Igre 
Državljanin Srbije navodno stradao u borbama u Kurskoj oblasti: Do broja srpskih dobrovoljaca i dalje nemoguće doći
Komentari15/02/2025
-13:58
Državljanin Srbije Marko M. (39) navodno je kao dobrovoljac u ruskoj vojsci poginuo u januaru u borbama koje se vode u Kurskoj oblasti, objavio je Radio Slobodna Evropa pozivajući se na Telegram kanale dobrovoljaca koji se bore na strani Rusije.
Zvanične potvrde ove informacije i dalje nema, a na upit Euronews Srbija, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo do trenutka objavljivanja ovog teksta. Nije odgovorila ni Ambasada Rusije u Beogradu.
Kako piše RSE, vest da je Marko M. (39) izgubio život u ruskoj pograničnoj oblasti objavilo je nekoliko proruskih Telegram kanala. Na umrlici koja je objavljena navodi se da je "poginuo junačkom smrću u Kurskoj oblasti", a informaciju o ovome podelio je i Dejan Berić, srpski državljanin koji se borio na strani ruskih snaga u Donjecku i koji se, prema pisanju medija, smatra jednim od glavnih regrutera vojnika sa područja Balkana.
Ovaj slučaj je, međutim, još jednom otvorio pitanja koja sežu godinama unazad - koliki je broj dobrovoljaca iz Srbije u rusko-ukrajinskom sukobu, ali i ko i kako ih odvodi na ratište.
Tačnih informacija o tome koliko se dobrovoljaca iz Srbije nalazi na ratištu već godinama nema, a kako je za Euronews Srbija rekao Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, vlasti u Srbiji ne žele da daju bilo kakvu procenu.
"Neke podatke dobijamo od dobrovoljaca koji su tamo ratovali, a vratili su se u Srbiju. Objavljena je ispovest jednog stranog borca koji je posvedočio da je za vreme njegovog boravka na ratištu u Ukrajini, bilo nekih sedamdesetak boraca iz Srbije. Tako da te procene idu od nekoliko stotina boraca poreklom iz Srbije, sa ovih prostora, to je Srbija, BiH, Crna Gora i nešto iz Severne Makedonije", rekao je on.
Inače, jedine konkretnije procene o broju srpskih dobrovoljaca stigle su ranije sa ukrajinske strane. Naime, podaci Ambasade Ukrajine iz decembra 2018. godine pokazali su da je više od 300 građana Srbije otišlo da se bori na proruskoj strani.
Povezane vesti
Ukrajinski Generalštab je i u martu 2022. godine, manje od mesec dana nakon početka invazije, objavio na Fejsbuku da se na strani Rusije bori "veliki broj militanata iz drugih zemalja, poput Sirije i Srbije". Tadašnji ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović ocenio je da je reč o "opasnoj dezinformaciji" i podsetio da je učešće srpskih državljana u oružanim sukobima u inostranstvu teško krivično delo za koje su propisane višegodišnje kazne zatvora.
AP/Evgeniy Maloletka
Inače, Euronews Srbija je kontaktirao i Ambasadu Ukrajine u Beogradu, a u odgovoru navode da ne raspolažu informacijama u vezi sa srpskim dobrovoljcem iz Kurske oblasti. Pozivaju i srpske državljane "da ne podležu ruskoj propagandi i da ne učestvuju u ubistvima Ukrajinaca".
"Na kraju krajeva, svi agresori će svoj neslavni kraj dočekati od ruku onih koji brane svoju domovinu - Ukrajinu. Nismo mi započeli ovaj krvavi rat u srcu Evrope. Podsećamo i da, prema srpskom zakonodavstvu, učešće državljana Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi ili organizovanje takvog učešća povlači krivičnu odgovornost", navodi Ambasada u odgovoru.
Šta kaže zakon u Srbiji?
Uprkos tome što je odlazak srpskih državljana na ratišta u inostranstvo protivzakonit, na društvenim mrežama ranije su se pojavljivali snimci na kojima su dobrovoljci iz Srbije odnosno ljudi koji se tako predstavljaju.
Početkom 2023. godine pojavio se snimak dvojice Srba koji su se priključili ruskim oružanim snagama i koji su se predstavili kodnim imenima Dunav i Sava. Ruska novinska agencija RIA Novosti potom je objavila i reportažu o njima, a kako su otišli na ukrajinsko ratište nije poznato. Međutim zna se da je takvih slučajeva bilo i ranije, još tokom rata na Krimu.
Govoreći o kanalima regrutacije, Predrag Petrović kaže da oni uglavnom idu preko drugih boraca.
"Tako je i Dejan Berić neko ko je veoma aktivan na Jutjubu i društvenim mrežama i on praktično objavljujući sadržaj sa ratišta daje jednu romantizovanu predstavu rata u Ukrajini i na taj način privlači ljude da se prijave kao dobrovoljci", rekao je on za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Zakonska regulativa u Srbiji je jasna i odlazak srpskih državljana na ratišta u inostranstvu smatra se protivzakonitim, bilo da su u pitanju plaćenici koji odlaze da ratuju za novac ili su dobrovoljci koji idu da se bore iz ideala.
U Krivičnom zakoniku Srbije stoji da će državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao i pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične Misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Takođe, ukoliko državljani Srbije na strana ratišta odlaze u grupi predviđene su strože kazne do osam godina zatvora, dok je za organizovanje učestvovanja u ratu ili sukobu, kazna do deset godina.
Kada je reč o procesuiranju, Petrović kaže da je do sada procesuirano 37 osoba.
Povezane vesti
"Šestoro je samo u zatvoru, za učešće je osuđeno na kazne zatvora, jedna osoba je za organizovanje boraca. Koliko ja znam to se odnosi isključivo na onaj period od prvog ukrajinskog sukoba, od ovog novog ja mislim da nije niko procesuiran", dodao je on.
Podaci o broju poginulih srpskih državljana, koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini, nisu zvanično dostupni.
Komentari (0)