Igre 
Rat u Ukrajini na tri fronta: Šta je sve Rusija do sada osvojila
Komentari09/03/2022
-18:16
Ukrajinska prestonica Kijev, kao i još nekoliko velikih gradova, za sada uspešno odolevaju ruskoj invaziji, dok Kremlj "steže obruč" sa tri strane - severa, istoka i juga. Međutim, za Ukrajince je posebno problematično to što su dve nuklearne elektrane sada u rukama ruskih trupa, kao i to što, na jugu zemlje, ruska vojska napreduje prema Odesi, čime preti da preuzme kontrolu nad izlazom Ukrajine na Crno more i time je izoluje od ekonomske "žile kucavice".
Ovo je prvi dan i kako su otvoreni humanitarni koridori - zatišje je proglašeno i većem broju civila biće dozvoljeno da napuste pojedine ukrajinske gradove. Uglavnom su u pitanju gradovi na istoku zemlje a humanitarni koridori vode ih ka centralnim delovima, ali stručnjaci upozoravaju da bi evakuacija civila mogla da znači kako ruska vojska sprema još žešće napade u narednim danima.
"Očigledno da ruska strana pokušava na neki način da što više civila izađe iz gradova, što upućuje i na vojnu strategiju da kada se većina civila evakuišu da bi mogla da sledi mnogo brutalnija i jača vojna ofanziva. Ovo primirje i humanitarni koridori na neki način su mač sa dve oštrice", rekao je ranije za Euronews Srbija istraživač na Institutu za međunarodne poslove u Beču Vedran Džihić.
On navodi da su pokušaji da se naprave ti humanitarni koridori postojali i ranije, ali da to nije uspevalo. Kako Džihić kaže, očigledno je da ruska strana u drugoj sedmici rata nije uspela da ostvari strateške ciljeve koje su postavili na početku.
"Otpor ukrajinskih snaga je mnogo jači, oseća se pritisak sankcija, očigledno je da postoje problemi sa moralom ruskih vojnika. Teško je reći da li su podaci ukrajinske strane o ruskim žrtvama tačni, ali ako su i približno veliki to je onda ogroman gubitak u ljudstvu za rusku stranu. Videli smo mnogo masivnije i brutalnije napade na civile i civilne infrastrukture što dovodi do jačanja humanitarne krize. Ali čini mi se da ovim tempom neće biti moguće za rusku stranu da ostvare tako velike teritorijalne dobitke kao što je predviđeno", kaže on.
Borbe u Kijevskoj oblasti
Euronews Srbija
Na severu Ukrajine, ruski napadi dolaze i sa teritorije Rusije, i sa teritorije Belorusije. S obzirom na to da je odatle najbliže dospeti do Kijeva, nije ni čudo što se upravo na severu nalazi veliki konvoj ruske vojske dug oko 60 kilometara, koji je sada na oko 30 kilometara od ukrajinske prestonice. Prema izveštaju stručnjaka iz Instituta za studije rata (ISW) očekuje se da bi napad na Kijev mogao da usledi najkasnije za četiri dana.
Veliki problem za Ukrajince na severu zemlje jeste i to što su ruske trupe zauzele nuklearnu elektranu Černobilj, ozloglašenu zbog katastrofe iz 1986. godine. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je danas, međutim, da ne vidi značajan uticaj po bezbednost posle nestanka struje u Černobilju.
Povezane vesti
Meta ruske vojske u ovom delu Ukrajine su bili i aerodromi - što u blizini Kijeva, što u samom gradu. Najveće bitke su se vodile oko aerodroma Gostomelj koji je nekoliko puta promenio "vlasnika" od kako je počeo rat, a grad Černigov je, prema izveštajima ukrajinske vojske, pod stalnim napadima.
U gradu Irpinu ruska vojska koristi taktiku "okupacije i izgladnjivanja", što podrazumeva isključivanje struje, vode i prekid dotoka hrane. Smatra se da je oko 2.000 ljudi evakuisano iz Irpina od kako su mu prišle ruske trupe. Pored Irpina, borbe se vode i oko Brovarija koji se nalazi istočno od ukrajinske prestonice, na istoku Kijeva, gde ruske trupe dolaze iz pravca Sumija.
