Igre 
Kako su ocenjene zemlje Balkana u paketu proširenja EK: Poziv za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom
Komentari19/10/2021
-15:23
Evropski komesari su na sastanku u Strazburu usvojili ovogodišnji Paket proširenja koji uključuje i godišnji izveštaj o napretku zemalja u ispunjavanju kriterijuma za članistvo u Evropskoj uniji.
Paket se sastoji od dokumenta koji predstavlja generalnu poziciju Evropske komisije kada je u pitanju proces i politika proširenja EU, a uključuje i pojedinačne izveštaje o napretku, kako se navodi, sedam zemalja, (Zapadni Balkan i Turska) koje su u procesu pristupnja EU.
Usvojeni izveštaj Evropske komisije odnosi se na period od juna 2020. godine do juna 2021. godine, a procenjuje reforme zemlja po političkim i ekonomskim kriteriumima i po kriterijumima pripremljenosti za obaveze koje prostiču iz članstva u EU.
Evropska komisija je u usvojenom Paketu proširenja konstatovala je da su Albanija i Severna Makedonija nastavile da ispunjavaju uslove za otvaranje pregovora o pridruživanju kao i da su obe zemlje napredovale na reformskom putu Evropskojo uniji.
EK napominje da je od ključne je važnosti da zemlje članice EU završe diskusije o pregovaračkim okvirima sa Skopljem i Tiranom bez daljnjeg odlaganje i da se prve međuvladine konferencije sa obe zemlje održe "sto je pre moguće, a pre kraja ove godine"
Pre zvaničnog predstavljanja Paketa proširenja i godišnjih izveštaja u Evropskoj komisiji, mediji su objavili nacrte godišnjih izveštaja o napretku zemalja obuhvaćenim Paketom proširenja.
Komisija u nacrtu Izveštaja o Srbiji, u koji je Euronews Srbija imao uvid, preporučuje otvaranje dva nova klastera u okviru pregovora Srbije i EU, a reč je o klasterima 3 i 4.
Povezane vesti
U izveštaju se, konstatuje ograničen napredak u pojedinim oblastima kao što je pravosuđe, koje je od početka jedan od ključnih uslova, poziva se nastavak implementacije dogovora sa Prištinom i postizanje sveobuhvatnog dogovora, a izveštaj se osvrće i na proces međustranačkog dijaloga u Srbiji, borbu protiv korupcije, funkcionisanje parlamenta, pa i polarizaciju na političkoj sceni.
Podsetimo, Crna Gora i Srbija vode pregovore sa EU kao zemlje kandidati, dok Severna Makedonija, Albanija i Kosovo još uvek čekaju taj status. Bosna i Hercegovina još uvek je označena kao zemlja potencijalni kandidat, a dobila je najlošije ocene kada su u pitanju godišnji izveštaji EU za zemlje Zapadnog Balkana.
Crna Gora kritikovana zbog korupcije
Kada je reč o Crnoj Gor koja je 2010. godine postala kandidat za članstvo u EU, do sada je otvorila svih 35 pregovaračkih poglavlja, od čega su privremeno zatvorena samo tri.
U nacrtu izveštaja navodi se da je toj zemlji potrebna jaka politička volja za efikasno rešavanje pitanja korupcije, kao i snažan odgovor pravosuđa na korupciju na visokom nivou, prenose Vijesti koje su imale uvid u ovaj nacrt. U dokumentu koji će evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji predstaviti danas članovima Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta piše da Crna Gora mora da reši sistemske nedostatke u pravosudnom sistemu, uključujući i način na koji se pred sudovima rešavaju slučajevi organizovanog kriminala. U zaključcima, između ostalog, piše da je Crna Gora ostvarila određeni nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije.
EK konstatuje da je korupcija i dalje prisutna u mnogim oblastima, i da je potrebna jaka politička volja za efikasno rešavanje ovog pitanja, kao i snažan odgovor pravosuđa na korupciju na visokom nivou.
profimedia
Kad je reč o osnovnim ljudskim pravima, EK smatra da Crna Gora u velikoj meri ima uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir i da je postigla određeni napredak u ispunjavanju obaveza utvrđenih međunarodnim instrumentima i zakonima o ljudskim pravima, prenose Vijesti.
