Kriza koja je obeležila 2021. godinu: Migranti kao žrtve okršaja velikih sila

Kao i prethodnih godina i tokom 2021. migranti iz ratom zahvaćenih zemalja sveta pokušali su na različite načine da se domognu Evropske unije. U godini za nama desetine migranata se utopilo u gumenim čamcima u blizini obala Italije, Francuske i Grčke, a nemile scene viđene su i na granici između Belorusije i Poljske. 

Dramatične scene na belorusko-poljskoj granici obležile su prošlu godinu. Migranti su više puta uporno probijali ogradu, a poljska policija ih je odvraćala suzavcem i vodenim topovima. Predsednik Belorusije bio je optužen da sa namerom mami ljudi iz Sirije, Avganistana, Libije i Iraka kako bi se osvetio Evropskoj uniji za sankcije Minsku, što je on odlučno više puta demantovao. 

Međutim, poznavaoci prilika tvrde da su u ovom slučaju migranti postali  žrtve odmeravanja velikih sila. Vladimir Petronijević iz Grupe 484 za Euronews Srbija kaže da je do sukoba došlo upravo na granici između zemlje koja pripada NATO-u i one koja nije deo tom savezu.

"Nikad ne možemo da zaboravimo da je ovo bila jedna vrsta incidenta na granici NATO zemlje, Poljske i dela istočne Evrope koji ne pripada tom vojnom savezu. Tako da je sve ono što se dešavalo na granici između Belorusije i Poljske pokazatelj na koji način migranti i izbeglice mogu da budu iskorišćeni u geopolitčke igre velikih sila da bi se izazvala kratkotrajna ili dugotrajna politička kriza. U tom smislu, mislim da svi mi koji se bavimo pitanjem ljudskih prava izbeglica i migranata na to moramo da ukazujemo, jer, konačno, pitanje ljudskih prava izbeglica i miganata je nešto što se nalazi u drugom planu", smatra Petronijević.

Sa ovim je saglasna i Anja Stefanović iz Beogradskog centra za ljudska prava koja takođe smatra da se položaj izbeglica i migranata pogoršao u odnosu na 2015. godinu, kada se Evropa suočavala s mnogo većim migrantskim talasom.

"Kada uporedite tadašnju retoriku zemalja EU, pre svega Nemačke, koja je bila potpuno otvorena u tom trenutku i sada kada se događala kriza u Avganistanu vidimo primetnu razliku. To zapravo znači da se retorika i otvorenost za primanje ljudi koji dolaze iz ratom zahvaćenih područja promenila. Na teritoriji Evrope vidimo i scene koje su i više od nepoštovanja osnovnih ljudskih prava, a to su scene nasilja i prebacivanja ljudi kao pingpong loptica što viđamo na granici Belorusije i Evropske unije. Ovde možemo da vidimo da je kontekst izbeglištva prešao u politički kontekst", smatra Stefanović.

Imajući u vidu trenutni odnos snaga i vladajuću retoriku evropskih lidera, sagovornici Euronews Srbija kažu da ne očekuju svetlu budućnost migranata ni narednih godina.

Povezane vesti

Fokus

Više od 11.000 migranata ušlo preko Belorusije i Poljske u Nemačku

Većina migranata stigla je u pokrajinu Brandenburg u zapadnoj Nemačkoj, a među njima naveći broj je državljana Iraka, Sirije i Avganistana

02/01/2022

09:18

https://www.euronews.rs/svet/fokus/31564/vise-od-11000-migranata-uslo-preko-belorusije-i-poljske-u-nemacku/vest

pročitaj celu vest

Fokus

Oko 40.000 migranata pokušalo prošle godine da uđe iz Belorusije u Poljsku

Skoro 40.000 migranata pokušalo je da ilegalno uđe u Poljsku iz Belorusije prošle godine

01/01/2022

15:31

https://www.euronews.rs/svet/fokus/31507/oko-40000-migranata-pokusalo-prosle-godine-da-ude-iz-belorusije-u-poljsku/vest

pročitaj celu vest

Stefanović navodi da se oseća zasićenje migracijama koje su pojačane u proteklom periodu, a to će se, smatra ona, odraziti i na dalji odnos prema ovom pitanju.

"Evropa je došla do onoga što nazivaju zasićenje migracijama. Očekujem da će i politika zemalja EU biti konzervativna, u tom smislu da će biti otežan pristup teritoriji, pristup postupku azila, takođe da će veći akcenat biti na integraciji ljudi koji su već unutar Evropske unije. Čini mi se i da narativ političkih staranaka koje su antimigrantske dobija sve veću popularnost", kaže ona.

Sa druge strane, Petronijević dodaje da će se najveći broj kriza dešavati na "zelenim" granicama između država.

"To je nažalost naša budućnost, a mislim da će se taj problem dodatno usložnjavati kroz vreme, jer mi još ne razumemo da postoji jedna fenomen koji nije do kraja ni predstavljen i ispitan, a to su klimatske izbeglice. Promena klime u različitim delovima sveta takođe će dovesti i već sada dovode do značajanog pokretanja broja ljudi. To će biti problem Evrope i sveta u 21. veku takođe", smatra on.

U svakom slučaju, Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da u svetu 280 miliona ljudi ima status migranata, što predstavlja skoro četiri odsto svetske populacije, a problemi koji se tiču njih, kažu, samo se gomilaju.