Evropski desničari najavili udruživanje u Evropskom parlamentu: Pitanje migracija i suvereniteta glavne teme

Vođe evropskih desničarskih partija obećali su juče da će uskladiti svoje glasove po pitanju suvereniteta i imigracija u Evropskom parlamentu, ali nisu uspeli da stvore formalni savez na konferenciji u Varšavi.

Mađarski premijer Viktor Orban, francuska desničarka Marin Le Pen i njihov domaćin Jaroslav Kačinski, vođa poljske vladajuće desno orijentisane populističke stranke Pravo i pravda bili su među prisutnima na pregovorima. Le Pen je nakon sastanka rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele da formiraju "veliku grupu" unutar Evropskog parlamenta gde se sad nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Tanjug/AP

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove političke grupe, koja će, ako se ostvari, "biti druga snaga u Evropskom parlamentu".

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima je Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice su zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU. 

U zajedničkoj izjavi, odbili su pojam "Evrope kojom upravlja samozvana elita" i rekli da "samo suverene institucije država imaju pun demokratski legitimitet". Učesnici sastanka razgovarali su i o bližoj saradnji njihovih partija u Evropskom parlamentu, navedeno je u saopštenju.

To znači, piše Euronews, da planiraju da organizuju zajedničke sastanke i da usaglase na koji način će glasati o raznim temama, kao što je zaštita suvereniteta zemalja članica u jeku ilegalne imigracije. Premijer Mađarske, Viktor Orban istakao je u objavi na Fejsbuku da žele da promene politiku Brisela.

Sastanak bio važan korak ka većoj saradnji

Sastanku je prethodila poseta Marin Le Pen Budimpešti u oktobru, gde se sastala sa Orbanom kako bi usaglasili svoje stavove. Sastanak je održan i u vreme kada su poljska i mađarska vlada započele sukob sa EU zbog neslaganja, što ima za posledicu stopiranje pristupa novčanim fondovima Unije.

Marin Le Pen, koja je i kandidat na predsedničkim izborima u Francuskoj koji će biti održani u aprilu, istakla je da je sastanak u Varšavi bio važan korak kao i da su učesnici dogovorili da održavaju redovne sastanke kako bi obezbedili zajedničko glasanje između dve grupe.

Le Pen se nada da će uspeti da se dogovore o formiranju zajedničke političke grupe u Evropskom parlamentu koji bi time postao druga snaga posle Evropske narodne partije desnog centra. 

Tanjug/AP

Lideri stranaka dogovorili su se da se sastaju bar na dva meseca u Evropskom parlamentu, dok je još jedan sastanak planiran da bude održan u Španiji za dva meseca, kako bi, kako je navela Le Penova, "mogli da nastave sa jačanjem i stvaranjem jake evropske snage".

Primetno je bilo da sastanku nije prisustvovao Mateo Salvini, vođa Italijanske lige, koji je izdao saopštenje da "mora da bude pravo vreme za stvaranje nove političke grupe". Salvini je jedan od potpisnika deklaracije o saradnji koja je potpisana 16. jula i u kojoj je najavljen plan za stvaranje velike alijanse u Evropskom parlementu. To je bio i glavni povod jučerašnjeg sastanka.

Srdačan doček Le Penove od strane Jaroslava Kačinjskog označava nedavnu promenu mišljenja poljskih konzervativaca koji su sada na vlasti. Vladajuća partija Pravo i pravda dugo je odbijala da sarađuje sa francuskim predsedničkim kandidatom zbog njenih bliskih odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom - što je preokret u zemlji kojom su dugo dominirale ruska i sovjetska vlast.

"Mnogo imamo zajedničkog sa Marin Le Pen, isto koliko i sa Putinom", rekao je Kačinski 2017. godine. Dve godine kasnije stranku Le Penove opisao je kao jednu od nekoliko grupa koje su "očigedno povezane sa Moskvom od koje dobijaju podršku", što je bila glavna prepreka za saradnju.

Međutim, poljski premijer Mateus Moravjecki sastao se sa Le Penovom u Briselu u oktobru i ugostio je na večeri u petak uveče u Varšavi. U tvitu, Le Penova je objavila sliku sa Moravjeckim i izrazila zahvalnosti zbog gostoljubivosti. Rekla je da dele želju za "Evropu nacija koja će postati građanska Evropa slobode i suvereniteta".