Igre 
Da li Slovenija ide putem Mađarske? Ljubljana pod lupom Brisela zbog vladavine prava
Komentari22/12/2021
-17:02
Kako se slovenačko predsedavanje Savetom Evropske unije bliži kraju, Ljubljana je u Briselu u centru pažnje, ali ne na način na koji se očekivalo. Tako je i Evropski parlament u četvrtak izglasao rezoluciju kojom se po prvi put kritikuje ova balkanska zemlja zbog "stanja EU vrednosti".
Kako prenosi Euronews, u tekstu poslanici Evropskog parlamenta navode da su "duboko zabrinuti zbog nivoa javne debate, klime neprijateljstva, nepoverenja i duboke polarizacije u Sloveniji, što je narušilo poverenje u javna tela i između njih". To je izazvalo zabrinutost zbog slobode medija u zemlji i odloženog imenovanja delegata u Evropskom javnom tužilaštvu.
Premijer Janez Janša, koji je u poslednje vreme i saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana, član je moćne konzervativne grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Poslanici EPP-a su ili glasali protiv predloga ili su bili uzdržani.
Kritičari kažu da desničarska politička grupa u suštini ponavlja ono što je nekada uradila sa Orbanom, odnosno zatvara oči pred nazadovanjem vladavine prava u sopstvenim redovima. Oni takođe povlače paralelu između Orbanovih pokušaja da kontroliše medije i napada na slobodu štampe prijavljenih u Sloveniji.
Međutim, prema nevladinoj organizaciji "Freedom House," Slovenija i dalje uživa visok procenat slobode, od 95 odsto, na rang listi Sloboda u svetu za 2021. godinu, u poređenju sa 69 odsto koliko ima Mađarska. Ta zemlja je i jedina država u EU koja se smatra "delimično slobodnom", a ne "slobodnom", prema oceni "Freedom House-a".
Poslanici i stručnjaci su tim povodom za Euronews govorili koliko je izvesno da Ljubljana ide ka "neliberalnoj demokratiji" koju promoviše Orban.
Ugrožavanje slobode medija
"Dobili smo novu desničarsku vladu u martu 2020. i od tada smo se suočili sa nizom pitanja u vezi sa osnovnim principima, uključujući i principe vladavine prava“, rekao je Marko Milosavljević, profesor novinarstva na Univerzitetu u Ljubljani.
Povezane vesti
Posebno u mojoj oblasti, vidimo snažan porast pritiska i problema sa kojima se mediji suočavaju. Ugroženi su sloboda medija, sloboda izražavanja, kao i mnoge druge građanske slobode. Prisutno je uznemiravanje kritičnih novinara i pokušaji diskreditacije , ponekad vrlo vulgarno ili sa mržnjom, zbog bilo kakve kritike", rekao je profesor Milosavljević za Euronews.
U rezoluciji EP navode se problemi sa finansiranjem slovenačke novinske agencije STA.
"Upravnik televizije je faktički promenjen. Pored toga, ostavku je podneo i glavni urednik televizije Slovenija, kao i još nekoliko ključnih urednika. Svi su se povukli jer su planovi novog rukovodstva bili tako drastični i opasni za očuvanje ključne uloge informativnih emisija u okviru javnog servisa", rekao je Milosavljević.
profimedia
Dalje, naveo je profesor, "Vlada preuzima kontrolu nad programskim savetom i nadzornim odborom javnog emitera", najavljenim imenovanjem novih članova koji su bliski vladajućoj koaliciji.
On je naveo da je bilo primera kada se telefonskim pozivima urgiralo da se određen političar uključi u emisiju kao gost.
"Iako urednici TV emisije to nisu planirali da unesu, od njih je zatraženo da to urade, a emisija je produžena za pet minuta. TV prilog i nije emitovan", rekao je Milosavljević i dodao da će prema nalozima rukovodstva određene informativne emisije biti eliminisane ili će biti prebačene na kanale sa nižom gledanošću.
Osim toga, naveo je, bilo je pokušaja da se promene zakoni o masovnim medijima koji bi ometali ili kažnjavali posebno kritične medije kroz napakovane članke usmjerene na određene kompanije, nastavio je.
Povezane vesti
Sa druge strane, evroposlanica iz partije Zeleni Tineke Strik navela je za Euronews da je slovanačka štampa "prilično otporna".
"Nisu odmah zastrašeni, ali način na koji su napadnuti sa strane vlade zaista nosi rizik od podrivanja njihovog autoriteta jer su na određeni način postavljeni kao da nisu od poverenja", rekla je Strik.
Ona je bila i deo misije EP koja je boravila u Ljubljani kako bi se pozabavili pitanjima vladavine prava u zemlji. Misija je razbesnela premijera Janšu, koji je u tvitu, koji je kasnije obrisan neke od poslanika nazvao "Soroševim marionetama".
Povezane vesti
"Mnoge tužbe i napadi takođe mogu imati zastrašujući efekat na novinarstvo. Ako se plašite da izrazite svoje mišljenje, da pišete kritičke članke zbog straha od tužbi i finansijske štete, to, naravno, nije zdravo i nije prava demokratija, gde treba da postoji provera i ravnoteža", rekla je Strik za Euronews.
Zabrinutost zbog nezavisnosti pravosuđa i građanskih sloboda
Osim slobode štampe, poslanici Evropskog parlamenta su izrazili i zabrinutost zbog pravosuđa, posebno u vezi sa imenovanjima u Evropskom javnom tužilaštvu.
Tokom misije za utvrđivanje činjenica razgovaralo se o "oklevanju vlade da predloži kandidate za EPPO", rekla je Strik. Ona je navela da pri poseti Sloveniji do predloga nije došlo, ali da su saznali da postoji nacrt zakona koji će osigurati da ova nominacija bude samo privemena.
