Raketna "spirala eskalacije": Balistička razmena vatre Rusije i Ukrajine može biti uvod u opasno proširenje rata
Komentari22/11/2024
-12:52
Tri dana nakon što je Ukrajina upotrebila ATACMS rakete u napadu na rusku oblast Brijansk, a potom i britanske Storm šedou u Kurskoj oblasti, Kijev tvrdi da je Moskva odgovorila lansiranjem interkontinentalne balističke rakete.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, rekao da je napad na grad Dnipro u centralnoj Ukrajini izveden novom konvencionalnom raketom srednjeg dometa, pod nazivom "Orešnik" (lešnik), koja je prvi put testirana u borbenim uslovima.
Istoričar Aleksandar Životić je u emisiji Euronews Jutro rekao da je teško reći da li je u pitanju bio sistem RS-26 Rubež, koji je nastao od RS-24 Jarsa, ali da stručnjaci veruju da je ipak u pitanju nova modifikacija pod pomenutim nazivom "Orešnik".
"Verovatno zbog toga što se sama bojeva glava na određenom rastojanju rasprskava u niz manjih delova koji opet imaju to takozvano parčadno dejstvo. To je ono što je suštinska razlika u odnosu na ono što je do sada viđeno", kaže Životić.
Istoričar ističe da je od tehničkih aspekata suštinski važnije to što se radi o dugo najavljivanom odgovoru na američku dozvolu ukrajinskim snagama da mogu da koriste rakete koje su ranije isporučene za gađanje ciljeva po dubini ruske teritorije.
Na pitanje i mogućoj eskalaciji, naš sagovornik kaže da sa ruske strane dolazi dobro poznata retorika.
"Već više puta je rečeno kada je došlo do upotrebe određene vojne tehnike zapadnog porekla da se radi o direktnom zapadnom mešanju. Mnoge su crvene linije postavljene u prethodnom periodu. Mnogo se govorilo o tome. Međutim, ono što je važno istaći to je da sada, kada je ta dozvola došla, kada su gađane neke vrlo, vojnički gledano, unosne mete po dubini ruske teritorije, da se radi o jednoj dodatnoj eskalaciji sukoba i podizanju postojećeg konflikta na viši nivo. Naravno, sad se te crvene linije pomeraju. Ponovo se govori o tome šta bi bila ta crvena linija koja bi izazvala neku radikalniju reakciju. Naravno, videćemo u narednim danima, ali svakako mnogo prostora za eventualno podizanje sukoba na još viši nivo zaista postoji", navodi Životić.
Izjava ambasadora Ukrajine u Londonu da je uplitanjem saveznika Rusije praktično počeo treći svetski rat govori u prilog želji za eskalacijom sa obe strane. On je tom prilikom mislio na navodne severnokorejske vojnike koji učestvuju o borbama.
Životić podseća da je od početka sukoba došlo do indirektnog mešanja i regionalnih i globalnih sila i da je on sa lokalnog karaktera prešao na regionalni, pa na globalni.
"Vidite da prosto nismo daleko od te linije koje će označavati prelazak tog sukoba u nešto mnogo teže i mnogo radikalnije. Međutim, sam trenutak direktnog vojnog angažovanja Severne Koreje, ne samo kroz određenu eventualno političku i diplomatsku umešanost, kroz pružanje određene materijalne i vojne pomoći, kroz isporuku na naoružanja i vojne opreme, po prvi put su se strane trupe i to na osnovu međudržavnog sporazuma o strateškoj saradnji, u jednom zaista značajnom broju, našle na samom ukrajinskom ratištu. Do duše, one su angažovane na ruskoj državnoj teritoriji, u Kurskoj oblasti. Međutim, one direktno utiču na borbena dejstva. Sem toga, pored ljudstva, pojavila se i teža tehnika severnokorejskog porekla. To, naravno, stvara jednu sasvim novu situaciju koja je sa ukrajinske i sa zapadne strane iskorišćena kao povod da se Ukrajini dozvoli upotreba određenih raketnih sistema i da se očigledno najavi isporuka nekih sofisticiranih sredstava", kaže istoričar.
Kijev bi mogao da dobije rakete Tomahavk
Životić smatra da će upotreba nove rakete izazvati reakciju po principu spirale u Ukrajini i na Zapadu i da će verovatno voditi ka isporuci nekih još sofisticiranijih sistema ili dozvoli da se neki napredniji raketni sistemi upotrebljavaju po metama na ruskoj teritoriji.
"Sada se već govori da će zvanični Kijev tražiti, ako već i nije tražio, dozvolu da upotrebljava krstareće rakete tipa Tomahavk na teritoriji Rusije", ističe naš sagovornik.
Što se daljeg toka rata tiče, Životić smatra da će se, u zavisnosti i klimatskih uslova, on nastaviti pre svega upotrebom dalekodometnih projektila i da je prethodnim udarima praktično otvorena "zimska sezona" ratovanja.
Ostatak razgovora sa Aleksandrom Životićem, u kojem on detaljnije objašnjava kako bi ta "zimska sezona" mogla da izgleda, pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)