Da li je Šolc zaista pozvao na uvođenje vanrednog stanja zbog mirovnih pregovora Rusije i SAD?

Komentari

Autor: Euronews

19/02/2025

20:03

Da li je Šolc zaista pozvao na uvođenje vanrednog stanja zbog mirovnih pregovora Rusije i SAD? - Copyright Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka

veličina teksta

Aa Aa

U Nemačkoj se u nedelju 23. februara održavaju vanredni parlamentarni izbori, a na društvenim mrežama proširila se vest da je kancelar te zemlje rekao da će uvesti vanredno stanje zbog bilateralnih mirovnih pregovora Rusije i SAD. Međutim tako nešto se nije dogodilo.

Naime, korisnici na društvenim mrežama Iks (X), Fejsbuk (Facebook), Instagram i TikTok netačno su optuživali Šolca da je pozvao parlament da uvede vanredno stanje - poznato kao "Notstand" na nemačkom - koje bi ozbiljno ugrozilo prava građana.

Ipak, pažljivija analiza Šolcovog govora otkriva da se on zapravo odnosio na "Notlage", potpuno drugačiji koncept u nemačkom Osnovnom zakonu koji se odnosi na hitnu situaciju, ali koji nije sinonim za vanredno stanje koje je uvela vlada, piše Euronews.

Govoreći tokom vikenda dok je Trampova administracija pripremala pregovore sa ruskim zvaničnicima u saudijskoj prestonici Rijadu, Šolc je rekao da bi Bundestag trebalo da usvoji rezoluciju što je pre moguće, kojom će se rat u Ukrajini i "njegove ozbiljne posledice po bezbednost Nemačke i Evrope klasifikovati kao vanrednu situaciju (Notlage) u smislu člana 115, stav 2, Osnovnog zakona".

U članu na koji se poziva Šolc navodi se da prirodne katastrofe ili "izuzetne vanredne situacije" mogu opravdati promene u takozvanoj kočnici duga zemlje, dozvoljavajući vladi da se zadužuje preko kreditnog limita.

Šta je kočnica duga i kako bi se mogla iskoristiti za finansiranje potrošnje za odbranu?

Nemačka ima stroga ograničenja za vladine pozajmice, poznata kao "kočnica duga". Cilj je ograničiti budžetski deficit na manje od 0,35 odsto godišnjeg Bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Ona je postala zakonski obavezujuća za vladu 2016. godine, a za savezne države 2020. godine.

U poslednjim mesecima, i Šolcovi Socijaldemokrati (SPD) i Zeleni su se zalagali za suspendovanje ove kočnice duga kao odgovor na rat u Ukrajini i prateću energetsku krizu.

Šolcovi drugi koalicioni partneri, pro-poslovne Slobodne demokrate (FDP), žestoko su se protivile tom potezu, doprinoseći slomu poverenja koji je srušio koalicionu vladu prošlog novembra.

Nemački kancelar je rekao da očekuje da sledeća vlada, koja će biti izabrana u nedelju, pokrene ovaj član kako bi povećala svoju potrošnju na odbranu i bezbednost.

Fridrih Merc iz Hrišćanskih demokrata, koji je uveliko označen kao sledeći nemački kancelar, takođe je izrazio spremnost da olabavi "kočnicu duga" kada se iscrpe druge opcije.

Ovo je uprkos širokom krugu njegovih CDU članova koji se protive bilo kakvim izmenama strogih limita zaduživanja Nemačke.

Lažne tvrdnje šire se nekoliko dana pre ključnog glasanja

Lažne tvrdnje usmerene ka Šolcu dolaze nekoliko dana pre nego što nemački birači treba da izađu na birališta i da izaberu novu vladu.

Konzervativni Hrišćanski demokrati (CDU/CSU) su spremni da izađu kao najveća stranka i formiraju vladu, ali bi mogli biti prinuđeni da se oslone na podršku Šolcove Socijaldemokratske stranke. Desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) trenutno je na drugom mestu prema anketama.

Postoji zabrinutost da bi koordinisane kampanje dezinformacija, uključujući one koje su inženjerski pripremili iz Kremlja, mogle ugroziti integritet izbora, piše Euronews.

Nemačka nevladina organizacija je otkrila da je ruska dobro poznata kampanja "Doppelgänger" ponovo aktivna, klonirajući veb sajtove renomiranih medija kupovinom domena koji liče na originalne kako bi širili falsifikovane vesti.

Evropska komisija je pokušala da minimizuje rizike angažovanjem sa društvenim mrežama, uključujući okrugli sto u Berlinu i nedavni stres test njihovih mera za ublažavanje rizika.