"To je kršenje zakona EU. To ne bi trebalo da bude privremeno jer treba da budu nezavisni. A ako to učinite privremeno, stvarate neku vrstu zavisnosti. I zato, u rezoluciji, pozivamo vladu da povuče taj nacrt zakona i uskladi se sa pravom EU", navela je evroposlanica Tineke Strik.
Ona je istakla i da se posebno poziva slovečnačka vlada da poštuje presude jer je i to veoma važno za vladavinu prava.
Takođe, kako je naveo profesor Milosavljević, vlada je kao izgovor za ograničenje određenih prava i sloboda koristila borbu protiv kovida.
"Naravno, te stvari su otišle mnogo dalje od razumnih ograničenja. Ljudi su bili onemogućeni, na primer, da sede na trgu ispred parlamenta i da čitaju Ustav. Uprkos tome, što nisu izazvali bilo kakvo nasilje ili bilo koji drugi problem, ovi ljudi su uklonjeni sa trga i dobili su kazne zbog okupljanja", rekao je naučnik za Euronews.
EPP: Problemi su rešeni
Dok se rezolucija Evropskog parlamenta dotiče „svih kritika koje smo imali“, ona je „formulisana na veoma oprezan način“, primećuje Strik.
Evroposlanica Stirk navela je da je rezolucija EP o Sloveniji formulisana na "veoma oprezan način".
"Mislim da smo mogli da budemo čak i direktiniji, čvršći, ali to je zapravo ono o čemu smo uspeli da pregovaramo sa drugim grupama", rekla je Strik i dodala da je veoma razočarana što EPP, verovatno pod pritiskom Janše, nije pristala na prihvatanje sporazuma.
"Moramo da imamo iste standarde u svim državama članicama i zato smo to i napisali na način da smo mislili: ne možete biti protiv ovoga", rekla je Strik.
Ipak, Romana Tomc, evroposlanica iz EPP-a iz Slovenije, rekla je u saopštenju da je Janša nepravedno napadnut, te da je to deo političkog manevra.
"Od samog početka jasno je da se radi o pokušaju slovenačke opozicije da napadne aktuelnu vladu desnog centra Janeza Janše", navodi se u saopštenju.
Kako se navodi u saopštenju, "rezolucija nema nikakve veze sa stvarnim stanjem vladavine prava u Sloveniji. Glavne optužbe u vezi sa neimenovanjem delegiranih tužilaca i finansiranjem agencije STA su irelevantne, jer su pitanja rešena".
Unsplash
Poslanica Tomc je tako navela da se u rezoluciji ne pominju "činjenice koje bi ukazale na nedostatke vladavine prava, skrenule pažnju na nedopustivo i neuravnoteženo stanje medija, njihovo prikriveno vlasništvo i ukazale na sistemsku korupciju koja se dešava u Sloveniji od njenog formiranja", navela je Tomc.
Ona je navela da se Rezolucija suzila samo na neke opšte nalaze, koji bi mogli da se pripišu svakoj od vlada EU.
"Zbog toga osuđujem i ovaj pokušaj, koji odgovara evropskim levičarskim političarima u cilju slabljenja vlada desnog centra, sa aspekta zloupotrebe moći Evropskog parlamenta“, zaključila je Tomc.
Pogled unapred
Profesor Marko Milosavljević je rekao da je rezolucija Evropskog parlamenta "mali doprinos" radu slovenačkih novinara i zaštitnika ljudskih prava na očuvanju vladavine prava, ali da nije uveren da će se nešto promeniti.
"Videli smo brojne izjave evropskih političara i institucija. Pa ipak, te izjave su bile ili napadnute od strane slovenačke vlade - često veoma žestoko -ili su ignorisane."
On je dodao da bi svakako trebalo videti kako će se završiti izbori koji bi trebalo da budu održani u Sloveniji u aprilu.
"Kao što smo videli u Mađarskoj sa Viktorom Orbanom, i u Srbiji sa Aleksandrom Vučićem, posle godina kontrole ili bar posle godina na vlasti, kritički glasovi medija su gotovo potpuno utišani", naveo je Milosavljević.
Evroposlanica Tineke Strik je bila optimističnija u pogledu uticaja koje bi rezolucija mogla imati u budućnosti, posebno u svetlu predstojećih izbora.
"Mislim da je veoma važno da je rezolucija usvojena jer iza ovih preporuka i dalje stoji većina u parlamentu. Uskoro će u zemlji biti izbori. Tako da ko god bude na vlasti u narednim mesecima, moraće da uzme u obzir uzeti u obzir preporuke parlamenta", navela je poslanica Strik.
Ipak, neki nedavna dešavanja u Sloveniji vide kao još jedan simptom nove "gvozdene zavese" u Evropi. U izveštaju koji je prošlog meseca objavio Međunarodni institut za demokratiju i izbornu pomoć sa sedištem u Stokholmu, ističe se "u vezi sa demokratskim padom" u tri članice Evropske unije, odnosno Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji.
AP/Darko Bandic
"Videli smo izjave Viktora Orbana, kao i Janeza Janše da neki od ovih principa, uključujući vladavinu prava, nisu principi cele Evrope, da su to zapadnoevropski principi, ali da u istočnoj Evropi imaju specifične, drugačije principe zbog naše istorije ili šta već“, rekao je Milosavljević i dodao da to vidi kao izgovor i pokušaj uspostavljanja autokratskih režima.
Ovim povodom, Euronews je kontaktirao i predsedavajuću članicu Evropske unije, ali do objavljivanja teksta nije stigao odgovor.
Komentari (0)