"Više je reagovala nego što je vladala": Merkel je uspela da promeni Nemačku, iako se često suočavala sa krizama

Komentari

Autor: Jutarnji

07/12/2021

19:11

"Više je reagovala nego što je vladala": Merkel je uspela da promeni Nemačku, iako se često suočavala sa krizama - Copyright Tanjug AP/Philippe Desmazes, Pool Photo via AP

veličina teksta

Aa Aa

Nemačka se posle 16 godina oprašta od Angele Merkel. Detaljna rekapitulacija uticaja njene vladavine tek predstoji, ali jedno je sigurno – Nemačka se u mnogo čemu promenila tokom poslednjih šesnaest godina.

Nemački kancelar Helmut Šmit je zaslužan za legendarnu izreku: "Ko ima vizije neka ide kod psihijatra". Ta izjava bi dobro pristajala i njegovoj naslednici Angeli Merkel, koja je retko govorila o vizijama i vizionarskim političkim planovima za 16 godina na mestu kancelarke. Težila je tome da sagleda probleme i pokuša da smisli kako da ih reši u najkraćem roku, piše Jutarnji.

Tome svakako doprinosi njen severnjački temperament i činjenica da kao naučnik u oblasti prirodnih nauka realno i pragmatično pristupa svakom problemu. S druge strane, mnogi nemački politički kolumnisti primećuju da je Merkel tokom ovih 16 godina "više reagovala nego što je vladala".

Kancelar za stalnu krizu

Angela Merkel nije trebalo da vodi zemlju kroz period Hladnog rata, poput njenog prethodnika, ipak mandate su joj obeležile česte krize – globalna finansijska kriza, kriza evra, izbeglička kriza, transatlantska kriza i konačno pandemijska kriza. Kroz sve ove periode, Angela Merkel je "vodila zemlju sigurnim vodama". Zahvaljujući njenim promišljenim potezima, Nemačka je iz svih ovih izazovnih situacija izašla samo sa "manjim modricama i povredama".

Ipak, migrantska kriza radikalno je promenila zemlju. Dolazak više od milion migranata izazvao je turbulencije u društvu što je pomoglo desničarskoj populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD), da oživi i uđe u Bundestag 2017. godine. Time je Nemačka postala jedna od zemalja sa ekstremnom desnicom u parlamentu, a noćna mora demokrata je postala stvarnost.

Sadašnji odnos prema pandemiji pokazuje koliko je migrantska kriza podelila Nemačku: delovi zemlje u kojima AfD ima popularnost (uglavnom na istoku) su i delovi u kojima građani ne žele da se vakcinišu i protestuju protiv vlade Angele Merkel. Protesti protiv mera pandemije imaju isti ton kao i tadašnji protesti protiv migranata, a opštim stavom: "Merkel je izdajica kojoj sopstveni narod ništa ne znači".

Garancija kontinuiteta i uspeha

Socijaldemokratski vicekancelar i naslednik Olaf Šolc, uprkos drugim stranačkim bojama, ne predstavlja velike i nagle promene u odnosu na Merkel, što je, kako navodi Jutarnji, važno nemačkom narodu.

Da je dosadašnji uspeh CDU/CSU u velikoj meri bio zasnovan na popularnosti Angele Merkel pokazuje u kom pravcu je krenula njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kada je ona napustila.

Nakon što je CDU na izborima pretrpeo najgori poraz u istoriji, sa kandidatom za kancelara Arminom Lašetom, krenula je borba za predsedničko mesto. Pobedu bi mogao da odnese ultrakonzervativni Fridrih Merc, jedan od najžešćih protivnika Merkel, spas za one koji misle da je partija pod njenim vođstvom otišla predaleko ulevo.

Godine koje su promenile zemlju

Kancelarka, koja je pred kraj svog mandata priznala da je feministkinja, ostavila je trag u političkoj kulturi zemlje. Do njenog dolaska to je bila izuzetno patrijarhalna država sa snažnim zapadnonemačkim tradicionalnim podelama uloga po polovima, a dolazak Merkel, je za mnoge nemce bilo "osveženje".

U spoljnopolitičkom smislu, Angela Merkel je u medijima u nekim evropskim zemljama bila predstavljena u nacističkim uniformama, ali su je istovremeno mnogi drugi mediji više puta proglašavali najmoćnijom ženom i liderkom slobodnog sveta.

Ove krajnosti su došle do izražaja posle dolaska Donalda Trampa na vlast, kao predsednik SAD, kada je mnogima Merkel delovala kao jedina osoba koja može da se izbori sa situacijom u Vašingtonu. Ona je i na spoljnopolitičkom planu odmeravala svaku reč, svesna činjenice da nemačka kancelarka ne može otvoreno da govori kao njene zapadnoevropske kolege, poput holandskog premijera Marka Rutea, koji je poručio Poljskoj da "odlazi iz EU ako joj ne odgovara".

Dobar PR?

Jedan od prvih poteza tokom drugog mandata Merkel, bila je najava duže nuklearne aktivnosti u poređenju sa ranijom pozicijom socijaldemokratsko-zelene. Međutim, posle katastrofe u Fukušimi, desio se nagli preokret u politici, a Nemačka je ubrzala izlazk iz porodice zemalja sa nuklearnom energijom.

Međutim, mlada generacija ekoloških boraca ne posmatraju Merkel kao primer za borbu protiv klimatskih promena. Naprotiv, mnogi optužuju bivšu nemačku ministarku životne sredine da je popustila energetskom lobiju i odustala od sopstvenih klimatskih ciljeva.

Ali Merkelova i njen tim su se i ovde pokazali, prenosi Jutarnji, kao vešti PR agenti. Pripisivanje zasluga za spas klime (iako se stranke poput Zelenih bore decenijama) i pripisivanje nekih uspeha u socijalnoj politici, poput uvođenja opšte minimalne satnice (za koju su se socijaldemokrate borile decenijama), smatra se jednim od najuspešnijih obrta u karijeri kancelarke.