Finci se plaše da bi migranti mogli da stignu do njihove granice sa Rusijom
Komentari19/11/2021
-23:11
Finska vlada će se suočiti sa glasanjem o nepoverenju u parlamentu, koje su inicirale opozicione stranke zbog zabrinutosti za bezbednost na istočnoj granici sa Rusijom.
Protivnici premijerke Sane Marin, predvođeni desničarskom Finskom strankom i strankama desnog centra Kokomus, Demohrišćani i Pokret sada, tvrde da njena crveno-zelena koalicija nije učinila dovoljno kako bi se osigurala granica od potencijalnih "hibridnih taktika" za koje se plaše da bi Rusija mogla da ih upotrebi protiv Finske.
Konkretno, oni žele da se usvoji novi zakon koji će dozvoliti da se prelazi na granici dugoj 1.340 kilometara privremeno zatvore, čak i za tražioce azila.
Ovakav zahtev dolazi usred tenzija na poljsko-beloruskoj granici. Iz Varšave tvrde da je Minsk namerno doveo migrante sa Bliskog istoka, a zatim ih poslao na istočnu granicu EU, kao i da je ruski predsednik Putin iza cele operacije.
"Finska mora da spreči strane zemlje da eksperimentišu sa hibridnim uticajem nad migrantima. To je jedini način da se spreči situacija iz koje bi proizašla katastrofa za desetine hiljada ljudi koji su zahvaćeni ovim procesom, i koji su pretnja nacionalnoj bezbednosti i suverenitetu zemlje domaćina", rekao je lider Kokomusove parlamentarne grupe Kai Mikanen.
Iako opozicija nema većinu u parlamentu da sama sruši vladu po ovom pitanju, podizanje zabrinutosti za nacionalnu bezbednost u vezi sa Rusijom moglo bi da uzburka javnost u Finskoj.
Mikanen, koji je bivši ministar unutrašnjih poslova, rekao je kako bi samo voleo da osigura da susedi Finske "nemaju kapacitete da zloupotrebe sistem azila i iskoriste ga za svoje hibridne operacije, motivisane neprijateljskim ciljevima".
Dok Kokomus svoje brige jasno formuliše oko nacionalne bezbednosti, Finska partija koja često kritikuje politiku imigracije već dugo poziva na moć zatvaranja granica kako bi se zaustavilo ono što vide kao nekontrolisano podnošenje zahteva za azil.
Finci imaju razloga za strah
Politički lideri Finske imaju dobar razlog da budu zabrinuti za bezbednost granica, posebno kada pogledaju situaciju na granici Belorusije i Poljske i vide situaciju koja im je već poznata.
U januaru i februaru 2016. godine skoro 1.000 migranata stiglo je na granični prelaz između Finske i Rusije. Finski zvaničnici veruju da su im ruske vlasti omogućile autobuski prevoz i hotelski smeštaj, kao i da su im dale uputstva da zatraže azil kada pređu granicu.
Smatra se da je to prvi i najuspešniji hibridni napad Rusije ovog tipa na državu članicu EU do danas - iako finski zvaničnici nisu koristili taj izraz.
"Severna granica je krajnja linija - ne nađete se slučajno tamo. Tako su odabrali ovu grupu ljudi koja se tu očigledno našla sa razlogom. Dokazali su da mogu da ih šalju u desetinama, i kada je Finska digla celu stvar na diplomatski nivo, da mogu sve da zaustave", rekao je za Euronews Šarli Salonijus-Pasternak sa Finskog instituta za međunarodne poslove.
Finske vlasti su brzo primetile šta Rusija pokušava, jer je otkriveno da je više od polovine migranata koji su tražili azil legalno živeli u Rusiji pet do 10 godina, a došli su iz skoro 40 zemalja. To nije bio isti obrazac kao u ostatku Evrope u to vreme.
Finska vlada, suočena sa potencijalnim dolaskom još desetina ili stotina hiljada migranata koji bi došli iz Rusije, brzo se povinovala ruskim zahtevima i potpisala šestomesečni sporazum koji je omogućio da preko granice mogu da pređu samo Finci, Rusi i Belorusi sa porodicama. Kada je sporazum potpisan, migranti su prestali da dolaze i incident je završen.
Vlada Sane Marin će ovoga puta verovatno da "preživi" glasanje o nepoverenju, ali i dalje ostaje pitanje šta će biti sa granicom.
Komentari (0)