Evropski lideri odbacili ruske zahteve posle Abu Dabija: O bezbednosti Evrope ne može se odlučivati bez Evropljana
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropski lideri poručili su Rusiji da se o budućoj bezbednosnoj arhitekturi evropskog kontinenta ne može odlučivati bez učešća evropskih zemalja, nakon poslednje runde mirovnih razgovora o Ukrajini u Abu Dabiju, tokom kojih je ruska delegacija odbila multilateralni format pregovora.
Moskva je pitanje evropske bezbednosne arhitekture postavila među svoje glavne prioritete, što je izazvalo protivljenje evropskih zvaničnika. Oni smatraju da Rusija na taj način pokušava da skrene pažnju sa rata u Ukrajini i ostvari dugogodišnju ambiciju da ponovo uspostavi status velike sile i proširi svoj uticaj na evropskom kontinentu, prenosi Euronews.
„Na kraju, mi ćemo biti ti koji će definisati i odlučivati o sopstvenoj bezbednosti kao Evropljani. U to nimalo ne sumnjam“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak, na početku samita evropskih lidera u Dablinu, u Irskoj.
Makron je istakao da Evropa najpre mora jasno da definiše šta želi, podsećajući da je njen stav o podršci Ukrajini već nedvosmislen.
„Sada moramo da predstavimo konkretnu viziju našeg mirovnog plana i buduće bezbednosne arhitekture“, rekao je francuski predsednik.
Sličnu poruku uputio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je pozvao Rusiju da započne direktne razgovore sa evropskim predstavnicima, na šta Moskva za sada nije pristala.
U poslednjoj rundi pregovora u Abu Dabiju učestvovali su visoki zvaničnici Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Evropske komisije, Evropskog saveta i NATO-a. Međutim, oni nisu imali direktne razgovore sa ruskom delegacijom.
„Ukrajina mora da sedi za pregovaračkim stolom. Evropljani moraju da budu za stolom. Amerikanci i, naravno, Rusija takođe moraju da budu za stolom“, poručio je Merc po dolasku na samit.
On je ocenio da je važno da Rusija pristane da učestvuje u razgovorima i pokaže spremnost za pregovore.
Kalas: Najpre prekid vatre, zatim mirovni sporazum
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas naglasila je da diplomatski proces mora da se odvija određenim redosledom. Prema njenim rečima, prvi korak trebalo bi da bude prekid vatre u Ukrajini, nakon toga postizanje mirovnog sporazuma, a tek u završnoj fazi razgovori o budućoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
„Mi već imamo uspostavljenu evropsku bezbednosnu arhitekturu“, rekla je Kalas, podsećajući na Helsinški završni akt iz 1975. godine, Pariski sporazum iz 1990. i Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine.
Ona je, međutim, ukazala na to da je osnovni problem u tome što se Rusija ne pridržava tih sporazuma.
Premijer Estonije Kristen Mihal ocenio je da je ponovno otvaranje pitanja evropske bezbednosne arhitekture „zamka“ koju je postavila Moskva kako bi ostvarila zahteve koje je do sada bilo nemoguće sprovesti, uključujući i povlačenje NATO-a.
Reč je o jednom od dugogodišnjih strateških ciljeva ruskog predsednika Vladimira Putina. Uoči početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, Kremlj je od NATO-a zahtevao da zaustavi dalje širenje na istok i povuče svoje trupe iz članica koje su se Alijansi pridružile posle 1997. godine.
Ti zahtevi su tada odlučno odbijeni. Nekoliko meseci kasnije, Finska i Švedska, dve zemlje koje su tradicionalno imale status vojno neutralnih država, podnele su zahtev za članstvo u NATO-u.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda insistirao je da se pregovori vode pod „pravednim uslovima“ i uz prisustvo evropskih predstavnika.
„Treba izbegavati razgovore koji se vode iza leđa Ukrajinaca, a, naravno, o budućoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope mora se razgovarati uz učešće Evropske unije“, poručio je Nauseda novinarima.
Moskva želi da razgovore o Ukrajini proširi na celu Evropu
Zajednički stav evropskih lidera usledio je dan nakon što je Vladimir Medinski, glavni ruski pregovarač u razgovorima o Ukrajini, ponovio da Moskva želi da diplomatski proces proširi izvan okvira rata i obuhvati celokupnu bezbednosnu arhitekturu Evrope.
„Ceo organizam je bolestan, a Ukrajina je samo mesto na kojem je izbio apsces. Zato se mora lečiti čitav organizam. Običan flaster neće biti dovoljan“, rekao je Medinski u Abu Dabiju.
On je, međutim, odbio da razgovara sa evropskim predstavnicima, obrazlažući to njihovom vojnom i finansijskom podrškom Ukrajini. Ipak, takav stav Moskve ne predstavlja potpunu zabranu kontakata sa evropskim liderima. Putin je prošlog meseca razgovarao telefonom 90 minuta sa liderima Finske i Norveške.
U prvi plan pitanje bezbednosne arhitekture Evrope dodatno su stavili i američki predsednik Donald Tramp i njegov specijalni izaslanik Džared Kušner. Evropske zvaničnike nedavno je iznenadila Kušnerova opširna objava na društvenim mrežama, u kojoj je izneo principe mogućeg bezbednosnog okvira nakon završetka rata.
Tokom boravka u Abu Dabiju, Kušner je pozvao rusku stranu da iznese konkretne „predloge“ o kojima bi se potom razgovaralo licem u lice sa evropskim predstavnicima.
Nakon toga je otputovao u Moskvu kako bi od Putina dobio saglasnost za uključivanje Evrope u pregovore u širem, multilateralnom formatu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je takav pristup kao „pomalo čudan“ i savetovao evropskim liderima da budu veoma oprezni i pažljivo prate razvoj događaja.
Zelenski je time ukazao na zabrinutost Kijeva zbog mogućnosti da se o budućem uređenju evropske bezbednosti razgovara u formatu koji bi mogao da zaobiđe interese Ukrajine, ali i bez jasnog učešća evropskih zemalja u odlučivanju o pitanjima koja se neposredno tiču njihove bezbednosti.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)