Povezane vesti
Kad su u pitanju odnosi sa susedima i regionalna saradnja, u nacrtu se navodi da je Crna Gora ostala konstruktivno posvećena bilateralnim odnosima s državama iz okruženja, uprkos tenzijama i rastu nacionalističke retorike u bilateralnim odnosima sa Srbijom.
Po pitanju ekonomije, navodi se da je Crna Gora donekle napredovala i da je osrednje spremna da razvije funkcionalnu tržišnu ekonomiju, a napominje se da je zbog kovida 19 nastupila snažna recesija u 2020. zbog efekata na turizam od kog je ekonomija zavisna, a da se to negativno prelilo na privatnu potrošnju, investicije, zaposlenost, trgovinu i javne finansije.
U nacrtu piše da je Crna Gora ostvarila određeni nivo pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja. Ostvaren je, kažu iz Evropske komisije, ograničeni napredak tokom izveštajnog perioda i samo delimično su adresirane prošlogodišnje preporuke.
Severna Makedonija ostvarila napredak na ključnim poljima
Sa druge strane, Severna Makedonija još uvek čeka otvaranje pristupnih pregovora o članstvu u EU. U ovom izveštaju je dobila relativno pozitivnu ocenu Evropske komisije što se tiče stanja u ključnim poljima koji su neophodni za napredak u procesu evropskih integracija, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
U izveštaju stoji da je Severna Makedonija nastavila svoje napore na jačanju demokratije i vladavine prava, uključujući aktiviranje postojećih sistema kontrole i ravnoteže i informisanje o ključnim političkim i zakonodavnim pitanjima. Zemlja je pokazala posvećenost postizanju rezultata u ključnim oblastima osnova.
Navodi se da su opozicione stranke ostale aktivno angažovane u parlamentu i u nekim prilikama podržavale ključne zakone vezane za EU. Dodaje se, međutim, da je parlamentarni rad bio ometen političkom polarizacijom, pogoršanom pandemijolm, koji je povremeno uticao na njegove uobičajene funkcije. Ističe se potreba da su potrebni napori da se ojača uloga Parlamenta kao foruma za konstruktivan politički dijalog, posebno na agendi reformi EU.
profimedia
Izveštaj EK nalazi da je postignut određeni napredak u sprovođenju strategije reforme pravosuđa te da je važno nastaviti sa primenom pravnog okvira i strateških planova koji se odnose na reformu Sudskog saveta i Veća javnih tužilaca. Određeni napredak je takođe utvrđen u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U poglavlju koje se tiče slobode izražavanja, ocenjuje se da je Severna Makedonija postigla određeni nivo pripreme te da je postignut ograničen napredak, navodi RSE.
Takođe, u oblasti regionalne saradnje, navodi se da je Severna Makedonija održala dobre odnose sa drugim zemljama proširenja i nastavila se angažovati u regionalnim inicijativama.
Albanija pozitivno ocenjena
I Albanija čeka "zeleno svetlo" za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U nacrtu izveštaja Evropske komisije o Albaniji ocenjeno je da je neophodno poboljšanje dijaloga između parlamentarne veċine i opozicije kako bi sarađivali sa svim delovima društva na daljem napretku programa reformi EU i pristupnim pregovorima.
Albanija je dobila pozitivnu ocenu što se tiče sprovođenja sveobuhvatne reforme pravosuđa. Konkretno, navodi se u izveštaju, to je dostiglo važnu prekretnicu krajem 2020. godine, imenovanjem tri nova sudije u Ustavni sud, prenosi RSE.
EK ocenjuje da je Albanija ostvarila određeni napredak i u jačanju borbe protiv korupcije. Opipljivi rezultati su identifikovani i u borbi protiv organizovanog kriminala, uključujući pojačanje saradnje sa državama članicama EU i Europolom.
