Evropsku vojsku čeka "veliki prasak": Ovo su pet ideja kako bi EU mogla da preoblikuje odbrambeni sektor

Evropska unija se priprema za najgori mogući vojni scenario – ruski napad na jednu od svojih 27 država članica. Komesar EU za odbranu i svemir, Andrius Kubilijus, najavljuje "Veliki prasak" za evropsku odbrambenu industriju – ali šta to zapravo znači?

Komesar Kubilijus trebalo bi do 19. marta da predstavi "Belu knjigu o evropskoj odbrani", dokument koji će definisati mere za pripremu EU kako za neposredne vojne pretnje, tako i za dugoročne bezbednosne izazove na globalnom nivou, piše Euronews.

Ipak, uprkos sve oštrijoj retorici i konkretnim akcijama, EU je i dalje daleko od sprovođenja onoga što Kubilijus naziva pristupom "velikog praska" u odbrani.

"U odbrani više ne može da vlada princip 'uobičajenog posla'“, rekao je za Euronews Danijel Fiot, profesor na Centru za bezbednost, diplomatiju i strategiju (VUB) u Briselu.

Fiot ističe da Bela knjiga mora jasno da definiše kako bi Evropa trebalo da reaguje u slučaju da SAD značajno smanje podršku Ukrajini i evropskoj bezbednosti, kao i da precizira finansijska sredstva neophodna za ključne segmente odbrambenih sposobnosti.

Plan industrijske proizvodnje: Šta Evropi treba, u kojim količinama i do kada?

Konkurentnost je ključni izazov za evropsku odbrambenu industriju, izjavio je za Euronews Riho Teras, poslanik Evropskog parlamenta (Estonija/EPP) i potpredsednik parlamentarnog odbora za bezbednost i odbranu.

"Industrija je previše fragmentirana, pravila unutrašnjeg tržišta ne važe za sektor odbrane, a banke ne odobravaju kredite odbrambenim kompanijama", upozorava Teras, naglašavajući da Evropska komisija mora rešiti ove probleme u okviru svog mandata.

Tanjug/AP/Michal Dyjuk

Kako bi se odgovorilo na ove izazove, lideri industrije pozivaju na plan industrijske proizvodnje koji će jasno definisati potrebe država članica i pretočiti ih u konkretne ciljeve odbrambene industrije – precizirajući količine i rokove isporuke.

Predstavnici industrije traže od vlada da jasno navedu koje sposobnosti treba razviti i u kojoj meri, kako u mirnodopskim, tako i u kriznim okolnostima.

U nedavnom nonpejperu, ljudi iz industrije istakli su potrebu za dugoročnim obavezama u vezi sa nabavkama i investicijama, kako bi se omogućila ekonomija obima i privukla privatna finansiranja.

Kako obezbediti 500 milijardi evra za odbranu?

Prema izveštaju o konkurentnosti koji je izradio Mario Dragi, EU će u narednoj deceniji morati da uloži oko 500 milijardi evra kako bi ostala relevantan igrač u globalnoj odbrani. Međutim, glavni izvor finansiranja i dalje su ograničeni nacionalni budžeti za odbranu.

Dakle, gde će EU pronaći taj novac?

"Dva odsto BDP-a je prošlost. Moramo da postavimo novi prag – minimum od 3 odsto BDP-a – i EU bi trebalo da ga usvoji“, izjavio je Riho Teras, osvrćući se na NATO cilj od 2 odsto izdvajanja za odbranu, koji trenutno poštuje 23 od 27 zemalja EU.

Evropski komesar Andrius Kubilijus predložio je da EU u narednom višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) za period 2028–2034. izdvoji najmanje 100 milijardi evra za odbrambene investicije.

Za poređenje, u aktuelnom budžetskom okviru (2021–2027), samo 15 milijardi evra (1,2 odsto ukupnog budžeta) bilo je namenjeno bezbednosti i odbrani.

Tanjug/Ministarstvo odbrane/Jovo Mamula

"Evropa je pokazala da može da mobiliše resurse kada je potrebno – 700 milijardi evra za oporavak od COVID-a. Ruska pretnja je daleko ozbiljnija za Evropu nego što je pandemija ikada bila", naglasio je Teras.

Kako bi nadoknadio manjak investicija, Kubilijus je predložio izdavanje "odbrambenih obveznica", po uzoru na fondove za oporavak od COVID-19, kao i preraspodelu neiskorišćenih sredstava EU.

