Gasna kriza u Evropi - novi ugovor Mađarske i Rusije razbesneo Ukrajinu, iz Nemačke oprečne poruke o Severnom toku 2

Tenzije između Mađarske i Ukrajine zaoštrene su nakon što je Mađarska sa Rusijom potpisala novi ugovor o snabdevanju gasom. Ovaj ugovor, kao i gasovod Severni tok 2 kojim će gas dolaziti od Rusije do Nemačke, izuzeće Ukrajinu iz velikih gasnih tokova.

Radi se o ugovoru koji su potpisali rukovodioci Gasproma i mađarske energetske grupe MVM u Ministarstvu spoljnih poslova u Budimpešti, a koji bi trebalo da stupi na snagu 1. oktobra.

Ovim sporazumom predviđa se da će Rusija snabdevati Mađarsku gasom u narednih 15 godina, uz povoljniju cenu nego ranije, a da će Mađarskoj biti isporučeno 4,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Razlog za nezadovoljstvo Ukrajine, međutim, leži u drugom delu sporazuma - gas više neće prolaziti kroz tu zemlju, već će biti preusmeren kroz novi cevovod ispod Crnog Mora i Turske, a zatim dalje, kopnenim putem, do Evrope.

U vezi sa tim, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da je Turska "zaštićena od gasne krize koja je zahvatila Evropu", zahvalivši mu se na podršci.

Planirano je da 3,5 milijardi kubnih litara gasa dođe u Mađarsku preko Srbije, a jedna milijarda preko Austrije. 

Ovim će Ukrajina biti potpuno odstranjena, odnosno neće se koristiti cevovodi koji prolaze kroz tu zemlju, čime se procenjuje da će izgubiti milione evra tranzitnih taksi.

Ukrajina besna, Mađarska ostaje pri svome

Odluka Mađarske da koristi novu rutu za dobijanje gasa, očekivano, izazvala je negodovanja sa ukrajinske strane. 

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje, navodeći da će se obratiti Evropskoj komisiji i odložiti sastanak Mađarsko-ukrajinskog ekonomskog odbora.

Ukrajina je saopštila da se tim ugovorom, kojim se izbegavaju ukrajinske tranzitne rute, krše načela mađarsko-ukrajinskog osnovnog ugovora iz 1991. godine.

Kao odgovor na ovo, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, nazvao je reakciju Ukrajinaca "nečuvenom", rekavši da ta zemlja nema pravo da se meša u unutrašnje poslove i ugovore koje Mađarska sklapa sa drugim zemljama.

On je, na konferenciji za medije, rekao da je "energetska bezbednost pitanje sigurnosti, suvereniteta i ekonomije, a ne politike".

Tanjug/AP/Czarek Sokolowski

"Političkim izjavama ne možete da zagrejete domove", rekao je Sijarto.

Uprkos ovoj izjavi, u ovom sporazumu ipak ima političkih elemenata, ali su u pitanju i komercijalni benefiti, kaže za Euronews Srbija Strahinja Obrenović, asistent na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

"Tom rutom će Mađarska jeftinije dobijati gas, nego kroz Ukrajinu. Takođe, istorijski gledano, ukrajinski tranzitni pravac je podložan krizama. Tako su, na primer, 2006. i 2009. godine bile dve gasne krize, i onda je došlo do prekida ili smanjenja gasa. Naročito su 2009. godine trpeli, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, potrošači iz jugoistočne Evrope", ističe Obrenović.

Čitava situacija dovela je do toga i da ambasadori obe zemlje budu pozvani, kako bi im bio uručen protest druge strane.

Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo ukrajinskog ambasadora kako bi mu uručilo protest zbog "pokušaja te zemlje da ometa dugoročno snabdevanje Mađarske gasom", što Mađarska vidi kao kršenje svog suvereniteta.

Kao odgovor na to, i ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je mađarskog ambasadora, da bi ga upoznali sa "fundamentalnim stavom Kijeva", kako je rekao portparol Oleg Nikolenko.

Berbok: Rusija ne sme da ucenjuje Nemačku

Kada je u pitanju tranzit gasa od Rusije do Evrope, veliku ulogu će u ovome svakako da igra i gasovod Severni tok 2, koji će ići od Rusije do Nemačke, i takođe zaobići Ukrajinu.

Međutim, nemaju svi u Nemačkoj isti stav po pitanju ovog gasovoda, koji je završen 10. septembra, a trebalo bi da bude pušten u rad do kraja ove godine.

EPA/CLEMENS BILAN

Referentna cena evropskog gasa porasla je više od 250 odsto ove godine, što je izazvalo i skuplje račune za struju, ali i uticaj na industrije koja se oslanjaju na gas za proizvodnju.

Liderka nemačke partije Zelenih i kandidat za kancelara Nemačke, Analena Berbok, kritikovala je Rusiju zbog povećanja cene gasa, i pozvala nemačku vladu da zauzme oštriji kurs prema toj zemlji.

"Rusija je veoma uzdržana kod isporuke gasa Evropi. Razlog za to je jasan, a to je da režim Vladimira Putina želi da vrši pritisak kako bi brže dobio odobrenje za gasovod Severni tok 2", smatra Berbok.

Lašet: Ukrajina ne sme da trpi, ili Nemačka obustavlja projekat

Druga dva kandidata za kancelara Nemačke, Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije i Armin Lašet iz CDU/CSU, imaju nešto blaži stav, podržavajući Severni tok 2 i ističući njegovu važnost. 

Međutim, obojica istovremeno smatraju i da Ukrajina ne bi trebalo da pretrpi posledice zbog Severnog toka 2 - pomalo neobičan stav, s obzirom na to da ovaj gasovod, baš kao i dogovor između Mađarske i Rusije, izuzima Ukrajinu sa rute.

"Važno je da svi uzmu u obzir garancije u vezi sa radom Severnog toka 2, gde se navodi da Ukrajina treba da ostane tranzitna zemlja za ruski gas", rekao je Šolc u obraćanju novinarima.

profimedia

On je dodao da treba osigurati da "isporuke gasa nekim zemljama istočne Evrope ne budu ugrožene ako Rusija bude rekla da više ne želi da opslužuje postrojenja, odnosno sisteme za tranzit gasa na teritorijama tih zemalja".

Lašet je, slično Šolcu, naglasio da je Severni tok 2 potreban Nemačkoj.

Međutim, poručio je i da postoji geopolitička garancija da Ukrajina time neće pretrpeti posledice, najavivši da će, "ako to Rusija bude dovela u pitanje, Nemačka da obustavi projekat".

Šta bi Srbija mogla da dobije?

Novim ugovorom između Mađarske i Rusije planirano je da 3,5 milijarde kubnih litara gasa preko Srbije stigne do Mađarske.

Obrenović smatra da je ovo, potencijalno, na nekoliko načina dobra vest za Srbiju - prvenstveno zbog tranzitnih taksi, ali ne samo zbog toga.

"Neposredno se izbegava ukrajinska ruta. Transport kroz Ukrajinu je podložan političkim nestabilnostima, što je i ranije uticalo na isporuku gasa. Sa druge strane, ni ovaj Turski tok nije u potpunosti lišen mogćnosti da dođe do prekida, s obzirom na promenljivost odnosa između Rusije i Turske", kaže Obrenović.

Naglašava i da je potrebno dalje diverzifikovanja, odnosno rad na tome da Srbija potencijalno dobija gas iz drugih izvora.

"Trenutno radimo na interkonekciji sa Bugarskom, tako da bi ovo trebalo posmatrati u sklopu šire strategije diverzifikacije", zaključuje Obrenović.