Igre 
"Rusija izvukla najveću korist": Da li je dogovor Trampa i Putina odugovlačenje ili početak kraja rata?
Komentari19/03/2025
-21:52
Ruski predsednik Vladimir Putin podržao je ideju američkog lidera Donalda Trampa o prestanku ruskih napada na energetsku infrastrukturu na 30 dana, a novi pregovori o prekidu rata u Ukrajini počeće odmah na Bliskom Istoku. To je ishod telefonskog razgovora Putina i Trampa za koji je američki predsednik rekao da je bio veoma dobar i produktivan.
Kremlj je najavio da će 19. marta Rusija i Ukrajina razmeniti 175 ratnih zarobljenika i 23 teško ranjena ukrajinska vojnika iz Rusije. U razgovoru su se dotakli Bliskog Istoka i složili oko potrebe za zaustavljanjem širenja strateškog naoružanja. Dvojica lidera dele stav da Iran nikada ne sme biti u poziciji da uništi Izrael. Novi pregovori o okončanju rata u Ukrajini nastaviće se u nedelju u Džedi.
Od kritičara je ruski odgovor viđen kao odlaganje postizanja punog mira. Optimisti komentarišu da je ovo korak bliže. Iz Bele kuće stiglo je obrazloženje da do sada nije postignut konsenzus oko prekida vatre u oblasti energetike, kao i o moratorijumu na otvaranje vatre u Crnom moru.
"Rusija ima prednost, kao što znate, opkolili su oko 2.500 vojnika. Lepo su opkoljeni i to nije dobro. Želimo da se ovo završi. Gledajte, mi ovo radimo. Amerikanci nisu umešani, ali mogli bi da budu ako zbog ovoga završimo u trećem svetskom ratu, što je tako smešno. Ali znate, čudne stvari se dešavaju. Mislim da smo imali sjajan razgovor. Trajao je skoro dva sata. Razgovarali smo o mnogo stvari i o tome kako da dođemo do mira", rekao je Tramp.
Prethodni masovni ruski raketni napad, koji je ciljao energetsku i gasnu infrastrukturu, desio se 07. marta. Rusija je na Ukrajinu lansirala najmanje 67 projektila različitih tipova i 194 drona i mamaca, saopštilo je ukrajinsko vazduhoplovstvo. Među njima je bilo 35 krstarećih raketa Kh-101/55SM, osam krstarećih raketa Kalibr ispaljenih sa brodova, tri balističke rakete Iskander-M ili KN-23, četiri rakete S-400 i osam vazduh-zemlja raketa Kh-59/69.
Pre martovskog, slični napadi zabeleženi su 1. februara i 15. januara. Prethodno, 14. januara, Ukrajina je izvela svoj napad dronovima na rusku industrijsku infrastrukturu.
Rusija ovako masovne napade na teritoriji cele Ukrajine uglavnom izvodi jednom mesečno, mada je bilo i dosta dužih pauza. U slučaju da ispoštuje dogovoreno to bi, na osnovu tempa dejstava ove godine, značilo da je sledeći udar odložen za 10-ak dana.
Povezane vesti
Tramp je demantovao navode ruskih medija koji su naveli zahtev Vladimira Putina o momentalnom prekidu slanja pomoći Ukrajini. Takođe su naglasili Putinovu zahvalnost Trampovoj plemenitoj želji da okonča rat.
"Rešavanje ukrajinskog sukoba mora biti sveobuhvatno, održivo i dugoročno i naravno mora uzeti u obzir bezuslovnu potrebu za eliminacijom osnovnih uzroka krize, kao i legitimne interese Rusije u sferi bezbednosti. Vladimir Putin je ovo rekao Trampu tokom telefonskog razgovora koji se odigrao večeras", navodi se u izveštaju ruskog državnog TV kanala Rosija 1.
Zelenski se u prvoj reakciji nije složio sa Trampom da su ukrajinske trupe opkoljene. Ipak, Kijev je nakon loše epizode u Vašingtonu i sastanka sa SAD u Saudijskoj Arabiji, zauzeo pomirljiviji pristup.
"Podržavamo sve korake ka okončanju rata. Dajemo podršku, ali da bismo podržali nešto, moramo razumeti šta je to konkretno. Ako predsednik Tramp može da nađe vremena, on je zauzet čovek. Ako ima vremena, može pozvati bilo kada. Spremni smo da se javimo, spremni smo da sa njim razgovaramo o narednim koracima", rekao je Zelenski.
