"Srbija je bila zemlja običnih ljudi koji su radili neobične stvari": Kakva je uloga balkanskih naroda u Velikom ratu

Tema večerašnje emisije Euronews region bila je uloga srpskog i drugih balkanskih naroda u Velikom ratu. Istoričari Miloš Vojinović, Nikola Miloševski i Aleksandra Kolaković i pravnik Miroslav Đorđević govorili su o saveznicima i neprijateljima, pravnim i istorijskim posledicama Dana primirja u Prvom svetskom ratu i razlikama u tumačenju značaja ovog praznika.  

Miloš Vojinović uvođenje Dana primirja posmatra kao jedan kontinuitet državne politike da se Prvom svetskom ratu posveti još veća pažnja.

"Čini mi se da je jedna poruka i način na koji mi treba da tumačimo da Srbija je bila zemlja nekih običnih ljudi koji su radili neke neobične stvari. Zemlja mala, nedovoljno razvijena, a koja je u jednom užasnom sukobu uspela da očuva svoju nezavisnost i uspela da se izbori za nekakve ciljeve, koji su dugo bili deo srpske politike", kaže Vojinović.

Govoreći o tome kako se kultura sećanja na Prvi svetski rat menjala u dvadesetom veku, istoričar ističe da je za vreme prve Jugoslavije, Veliki rat bio u veoma važan, te da o tome svedoče veličanstveni spomenici na Novom groblju u Beogradu. Sa dolaskom komunističke Jugoslavije, sa nekakvim novim setom ideja,  jasno je da je bio potreban jedan novi pogled na istoriju. 

"I tu, naravno, Drugi svetski rat je bio mnogo važniji. Pogledajmo šta su uradili istoričari, neke od najvažnijih knjiga koje danas imamo o Prvom svetskom ratu, nastale su u vremenu socijalističke Jugoslavije. Mislim da je najvažnije filmsko ostvarenje, koje je posvećeno Prvom svetskom ratu, nastaje uoči 50. godišnjice rata. Šta više, jedna psovka kojom se završava taj film, je prva psovka u srpskoj kinematografiji", kaže istoričar.

Euronews TV

Kako se posmatrao Sarajevski atentat u različitim dobima?

Tumačenje atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu, kojim je otpočeo Prvi svetski rat, jeste situacija u kojoj se mešaju istorijski i pravni aspekti, kaže Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo. 

"Zavisno od ideologije jednog konkretnog trenutka, različito se pristupalo i Sarajevskom atentatu.  Kako je posle Prvog svetskog rata zavladala prva ideologija integralnog Jugoslovenstva, kasnije bratstva i jedinstva i ponovo jugoslovenstva u nekakvoj malo izmenjenoj verziji u socijalističkoj Jugoslaviji, na jedan način je posmatran sam Sarajevski atentat. Kasnije, posle raspada Jugoslavije i konačnog sloma jugoslovenstva, a danas kada je već prošlo nekoliko decenija od tog sloma, može tome da se pristupi možda malo objektivnije i možda neka izvrtanja ili distozije određenih činjenica mogu da budu otklonjene", kaže Đorđević.

Međutim, on dodaje da s druge strane postoji i revizionizam. On ukazuje na to da taj pojam ne mora da ukazuje na nešto ukoliko se novi dokazi mogu otkriti i pružiti neko kvalitetnije objašnjenje.

Euronews TV

"Ali prisutna je pojava revizije, to jeste menjanja i nove interpretacije istorijskih događaja, pa tako i Sarajevskog atentata, zarad dnevnopolitičkih i nekih trenutno ideoloških prohteva, to je uglavnom prisutno među narodima, nekada delovima jugoslovenske nacije a sada zasebnim narodima i zasebnim državama iz našeg okruženja", dodaje Đorđević.

"Jugoslavija kao stabilan stistem na teritoriji bivše Austro-Ugarske"

Govoreći o formiranju Jugoslavije na kraju rata, istoričar Nikola Miloševski navodi da često izgubimo iz vida da velike sile vode veliku politiku.

"Tu često nema mesta za kompromise. Ono što srpski narod, svakako i njegova politička elita za vreme Prvog svetskog rata i nakon njega videla u Jugoslaviji, svakako jeste jedan način  da se srpski narod posle toliko vekova ujedini u jednu državu, pa makar po ovom modelu", ističe Mikoševski.

Euronews TV

Istoričar dodaje da su velike sile želele da se stvori jedan stabilan sistem na teritoriji bivše Austrougarske, gde je austrijsko carstvo vekovima bio faktor stabilnosti za čitavu Evropu na tom prostoru.

"Stvaranjem država poput Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao što je Čehoslovačka, kao što je Poljska, kao što je daleko veća Rumunija nego što je bila pre Prvog svetskog rata, oni su videli način, prvo da se smire strasti od država koje su izgubile Prvi svetski rat, pre svega Nemačka, a već koju godinu kasnije, da se napravi jedna solidna brana protiv boljševičke Rusije. Ono što je istorija pokazala, što oni u tom trenutku nisu mogli da znaju, jeste da će te države nekih 20 godina kasnije postati plen upravo sa jedne strane Hitlerove Nemačke, a s druge strane ojačale SSSR", objašnjava istoričar.

Za više detalja pogledajte emisiju Euronews Region.