Na neformalnom samitu lidera EU u Briselu razmatrane su još dve opcije: revizija pravila o kreditiranju Evropske investicione banke (EIB) i pojednostavljenje propisa o odbrambenim nabavkama.

Poljski ministar spoljnih poslova sugerisao je da EU treba da razmotri osnivanje "Banke za ponovno naoružavanje" koja bi finansirala jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta.

Saradnja vojski EU: Standardizacija umesto jedinstvene armije

"Ne treba nam evropska vojska. Potrebne su nam 27 dobro opremljenih i koordinisanih nacionalnih armija koje mogu efikasno delovati zajedno – kako bi odvratile naše rivale i odbranile Evropu, po mogućstvu sa saveznicima, ali i samostalno ako bude potrebno", izjavila je Kaja Kalas na Godišnjoj konferenciji Evropske odbrambene agencije u januaru.

Evropska odbrambena industrija i dalje je previše fragmentirana i usmerena na nacionalne interese, što onemogućava standardizaciju, zajedničke nabavke i efikasno udruživanje resursa.

AP Photo/Mindaugas Kulbis

Cilj EU je da do 2030. najmanje 35 odsto odbrambenih nabavki bude zajedničko – značajan skok u odnosu na 18 odsto iz 2022. godine.

"Potrebna nam je veća standardizacija i zajedničke nabavke. Glavni izazov je prevazilaženje mentaliteta nacionalne industrije i stvaranje kolektivnog pristupa za popunjavanje nedostataka u sposobnostima“, izjavila je evroposlanica Mari-Agnes Strak-Cimerman (Nemačka/Obnovi Evropu), predsednica Odbora za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu.

Ulaganje u istraživanje i razvoj: Ključ konkurentnosti

Evropska svemirska industrija značajno zaostaje za Sjedinjenim Državama kada je reč o investicijama, upozorio je direktor Evropske svemirske agencije (ESA).

"Evropa mora da pojača javna ulaganja kako bi ostala konkurentna i očuvala svoju vodeću poziciju u ključnim tehnološkim oblastima", izjavio je on.

U 2023. godini, članice EU izdvojile su oko 11 milijardi evra za istraživanje i razvoj u sektoru odbrane, uključujući skoro četiri milijarde za inovacije odbrambenih tehnologija.

AP/Andrew Kravchenko

Pored toga, Evropski odbrambeni fond (EDF), sa budžetom od osam milijardi evra za period 2021–2027, obuhvata i 2,7 milijardi evra namenjenih za zajedničko istraživanje u sektoru odbrane.

"Sledeći korak u podršci inovacijama jeste smanjenje birokratskih prepreka i otvaranje novih izvora finansiranja", naglasio je Danijel Fiot, dodajući da regulatorni troškovi i administrativne prepreke i dalje usporavaju prekogranične odbrambene projekte.

"Banke i investicioni fondovi i dalje su neodlučni kada je reč o ulaganju u odbranu, ali istraživanje i razvoj u tehnologijama dvostruke namene donosi šire društvene koristi", zaključio je on.

Jačanje veza između svemirskog i odbrambenog sektora

Svemirski i odbrambeni sektor suočavaju se sa sličnim izazovima, zbog čega rešenja treba razvijati zajedno, poručio je evropski komesar za svemir i odbranu Andrius Kubilijus na 17. Svemirskoj konferenciji u Briselu.

"Moramo koristiti svemirske tehnologije za zaštitu naših država, društava i građana – od obaveštajnih podataka do geolokacije i komunikacije za oružane snage“, naglasio je on.

Kubilijus je najavio pokretanje dijaloga sa državama članicama i svemirskim komandama kako bi se istražile opcije za uspostavljanje evropskog sistema svesti o svemirskom domenu, koji bi pratio sve potencijalne pretnje, uključujući vojne.

Rat u Ukrajini pokazao je koliko su satelitski obaveštajni podaci postali ključni za savremenu vojnu odbranu. Kao odgovor na to, EU unapređuje svoje obaveštajne strukture i sposobnosti.

Evropska unija već implementira niz inicijativa, uključujući Svemirsku strategiju za bezbednost i odbranu, Evropsku kosmičku industrijsku strategiju, Evropski svemirski štit i IRIS² – projekat za bezbedne satelitske komunikacije.

"Evropa je izgradila jedinstveno prisustvo u svemiru koje služi čitavom čovečanstvu. Na nama je da ga zaštitimo od svake pretnje", zaključio je Kubilijus.