je da, slično tome, Ukrajina ne sprovodi ono što je dogovoreno Minskim sporazumima.

"Bezbednosne garancije bi trebalo da znače da Ukrajina neće biti predmet nove invazije od Rusije, a Rusija bi dobila neke garancije oko članstva Ukrajine u NATO. Pitanje je da li bi se i to na kraju sprovodilo", ocenio je on. 

Iz ruske Dume reagovali su na izjavu Zelenskog, rekavši da on zapravo želi da dobije na vremenu dok sa druge strane traži vojnu pomoć od NATO.

Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office

Kako je rekao predsednik Dume Vjačeslav Volodin, Zelenski je takve stavove iznosio i pre razgovora u Turskoj, ali je posle povlačenja ruske vojske iz okoline Kijeva "odustao od obaveza koje je prihvatio", a nakon toga su "usledile i provokacije u Buči".

Na stavove ukrajinskih zvaničnika u vezi sa pregovorima reagovao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je rekao da "ukrajinska strana često menja stav kada je reč o pitanjima koja su već dogovorena". On je naveo i da Putin "smatra kako ukrajinska strana ne pokazuje doslednost, jer menjaju stavove po usaglašenim pitanjima".

Da li Ukrajina "jede vreme" u pregovorima?

Milić ocenjuje da Ukrajina pokušava da "jede vreme" u pregovorima sa Rusijom, kako bi se situacija u vezi sa Marijupoljom promenila na terenu.

"Verujem da ukrajinska strana, sve dok se jezičak na vagi kreće ka njihovoj strani, neće pristati na sporazum. Ako se promeni na drugu stranu - pristaće na mnogo više", rekao je Milić.

On je ocenio da je trenutno na terenu stanje koje još teško izmeriti, jer je u situacija takva da da sukobi na terenu mogu biti "dosta krvavi". Takođe, naveo je da Marijupolj brani Azovska brigada, ali i teritorijalna odbrana i državna vojska Ukrajine. 

Profimedia

Milić je podsetio da su od 1990-ih godina i nezavisnosti Ukrajine svi sporazumi sa Rusijom bili odraz stanja na terenu, i da bi iz tog ugla trebalo posmatrati svaki budući hipotetički sporazum. Takođe, dodaje i je da su sporazumi alat u odnosima Rusije i Ukrajine, a ne suštinski cilj.

Za Licevič, stavovi Ukrajine u pregovorima neće se promeniti jer, kako kaže, ta zemlja "ne može da pregovara o svojoj državnosti". Ona smatra i da je jedini put do mira to da Rusija "shvati granice svojih ciljeva".

"Stav Ukrajine biće jasan - Rusija mora da se povuče do onih granica sa Ukrajinom koje su važile pre 2014. godine, i moraće da plate ratne reparacije. Sa druge strane, Rusija će morati da prihvati da nije uspela u svojim namerama, inače neće biti mira u Evropi", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.