Aktivistima za ljudska prava preti zatvor u Grčkoj zbog spasavanja migranata na moru

Komentari

Autor: Euronews, AP

20/11/2021

09:40

Aktivistima za ljudska prava preti zatvor u Grčkoj zbog spasavanja migranata na moru

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dvoje humanitarnih aktivista izaći će na suđenje u četvrtak zbog pomaganja migrantima i tražiocima azila koji preko mora pokušavaju da stignu do Grčke.

Šon Binder i Sara Mardini optuženi su za špijunažu, falsifikovanje i protivzakonito korišćenje radio-frekvencija i preti im kazna do osam godina zatvora koja može da se preinači u novčanu.
Oni su pod istragom i zbog prekršaja koji bi mogli da im donesu zatvorske kazne u trajanju do 25 godina.

Hjuman rajts voč (HRW) je ovaj slučaj opisao kao "suđenje spasiocima života". Ova organizacija je u saopštenju istakla da se suđenje na ostrvu Lezbos odnosi na humanitarne aktivnosti koje su zaštićene međunarodnim humanitarnim pravom i Grčkim zakonom. Oni pozivaju vlasti da prestanu sa kriminalizacijom humanitarnih spasilaca.

Istakli su da im se sudi zbog navodne bliske veze sa timom za potragu i spasavanje ERCI (Emergency Response Centre International) kao i da se optužbe protiv njih pogrešno predstavljaju kao navodno učestvovanje u krijumčarskim operacijama i pranju novca.

Optužbe za špijunažu su bazirane na policijskom izveštaju da su njihovi napori da identifikuju čamce sa migrantima u nevolji uključivali praćenje Grčke obalske straže i radio kanala plovila Fronteksa, objavio je Hjuman rajts voč.

"Međutim, kao što je navedeno i u policijskom izveštju, radio kanali nisu enkriptovni i može da im pristupi svako. Dok se položaj plovila objavljuje javno na sajtovima za praćenje kretanja komercijlanih brodova, dodali su iz HRW.

Humanitarci negiraju optužbe

Binder, irsko-nemački volonter i Mardini, sirijska humanitarna radnica sa statusom izbeglice, uhapšeni su i zadržani u pritvoru tri meseca 2018. godine. Negiraju sve optužbe i tvrde da su samo pomagali ljudima u nevolji.

Humanitarni radnici i volonteri sve su češće pod udarom vlasti Grčke. Međutim, nije problem samo Grčka, prema Evropskoj agenciji za osnovna prava, Nemačka, Italija, Malta, Holandija, Španija i Grčka su započeli 58 istraga i zakonskih postupaka od 2016. godine protiv privatnih lica koja su učestvovala u potragama i spasavanjima.

"Besmisleno je to što bi trebalo da nas proglase kriminalcima. Ne prihvatam to. Nije bitno ko si, ne zaslužuješ da se udaviš u moru", kaže Binder.

Gotovo 1.1. milion ljudi stiglo je u Grčku morem između 2015. i 2018. godine, od tog broja tri četvrtine stiglo je samo tokom 2015. Lezbos je grčko ostrvo preplavljeno hiljadama izbeglicama koji žive u prepunim kampovima.

Međutim, na hiljade nisu preživeli dolazak u Grčku. UNHCR procenjuje da je više od 17.000 ljudi izgubilo živote između 2015. i 2020. godine u pokušaju da preću Sredozemno more kako bi stigli do Grčke, Italije, Španije, Kipra i Malte.

Grčka je 2014. godine usvojila zakon koji propisuje višestruke kazne za švercere ljudi i to 10 godina zatvora za svaku prošvercovanu osobu, ili 15 godina po osobi, ako je tom prilikom bio ugrožen život, ili doživotnu kaznu zatvora ako neko pogine. Šverceri pokušavaju da nađu rupu u zakonu tako što ubeđuju svoje putnike da sami voze čamce.

Jedan od njih je Abdi Muhamed (28), Somalijac koji je nedavno osuđen za šverc ljudi na 142 godine zatvora.

On je maloj grupi novinara i zakonodavcima iz Evropskog parlamenta koji su ga posetili u zatvoru, rekao da nije imao drugog izbora nego da vozi čamac. Rekao je da su ga krijumčari naterali udarcima u glavu i pretnjama pištoljem pre nego što se otisnuo na more.