Igre 
Od upozorenja i hapšenja do susreta na visokom nivou: Detalji ribarskog spora između Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske
Komentari02/11/2021
-22:36
Najnoviji spor između Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, dobar je primer situacije u kojoj nije u prvom planu novac, već principi i politička nadmoć. Ribarstvo doprinosi ekonomiji UK samo 0,1 odsto, a Francuskoj još manje - svega 0,06 odsto, a problem u vezi sa ribarskim dozvolama toliko je narastao da su reagovali predsednik jedne, odnosno premijer druge zemlje.
Čitava komplikacija nastala je kada je Velika Britanija izašla iz Evropske unije. Bregzit je, naime, imao dve velike faze – prva se tiče Sporazuma o povlačenju, a druga se odnosi na Trgovinski sporazum. U oba sporazuma ima nekih nedorečenosti, što ostavlja dosta mesta za interpretaciju, i to je naročito vidljivo u ovom ribarskom sporu.
Istupanjem Velike Britanije iz EU, prekinut je Sporazum o Grenvilskom zalivu. Ovim sporazumom se francuskim brodovima dopuštalo da nesmetano love ribu u vodama Gernzija i Džerzija, dvaju autonomnih ostrvskih krunskih poseda smeštenih u Lamanšu. Gernzi i Džerzi pripadaju Velikoj Britaniji, i čine 99% Kanalskih ostrva.
Nejasnoće u sporazumu
Nakon Bregzita, Trgovinskim sporazumom je predviđeno da je francuskim ribarima dozvoljeno i dalje da love ribu u vodama Kanalskih ostrva, ali samo ukoliko mogu da dokažu da su to i ranije radili. Problem je, međutim, u tome što se ne navodi na koji način francuski ribari ovo mogu da dokažu.
Iz Velike Britanije traže da brodovi dostave dokaze o ranijim kretnjama, prikupljene uz pomoć GPS sistema, ili dokaze o ranijim ulovima, što je problem za brodiće koji nemaju tu tehnologiju ili ne vode takvu evidenciju, piše portal Politiko.
Takođe, Britanci koriste i argument da su neki francuski brodovi ranije imali dozvolu za ribarenje u vodama Kanalskih ostrva, ali je nisu koristili, pa ni sada ne bi trebalo da je imaju. Francuski ribari, sa druge strane, smatraju da i nakon Bregzita imaju pravo da love ribu u ovom području, baš kao što su to činili ranije, i da Britanci bespotrebno otežavaju situaciju.
Francuska je, nakon što njenim ribarima u septembru Džerzi i Velika Britanija nisu izdali neophodne dozvole, zapretila da će britanskim ribarima zabraniti da istovaruju ulove u francuskim lukama.
Povezane vesti
Hapšenje u Avru
Stvari su se dodatno zakomplikovale kada je prošle nedelje jedan britanski brod upozoren a drugi zadržan u francuskoj luci Avr, pa je kapetan priveden a ulov zaplenjen. Kako je navela francuska ministarka pomorstva, Anik Žirarden, brod koji je zadržan nije imao dozvolu da ribari u tom delu francuskih voda, preneo je BBC.
Tanjug/AP Photo/Michel Euler
Kapetan broda se branio argumentom da je "imao dozvolu od EU, ali da ne shvata kako je njegov brod naprasno povučen sa liste". Epilog je takav da je kapetanu suđenje u Francuskoj zakazano za avgust sledeće godine.
Britanska vlada je na ovu situaciju reagovala saopštenjem, rekavši da je u pitanju "razočaravajuća i neproporcionalna" odluka usred eskalacije spora oko prava na ribolov. Takođe, najavili su da će, ukoliko Francuska nastavi sa sličnim odlukama, "uzvratiti", mada nisu baš naveli kako.
Francuska je prošle nedelje bila veoma aktivna u pokušaju da reši ovaj problem - najavila je i da će "preduzeti konkretne mere", najavljujući na taj način određenu vrstu odmazde ukoliko Velika Britanija ne popusti, a kao rok su naveli upravo današnji datum.
Pismo Žana Kasteksa
Nedugo nakon što je upozorenje objavljeno, vlasti sa ostrva Džerzi navele su da će izdati 162 dozvole za francuske brodove. Od toga, 113 njih je dobilo trajnu dozvolu, a 49 privremenu, uz obavezu da do kraja januara 2022. godine dostave dodatne dokaze da su i ranije ribarili na tom području.
Od ukupnog broja onih koji su aplicirali za dozvolu, ostalo je da se reši pitanje još 55 francuskih brodova. Možda se ovo čini kao mali razlog za nastavak spora, ali ne bi trebalo zaboraviti da je u igri više simbolička "pobeda".
Tanjug/Oliver Pinel via AP, File
Francuski premijer Žan Kasteks poslao pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lejen, u kom iznosi svoj stav da je "od suštinske važnosti pokazati evropskoj javnosti kako nema pregovaranja oko poštovanja dogovora, i da je već šteta od napuštanja Evropske unije, nego od ostajanja u njoj".
Povezane vesti
Upravo zato, verovatno, iz Velike Britanije se plaše da bi, ukoliko "pokleknu" u ovom sporu, to moglo da znači i otvaranje prostora za revizije i ostalih delova sporazuma koji su potpisani u sklopu Bregzita.
Razgovor Makrona i Džonsona
Da je čitava stvar veoma važna za obe države, svedoči i činjenica da su o tome na nedavno završenom samitu G20 u Rimu razgovarali britanski premijer Boris Džonson i francuski predsednik Emanuel Makron. Ovaj razgovor je, doduše, po svemu sudeći bio jalov.
"Pozicija Velike Britanije se ne menja kada je u pitanju riba. Moram reći, međutim, da me je iznenadilo pismo francuskog premijera u kom eksplicitno traži da budemo kažnjeni jer smo napustili EU", rekao je Džonson nakon sastanka sa Makronom.
Uprkos tome, Makron je juče rekao da će se razgovori nastaviti na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, i da će najavljene sankcije biti odložene.
Tanjug/Christopher Furlong Pool via AP
"Nema smisla da uvodimo sankcije dok pregovaramo. Imam poverenje u britanskog premijera da će stvar shvatiti ozbiljno, i da ćemo doći do nekog rezultata. Već deset meseci pregovori idu sporo, nadam se da ćemo novim metodom doći do nekog rešenja", naglasio je Makron.
I iz britanske vlade su reagovali na odluku Francuske da ne uvede sankcije njihovim ribarima.
"Pozdravljamo to što francuske vlasti neće primeniti nikakve sankcije kao što je prvobitno bilo najavljeno. Drago nam je što su shvatili da su neophdoni duboki pregovori kako bi se rešili problemi između Velike britanije i Evropske unije", saoopštili su iz vlade Velike Britanije.
Naveli su i da će u čevrtak, 4. novembra, doći do sastanka između šefa kabineta britanskog premijera, Dejvida Frosta i francuskog ministra za evropske poslove, Klemana Bona.
Komentari (0)