Anketa koja je iznenadila sve: Više od 90 odsto evropske birokratije želi da radi od kuće

Ogromna mašinerija birokratije EU i glavni grad Belgije Brisel do 2030. godine mogli bi da dožive drastičnu promenu nakon što je Evropska komisija u utorak najavila da će u narednih devet godina drastično da smanji broj kancelarija koje trenutno koriste.

Prema najavama i informacijama koje je medijima dao poverenik za administraciju i finansije Johanes Han, evropska birokratija do 2030. planira da smanji broj zgrada (trenutno koristi 50) koje upotrebljava na teritoriji Unije, prenosi Jutarnji list.

To će značiti smanjenje ukupnog udela kancelarijskog prostora za 25, a ne 50 odsto s obzirom na činjenicu da Komisija planira da se odrekne manjih objekata, dok će te radnike koji će i dalje dolaziti na posao preseliti u veće zgrade. 

Ova najava dolazi nakon što je ova institucija, čiji dobar deo radnika zbog pandemije radi od kuće, napravila anketu među svojim zaposlenima kako bi proverila interes da privremeni rad od kuće postane stalan. Podaci su pokazali da više od 90 odsto zaposlenih preferira trajno uvođenje rada od kuće barem dva do tri dana u sedmici.

EPA/STEPHANIE LECOCQ

"Kao i sve ostale javne i privatne organizacije, sada tražimo najbolji balans između kancelarijskog rada i rada od kuće.  Naš kancelarijski prostor biće prilagođen za takozvani rad na daljinu", rekao je Han, uz najavu da Komisija priprema kancelarijsku reorganizaciju zahvaljujući kojoj će institucija napokon postati fleksibilnija i atraktivnija kao poslodavac.

Umesto sadašnjih 780 hiljada kvadratnih metara prostora koliko sad koriste, do 2030. kvadratura će biti smanjena na 580 hiljada, a napokon će se u istom kancelarijskom prostoru spajati sektori  zaduženi za iste politike, koji su dosad funkcionirali raštrkano.

Izvesno  je da će Komisija zbog centralizacije sektora morati da potraži novi, prikladniji kancelarijski prostor pa se kao jedno od rešenja spominje preseljenje dela kancelarija na područje briselske severne četvrti, prostora koji je 60-ih i 70-ih godina doživeo neuspešnu urbanizaciju kad su gradski planeri postojeći živi deo grada pretvorili u centar poslovnih nebodera koje nikako nisu uspeli da popune.

Pandemija bi poprilično mogla da izmeni svakodnevni ritam belgijske prestonice, a brojna istraživanja već sada ukazuju da bi upravo velike, urbane celine mogle da trpe najveće posledice izmena trendova na tržištu rada.

Hibridni rad kao budućnost

Naime, i dok brojni zaposleni trajni rad od kuće dočekuju uz veliki aplauz, analiza konzultantske kuće Mekinsi "Budućnost rada posle  pandemije" upozorava kako će implikacije za urbane celine biti drastične. Analiza pokazuje kako 20 do 30 odsto svetske radne populacije ima potencijal u narednim godinama da pređe na hibridni model rada (deo sedmice radi se od kuće, a deo iz kancelarije), a to će se drastično odraziti na smanjenje potrebe za javnim prevozom i za poslovnim prostorom, ali i na već sada ekonomski izrazito pogođen sektor ugostiteljstva.

Posledice bi prema Mekinsiju najviše trebali da osete ekonomski najrazvijeniji gradovi jer potencijal za rad od kuće najviše postoji u visokokvalifikovanim zanimanjima – u financijskom i bankarskom sektoru, menadžmentu, IT-ju i telekomunikacijama, kreativnim zanimanjima itd...

Već 2020. godina donela je i više nego dovoljno dokaza da se tržište strukturno menja. Dok je u SAD-u potreba za kancelarijskim prostorom u 2020. pala za 10,4 odsto, Njujork beleži smanjenje potražnje od 21 odsto, a smanjenje potražnje prijavljuju i evropski gradovi kao što su Barselona i Madrid.

Rad od kuće će sigurno uticati na fluktuaciju radno sposobnog stanovništva u urbanim celinama čemu će propratne delatnosti morati da se prilagode, a to se već sad najbolje vidi na primeru restorana u poslovnim delovima grada koji beleže velike padove prometa.

Čak i hrvatski primeri potvrđuju rezultate analize: prema podacima koje je Jutarnji list dobio od Hrvatskog udruženja banaka, banke u Hrvatskoj prilagodile su se zaposlenima pa im se u većini slučajeva dopušta da sami odaberu modalitet rada, a većina njih potom je uložila dodatan napor da im osigura uslove za rad od kuće kao što je zaštita uređaja koje koriste, ali su ih i snabdeli računarima, telefonima, slušalicama s mikrofonom i svim ostalim što im je potrebno za svakodnevno obavljanje posla.