Igre 
Izbeglice iz Avganistana podelile Italiju - levičari im "otvaraju vrata širom", desničari se tome protive
Komentari18/09/2021
-18:21
U zemlji kao što je Italija, koja je dugogodišnji poligon za političko nadmetanje i polarizaciju, nije iznenađenje to što najnovija globalna kriza – preuzimanje Avganistana od strane talibana i egzodus izbeglica koji je usledio, poslužio kao povod za burnu javnu debatu.
Tokom prethodne decenije, Italija je bila u prvom planu migrantske krize u Evropi, a samo u proteklih nekoliko nedelja, evakuisala je više od 5.000 Avganistanaca.
Dok su neke druge evropske vlade okrenule leđa, italijanski premijer Mario Dragi, koji je na čelu vlade široke koalicije, otvoreno je poželeo dobrodošlicu izbeglicama, kritikujući generalni pristup EU.
Njegove poteze mnogi su pozdravili, naročito u levici. Međutim, za desničare i veliki procenat italijanske javnosti, to predstavlja tačku sporenja.
Nasleđe poslednjeg priliva izbeglica u Italiju
Zahvaljujući svom položaju, Italija je jedna od glavnih evropskih kapija za migrante i azilante koji stižu preko Sredozemnog mora.
Mnogi od onih koji su krenuli na putovanje, u zemlju dolaze uglavnom preko malih sicilijanskih ostrva nedaleko od obale Tunisa.
Iako je Italja decenijama bez problema primala izbeglice koje beže sa teritorija koje su zahvaćene ratom i ekstremnim siromaštvom, podaci pokazuju da je u poslednjih desetak godina prevazišla sve dotadašnje brojke.
Tanjug/ Cecilia Fabiano/LaPresse via AP
Povezane vesti
Na vrhuncu mediteranske izbegličke krize, 2016. godine je 181.436 ljudi stiglo do italijanskih obala, pa je ovaj podatak već tada u parlamentu izazvao žestoku političku debatu.
Od tada su stavovi u Italiji prema izbeglicama prestali da budu tradicionalno topli, a ekskalaciju doživljavaju proteklih dana. Zapravo, pokazalo se da su oni sada od jednog dela javnosti i političara okakraterisani kao "potencijalna opasnost".
Nova izbeglička kriza dovela je do toga da su se političari prvi put striktno podelili na one koji su "za" i one koji su "protiv" prijema izbeglica.
Levica je bila ta koja je bila za to da izbeglice mogu slobodno da uđu u zemlju, dok su se desničari protivili tome i otvoreno iskazivali zabrinutost.
Nedavno urađene antkete takođe su pokazale da po ovom pitanju postoje podele unutar rimskog parlamenta. Istraživanje koje je sproveo Afaaritaliani.it pokazalo je da se skoro polovina (47,1 odsto) građana protivi dočeku avgnanistanskih izbeglica u Evropu.
Oklevanje desnice - svi koji ulaze u državu su potencijalna pretnja
Krajnja desnica smatra da masovni migrantski talas u Italiji sada može predstavljati teret za državu. Na to je u svom govoru prošlog meseca ukazao i Mateo Salvini iz "Severne Lige" koji je rekao da veliki broj izbelgica može da "optereti državu".
On je podržao ideju o "humanitarnom koridoru za žene i decu", ali i dodao da želi da se svi oni koji ulaze u državu detaljno provere.
Povezane vesti
"Apsolutno se protivimo otvorenim vratima i prijemu hiljade ljudi odjednom. To uključuje da potencijalni teroristi mogu bez problema da uđu u zemlju", rekao je u svom nedavnom obraćanju i podržao stav Nemačke po ovom pitanju.
"Kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel već rekla, verujemo da prva stvar koju treba da uradimo jeste da podržimo one države koje su blizu Avganistana i da im pomognemo da dočekaju izbeglice", rekao je on.
EPA/ALESSANDRO DI MEO
Partija Silvija Berluskonija Forza Italia je sličnog mišljenja. I oni su iskazali zabrinutost za bezbednosnu prenju koju izbeglice mogu da izazovu.
Povezane vesti
"Ova humanitarna kriza rizikuje da se pretvori u masovnu emigraciju koja bi bila veoma opasna za naše društvo", rekao je Antonio Tajani koordinator partije.
"Spremni smo da dočekamo izbeglice"
Sa druge strane, u Italiji ima i onih koji su spremni da avganistanske izbeglice dočekaju "raširenih ruku".
"Hajde da mobilišemo naciju i pomognemo onima kojima je pomoć potrebna i poželimo im dobrodošlicu", rekao je Enriko Leta, lider Demokratske stranke i bivši premijer Italije.
Ovu ideju podržali su razni gradonačelnici širom Italije, uključujući i Rim.
"Sve što je potrebno jeste da se poštuju zakoni koji već postoje o zahtevima za humanitarnu krizu i koji omogućavaju pristup zemljama gde izbeglice traže mir i sigurnost", rekla je Laura Boldrini poslanica iz Demokratske stranke.
Pitanje izgbeglica koje je podelilo Italiju komentarisala je i profesorka Foial Holovaj sa Univerziteta u Londonu koja je jedna od vodećih stručnjaka za istoriju krajnje desnice i oštro je kritikovala način na koji je izbelgička kriza politizovana u Italiji.
"Kao i mnogi drugi evropski desničari, Salvini je u početku kritikovao Zapad i njegovu vojnu politiku u vreme kada su napuštali Avganistan. Tada su i pominjali kako Italija ne može da prihvati izbeglice. Time pokazuju svoju antimigrantsku politiku", kaže ona za Euronews.
"U Italiji sam pronašao mir, Talibani bi me ubili da sam ostao"
Gulbadin Ahmezdi je 2016. godine bežeći iz Avganistana, spas pronašao u Italiji. Primila ga je porodica u blizini Padove, na severu Italije, gde je nakon pet godina naučio da tečno govori italijanski, a uspeo je i da otvori svoju piceriju.
Međutim, Ahmezdi za Euronews kaže da sada ima drugi problem. Njegova porodica, usled nedavnih događaja, pokušava da pobegne iz Avganistana.
Tanjug AP/Staff Sgt. Victor Mancilla/U.S. Marine Corps via AP
"Prvi sam stigao u Italiju, moja porodica tada nije želela da krene sa mnom. Međutim, nakon svega što se desilo, nadam se da ću imati prilike da ih odovedem ovde. Stalno govorim sebi da ću ih dovesti ovde, na sigurno", kaže Ahmezdi.
Sličnu priču ima njegov sunarodnik koji je nedavno spas našao u Italiji i za Euronews rekao da bi ga "Talibani sigurno ubili da nije uspeo da pobegne".
Preporuka za vas
Komentari (0)