Sporo napredovanje na istoku
Euronews Srbija
Na istoku, gde je sve i počelo ruskim priznavanjem nezavisnosti separatističkih Donjecke i Luganske narodne republike, ruska vojska je zapravo najmanje napredovala kada se uporede sva tri fronta.
Pored gradova Donjeck i Lugansk koje su još od ranije držali ruski separatisti, velike borbe vode se još i kod Harkova. Grad još nije osvojen iako je stalno pod naletima ruskih trupa, a fotografije razrušenog Harkova su obišle ceo svet. Smatra se da je trenutno u toku povlačenje ruske vojske na severozapadnu granicu grada.
Još jedan veliki grad koji je važan za "istočni front" u Ukrajini, jeste Sumi. Nalazi se veoma blizu granice sa Rusijom, zbog čega je i glavni cilj ukrajinske vojske prekinuti lance snabdevanja koji od Rusije idu do Sumija. Takođe, ovaj grad je jedan od retkih gde je, za sada, uspešno izvršena evakuacija civila - smatra se da ih je juče iz Sumija izašlo oko 7.000.
Borba za kontrolu na Crnim morem
Euronews Srbija
Južna obala Ukrajine važna je strateška pozicija zbog toga što bi, ukoliko bude kontrolisala sve velike gradove na jugu, Rusija gotovo u potpunosti zatvoriti prilaz Ukrajine Crnom moru.
U ovom regionu, Rusija je još 2014. godine anektirala Krim, a sada je i grad Herson pao u ruke ruske vojske. Osim toga, bitke se vode i za grad Nikolajev, između Odese i Hersona.
Povezane vesti
Jedini grad na samom jugu Ukrajine koji za sada odoleva ruskim trupama je Mariupolj, mali lučki grad koji se sada usamljena brana između samoproglašene Donjecke narodne republike i ostatka obale ruskom kontrolom.
Međutim, prema rečima mariupoljskih zvaničnika, u pitanju je opkoljeni grad koji ima dovoljno zaliha da samo još tri dana izdrži ovako opkoljen i bez hrane, što je sada slučaj.
Osim pristupa Crnom moru, Rusima je na jugu Ukrajine od strateškog značaja još i nuklearna elektrana Zaporožje, koja se nalazi pod njihovom kontrolom već pet dana. Prema nedavnim rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nuklearnu elektranu Zaporožje zauzeli su čečenski odredi koji se bore na ruskoj strani, a ukrajinski zvaničnici rekli su da ne mogu da garantuju za bezbednost ove elektrane.
Povezane vesti
Zatišje i otvaranje koridora
Do sada je iz Ukrajine izbeglo više od dva miliona ljudi, procenjuje UNHCR, a juče je došlo i do prve veće organizovane evakuacije civila iz ratom zahvaćenih područja - iz grada Sumi, koji je konstantno pod ruskim napadima, izašlo je oko 7.000 ljudi.
Evakuacije civila bile su "bolna tačka" u prethodnih nekoliko dana, jer i pored najava nikako nisu bile organizovane, a strane su se međusobno optuživale za "sabotažu koridora".
Danas je zamenica premijera Ukrajine Irina Vereščuk saopštila je da je Rusija pristala na otvaranje pet koridora iz jednog grada u drugi, kao i nekoliko manjih koridora oko Kijeva, kako bi se ljudi evakuisali do centra prestonice.
Po našem vremenu od 8.00 do 20.00 objavljeno je zatišje i otvoren je humanitarni koridor od Vorzela, Borođanke, Irpena i Buče do Kijeva, drugi od Mariupolja do Zaporožja, potom od Volnovahe do Pokrovska, od Sumija do Poltave, od Izjuma do Lozove, kao i od Enrnegodara do Zaporožja.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko dva miliona ljudi je do sada izbeglo iz Ukrajine. Mahom su ovi ljudi otišli u susedne zemlje, a na internet-stranici UNHCR postoji i spisak sa brojem izbeglica po državama. Navodi se da je najviše njih otišlo u Poljsku - gotovo 1,3 miliona ljudi, a najmanje u Belorusiju, gde su otišle 592 osobe.
Napomena: Karta Ukrajine koja prikazuje okvirna područja koja su zauzele ruske snage - označena područja baziraju se na saopštenjima ukrajinskih i ruskih zvaničnika, kao i na izveštajima različitih institucija o vojnim aktivnostima ruske i ukrajinske vojske.
Preporuka za vas
Komentari (0)