Šta se dešava sa migrantima na belorusko-poljskoj granici? Strasti su se prividno stišale, ali kriza i dalje traje

Komentari

Autor: Euronews Srbija, T.T.

27/01/2022

07:10

Šta se dešava sa migrantima na belorusko-poljskoj granici? Strasti su se prividno stišale, ali kriza i dalje traje - Copyright AP Photo/Czarek Sokolowski; State Border Committee of the Republic of Belarus via AP

veličina teksta

Aa Aa

Više od 20 ljudi umrlo je prošle godine nakon što je hiljade izbeglica sa Bliskog Istoka ostalo zarobljeno na granici između Belorusije, s jedne i Poljske i Litvanije, s druge strane.

Iako se čini da su se "strasti" smirile tokom praznika, u Belorusiji je i dalje bilo između tri i pet hiljada migranata, uključujući njih 500 koji su kampovali u blizini prelaza Bruzgi na belorusko-poljskoj granici, rekao je za EUobserver beloruski opozicioni aktivista koji je tražio da ostane anoniman.

Osim toga, preko 30.000 vojnika regrutovano je u Poljskoj i baltičkim držama u blizini beloruske granice u poslednjih nekoliko nedelja, izjavio je nedavno beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

"Prema dosadašnjim podacima, preko 30.000 vojnika sa vojnom opremom, naoružanjem nalazi se u Poljskoj na granici sa Belorusijom i u baltičkim državama", rekao je on na sastanku na kojem se razgovaralo o scenariju zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije.

Ujedno postoje i navodi da se Poljska obratila rukovodstvu NATO-a sa zahtevom da se u regionu rasporedi višeslojni sistem logističke podrške, što je Lukašenko protumačio kao provokaciju protiv Belorusije i Rusije i pokušaj izazivanja rata.

Poljska primila više od 15.000 izbeglica

Ministar spoljnih poslova Marjuš Kaminski je tokom međunarodne konferencije "Border Management" u Viljnusu otkrio da je poljska vlada u poslednjih godinu dana primila 15.000 izbeglica iz Belorusije. Upozorio je i da će se u Evropi uskoro dogoditi slična migrantska kriza kao ona iz 2015. godine kada je poginulo hiljade migranata, a sve zbog "Lukašenkove osvete".

"Postsovjetski Lukašenkov režim bio je vođen željom da se osveti Poljskoj, Litvaniji i Letoniji za podršku koju smo dali beloruskoj opoziciji, uz brigu o političkim izbeglicama. Samo u Poljskoj smo, posle 2020. godine, kada su usledili veliki protesti i represija posle nameštenih izbora, primili oko 15 hiljada političkih izbeglica iz Belorusije", rekao je on na konferenciji koja se održala u Viljnusu.

Takođe je istakao da njegova vlada nikada nije i neće uskratiti pomoć izbeglicama jer su hiljade njih preplavile ovu centralnoevropsku zemlju 2020. i 2021. godine.

Međutim, Poljska sada želi "blagoslov" Evropske unije da ograniči pravo ljudi na azil ako se "ušunjaju" iz Belorusije.

"Poljska želi da doda u tekst član koji može dozvoliti da državljani trećih zemalja/osobe bez državljanstva, koji su ilegalno prešli granicu sa Belorusijom, podnose molbe za azil samo na određenim mestima - graničnim prelazima", navedeno je u izveštaju Saveta EU od 19. januara u koji je uvid imao EUobserver.

Takođe, žele "član koji može dozvoliti da se zahtev za međunarodnu zaštitu ostavi neobrađen ako ga je podneo stranac uhapšen neposredno nakon ilegalnog prelaska spoljne granice EU... osim ako je stranac stigao direktno sa teritorije na kojoj je živeo ili mu je sloboda bila ugrožena".

Letonija produžava vanredno stanje

U međuvremenu, vlasti Letonije su takođe najavile da planiraju da produže vanredno stanje u pojedinim oblastima do 10. maja.

Ova inicijativa koju je predložilo Ministarstvo unutrašnjih poslova dolazi nakon uzimanja u obzir situacije na granici Letonije sa Belorusijom, prenosi Baltic Times. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od 10. avgusta prošle godine ukupno 4.962 osobe su pokušale da dođu do Letonije preko zajedničke granice s Belorusijom. Pored toga, od 13. decembra broj migranata beleži značajan porast.

S tim u vezi, letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevič rekao je da granična situacija između EU i Belorusije naglašava potrebu uvođenja novih promena u Šengenski granični zakonik koje bi pomogle zemljama da na odgovarajući način odgovore na ove pretnje.