Što se tiče osnovnih prava, Albanija je u skladu sa međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima i ratifikovala je većinu međunarodnih konvencija u vezi sa zaštitom osnovnih prava. Nedostatak napretka je Evropska Komisija identifikovala u slobodi izražavanja.
Kako prenosi RSE, u izveštaju za Albaniju se još naglašava potreba poboljšanja koordinacije unutar administracije, posebno u pogledu integracije u EU. Traži se od albanskih vlasti da i dalje konsoliduju teritorijalnu administrativnu reformu kao deo šire agende decentralizacije.
Od Prištine se traži angažovanje u dijalogu
Politička nestabilnost, ograničene zakonodavne aktivnosti, rasprostranjena korupcija i nedostatak finansijske samoodživosti neke su od ocena koje je Evropska komisija dala tzv. Kosovu u Izveštaju za period od juna 2020. godine do juna 2021. godine.
Kao i u Izveštaju za Srbiju, Komisija od vlasti u Prištini traži da se "konstruktivno angažuju i ulože dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinesu postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom", navodi se u nacrtu u koji je Tanjug imao uvid.
Unsplash
Kada je reč o vladavini prava na Kosovu, Komisija kostatuje da je pravosudni sistem u "ranoj fazi razvoja", a da je sprovođenje pravde sporo, neefikasno i podložno političkom uticaju.
EK kostatuje ograničeni napredak u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala na KiM, a od vlasti u Prištini zahteva da osiguraju da nema političkog uplitanja u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona. Izveštaj konstatuje nedostak napretka u oblasti reforme javne administracije i podvlači "neprimeren politički uticaj" na kadrovsku politiku.
Dodaje se da je Priština u poslednjih godinu dana zadržala opšte dobre odnose sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, ali i da nije došlo do promene u odnosima niti strogom viznom režimu sa BiH, koja ne priznaje nezavisnost Kosova.
Loše ocene za BiH
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, koja još uvek ima status potencijalnog kandidata za članstvo u EU, Evropska komisija navodi da "Nema napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u reformi izbornog procesa slobodi izražavanja, niti vanjskim odnosima, a zabeleženo je "nazadovanje" u oblasti javnih nabavki", prenosi portal Avaz.ba.
"Negativni efekti rasprostranjene korupcije i znaci političkog zarobljavanja nastavili su se snažno manifestovati tokom pandemije, direktno utičući na dobrobit građana", ocenjuje se u izveštaju EK.
Što se tiče političkih kriterijuma, navodi se da su zakonodavna i izvršna vlast imale "slab učinak zbog političke polarizacije i poremećaja uzrokovanih pandemijom". U dokumentu se navodi kako izaziva zabrinutost zbog "selektivnog i netransparentnog gonjenja i sudskog praćenje slučajeva korupcije".
Poseban deo Izveštaja o BiH se odnosi na migrantsku krizu u zemlji, gde se kaže da vlasti nisu uspele da uspostave održivi sistem migracija i azila što je dovelo do humanitarne krize u decembru 2020. Izveštaj govori o opsežnom angažovanju i podršci EU, te da je u Lipi kod Bihaća na severozapadu BiH osnovan privremeni šatorski kamp za pružanje skloništa svim osobama u potrebi.
Dalje se navodi da, kada su u pitanju ljudksa prava, " Ustav Bosne i Hercegovine i dalje krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, i nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i srodnih slučajeva", prenosi Avaz.
U nacrtu Izveštaja EK o BiH piše da "Nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja i medija, u zaštiti novinara od prijetnji i nasilja osiguravanjem odgovarajućih sudskih mera, niti u osiguranju finansijske održivosti sistema javnog emitovanja". Dodaje se da i dalje postoje izazovi u pogledu slobode okupljanja, posebno u entitetu Republika Srpska, "gde su aktivisti bili izloženi zastrašivanju i sudskom gonjenju".
Komentari (0)