Gosti emisije Euronews veče o tome šta nas očekuje 2022: Najveći izazovi - pandemija, klimatske promene, izbori i sukobi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/12/2021

23:23

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U godini za nama dobili smo vakcine, neke lekove protiv kovida, ali i nove sojeve koronavirusa, deltu i omikron. Neke zemlje su gotovo ukinule sve mere, pa ih, poput Velike Britanije i Danske, ponovo uvode. Ekonomske mere oporavka zemalja su zbog svega ovoga i dalje pod znakom pitanja.

Nekoliko događaja u godni na izmaku je pokrenulo pitanje migracije stanovništva i novih političkih kriza. Polovinom godine SAD i saveznici u NATO su se haotično povlačili iz Avganistana, a izbeglice sa Bliskog istoka našle su se između čekića i nakovnja na granici između Belorusije i Poljske. Održan je i samit o klimi, dugo očekivan KOP26 u Glazgovu. To je za jedne bio dobar kompromis dok je za druge sastanak bio samo prazno obećanje. Svi ovi događaji sve više pokreću talase migracija u svetu.

Odnosi Rusije i Zapada su sve napetiji, jedan od načina da se dođe do kompromisa bio je sastanak ruskog i američkog predsednika u Ženevi u junu. Mnogi su na to gledali kao na dogovor o nenapadanju, međutim, odnosi EU, NATO i Rusije nisu ni blizu smirivanja. Pregovori Moskve i Vašingtona o bezbednosnim garancijama počinju u januaru.

Situaciju u svetu komplikuju i odnosi Kine i Zapada. Evropa je u energetskom problemu. Gasa nema dovoljno, cene su otišle nebu pod oblake. EU za to krivi Rusiju, tvrdi da je zavrnula slavinu za dotok gasa. Rusija krivi EU da preprodaje gas po skupljim cenama. U svakom slučaju kontinent očekuje hladna zima.

Promenjan je vlast u Nemačkoj, a Angela Merkel se posle 16 godina povukla s mesta kancelarke. Izbori u Italiji, Francuskoj i Mađarskoj se očekuju naredne godine.

Jakšić: Čovečanstvo samom sebi kopa grob

Svi ovi događaji nagoveštavaju buru godinu pred nama, saglasni su gosti emisiji Euronews veče Boško Jakšić, spoljnopoitički komentaror i novinar Željko Pantelić.

Jakšić kao dva najbitnija događaja izdvaja pandemiju koronavirusa i klimatske promene.

"Pandemija nas mnogo brine i pratiće nas i u novoj godini, dok nas klimatske promene manje brinu iako su efekti veoma teški i događaju se u realnom vremenu. Na Samitu u Glazgovu je pomenuto da čovečanstvo samo sebi kopa grob. To možda zvuči patetično ili frazeološki, ali ovu temu smatram za važnu i zato sam je rangirao u prve dve koje su obeležile ovu, ali će obeležiti i sledeću godinu", istakao je Jakšić.

Na Željka Pantelića najveći utisak je ostavio Mario Dragi, premijer Italije koji je, kako navodi, dokaz da zemlja napreduje kada na vlast dođe sposoban čovek.

"To je pokazatelj koliko može da se uradi i kako jedna zemlja koja je bila na rubu bankrota može da postane jaka, što je teško moglo da se zamisli prošle godine u ovo doba. Druga slika koja mi je ostala upečatljiva je izlazak Velike Britanije iz EU i tužan kraj imperije u kojoj nekada sunce nikada nije zalazilo. Džonson je premijer koga bi se postideli svi nekadašnji premijeri kao i svega onoga što je uradio i kako vodi avanturističku politiku koja je zemlju dovela u najgoru poziciju od 1973. godine kada su ušli u Evropsku uniju. Sada su se vratili na poziciju na kojoj su bili šezdestih godina", kaže Pantelić.

On navodi da je želja Dragija da postane predsednik i da nije isključeno da podnese ostavku ako do toga ne dođe. Kaže i da će, ako Dragi ne bude prošao u prvom krugu, njegova kandidatura biti faktički "spržena" i on će izaći iz igre. A onda se, navodi, otvara veoma velika igra u kojoj se ne zna ko će izaći kao pobednik.

Kada su u pitanju izbori u Mađarskoj, Jakšić kaže da je počeo proces laganog kopnjenja nacionalista populista čiji je Orban rodonačelnik.

"Ta vlast je krenula iz Mađarske, pa se zacementirala i u Poljskoj i proširila se na Slovačku i Češku. Međutim, postoje signali da te populiste snage levog centra potiskuju. Pritisci iz Evrope rastu na Mađarsku i Poljsku, optužuju ih za rušenje pravne države, za kontrolu sudstva, za kidisanje na medije... Ali otpor je žilav. EU svoje odluke donosi konsenzusom, ali teško je donositi ih kada 27 država učestvuje. Poljskoj je dovoljan veto Mađarske da se spasi kaznenih mera i obrnuto. Fides je u Mađarskoj stvorila totalitaran i jak sistem kontrole, ali je istovremeno i popularan jer je mnogim merama poboljšan život Mađara", kaže Jakšić.

Pantelić je pomenuo i izbore u Francuskoj i istakao da je veoma nezahvalno prognozirati ishod četiri meseca pred glasanje.

Nema ulaska Zapadnog Balkana u EU ako izgubi Makron

"Sam Makron je pred prošle izbore bio na manje od deset odsto podrške 4,5 meseci pred izbore. Isto tako je i Oland pobegio Sarkozija. Izbori u Francuskoj su ključni za EU i od njih zavisi budućnost Unije. Ako Makron ne pobedi, možemo da se pozdravimo sa procesom federalizacije EU i mogućnošću da zemlje Zapadnog Balkana postanu članie. Ako desnica pobedi, idemo ka Evropi nacija, a to je samo jedno veliko tržište u kojem svako igra za sebe", objašnjava Pantelić.

Komentarišući odnose Rusije i SAD Jakšić je izneo ocenu da su zapadni mediji naduvali mogućnost upada Rusije u Ukrajinu.

"Ovako obaraju ruke jer SAD testira Rusiju da vidi dokle može da ide. Putin neće dozvoliti da se hipersonični sistemi i najsavremenije rakete instaliraju na pet minuta leta do Moskve. Putin će insistirati na pisanim garancijama da Ukrajina neće ući u NATO", kazao je.

On je dodao da Indoazijski i indopacifički region postaje mnogo važniji od Ukrajine kao i da je Bajden potpuni prioritet svoje diplomatije dao Aziji i Pacifiku.

"Ono što se događa u Južnom kineskom moru je potencijalno opasnije od Ukrajine. Ali su zemlje isuviše naoružane da bi ušle u rat i isuviše su veliki ulozi. Tenzije će se nastaviti i trajati. Kina je najveći rival SAD, mnogo veći nego Rusija. Mnogo izazova će doći zbog pandemije", naveo je Jakšić.