Evropa očekuje da bude za stolom, ali je Rusija ignoriše
Stari kontinent je pozdravio diplomatske napore, iako se razgovori o jačanju evropske bezbednosti i nuklearnog kišobrana nastavljaju.
"Prvi koraci su postavljeni, ali cilj mora ostati isti - prekid vatre, koji je merljiv i potpuno poštovan. Pokretanje sveobuhvatnih i detaljnih mirovnih pregovora, koji će omogućiti stabilan i dugotrajan mir. To ostaje naš cilj i on nije zamisliv bez Ukrajinaca za pregovaračkim stolom", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je za Euronews rekla da su razgovori "šatl diplomatija" i da će Evropa imati mesto za stolom kada počnu formalni pregovori o mirovnom rešenju.
Međutim, u zvaničnom izveštaju Kremlja o diskusiji dvojice lidera ne pominje se ni ukrajinsko ni evropsko učešće, već isključivo bilateralni pregovori.
Povezane vesti
"Lideri su potvrdili nameru da nastave sa naporima za postizanje ukrajinskog rešenja u bilateralnom režimu, uključujući i uzimanje u obzir gore navedenih predloga predsednika SAD. U tu svrhu se stvaraju ruske i američke ekspertske grupe", piše u saopštenju.
Američki izveštaj niti isključuje niti pominje učešće evropskih zemalja i Ukrajine, već govori o bilateralnim odnosima dve zemlje.
"Dvojica lidera su se složila da budućnost sa poboljšanim bilateralnim odnosima između Sjedinjenih Država i Rusije ima velike prednosti. To uključuje ogromne ekonomske dogovore i geopolitičku stabilnost kada mir bude postignut", piše u saopštenju portparolke Bele kuće Karolin Levit.
Đokić: Rusija je izvukla najveću korist
Politikolog i naučni istraživač Aleksandar Đokić je u gostovanju na vestima Euronews Srbija povukao paralelu između ovog dogovora i propalog pokušaja bivše administracije Džozefa Bajdena da se obostrano obustave napadi na energetsku infrastrukturu. Po njegovim rečima ti napadi su nanosili štetu obema zemljama, dok je ruska ekonomija trpela jer su rafinerije zapadno od Urala u dometu ukrajinskih dronova. Međutim, sve je propalo kada je Ukrajina izvela Kursku ofanzivu.
"Videli smo iz tog poteza da je taj dogovor manje odgovarao Ukrajini. Oni su očigledno smatrali sa svoje strane da je više strateški u njihovom interesu da napadaju ruske rafinerije, nego da se obustave obostrano napadi na energetsku infrastrukturu i sada vidimo da je Tramp faktički opet oživeo tu istu ideju. Naravno Rusi su je opet prihvatili, ja mislim da bi oni to prihvatili i prošle godine, samo su Ukrajinci izveli napad na Kursk i onda su ti pregovori prekinuti", kazao je Đokić.
Govoreći o ruskim uslovima za totlni prekid vatre Đokić ističe da su oni nemogući jer se od Ukrajine zahteva da obustavi mobilizaciju i naoružavanje dok je rat u toku, a Rusija se takođe naoružava i regrutuje nove vojnike.
"Juče smo faktički čuli da je Putin odbio taj predlog s kojim je Trump ušao, ali je prihvatio predlog koji jeste u interesu Rusije da prestanu ukrajinski napadi na ruske rafinerije. Takođe se pričalo o primirju na Crnom moru, što opet odgovara Rusiji, pošto su ukrajinski pomorski dronovi napravili štetu ruskoj Crnomorskoj floti koja je već mesecima, od prošle godine, u lukama, ne pomera se odatle, i odavno nismo čuli da se ruske rakete lansiraju sa brodova, zato što je to veoma rizično. Tako da to primirje, koje nije još dogovoreno, ali možda je bilo lako da bude dogovoreno u Crnom moru, takođe odgovara Ruskoj strani. U ovim konkretnim rundama, Rusija je izvukla najveću korist", smatra naš sagovornik.
Jutros su i Rusija i Ukrajina optužile jedna drugu za napade. Rusija je izvela udar na Slavjansk u Donjeckoj oblasti, dok su ukrajinski dronovi navodno ciljali rusku naftnu rafineriju. Ruska strana je čak tvrdila da je oborila svoje dronove koji su leteli ka ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi.
Sada se nameće pitanje da li Rusija zaista želi primirje ili samo odugovlači jer joj odgovara vojno stanje na terenu. Šta o tome misli Aleksandar Đokić poslušajte u celokupnom razgovoru u videu ispod.
Komentari (0)