Efekti posete Zelenskog Briselu i učešća na samitu lidera Evropske unije: Da li je Ukrajina sve bliža članstvu u NATO

Na samitu lidera Evropske unije u Briselu glavni gost bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je predstavio svoj "plan pobede" u pet tačaka. Od evropskih zvaničnika traži da ga podrže i uverava da ukoliko se budu držali plana, rat u njegovoj zemlji može biti okončan do kraja naredne godine. Svoju viziju kraja sukoba Zelenski je predstavio i zemljama članicama NATO-a. I dok niko od ove dve organizacije nije otvoreno odbio plan, mnogi su pokazali saosećanje prema zvaničnom Kijevu, ali bez obaveze da plan Zelenskog i prihvate. 

Zelenski je pred državne i vojne lidere u Briselu izašao sa svojim planom i zatražio odobrenje, odnosno pomoć da ga ostvari.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je nedavno preuzeo tu funkciju, uverio je Zelenskog da će Ukrajinu približiti Alijansi.

Konkretno, Rute je poručio da će Ukrajina postati članica NATO-a, a dok se to ne dogodi, Alijansa će učiniti sve da Ukrajina pobedi.

Tanjug/AP/Omar Havana

Dok se ta konferencija Zelenskog i Rutea dešavala u sedištu NATO-a na periferiji Brisela, u Evropskom savetu, lideri zemalja članica su razgovarali o Ukrajini, odnosno o planu Zelenskog, a u zaključcima Saveta ne spominje se plan Zelenskog.

Lideri su u zaključcima o Ukrajini naveli da Evropska unija ostaje posvećena da pomaže Ukrajini kako finansijski, tako vojno i humanitarno. Takođe su izrazili važnost nastavka sankcija prema Rusiji.

Još jedna važna stavka jeste i pomoć u energetici, s obzirom na to da je, kako je rekao predsednik Evropskog saveta, koji je bio domaćin tog skupa, Šarl Mišel, da je gotovo polovina ukrajinske energetske infrastrukture uništena u ovom ratu koji traje gotovo hiljadu dana, i da kako kaže - zima dolazi. 

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Lideri su se i pojedinačno izjašnjavali o planu Zelenskog.

Među njima ima onih koji smatraju da treba odmah pozvati Ukrajinu u NATO. Slovački premijer Robert Fico je obećao da dok je on na toj poziciji sprečavaće, odnosno blokiraće Ukrajinu da uđe u NATO jer kaže "time bi se samo izazvao treći svetski rat".

Na toj liniji je Viktor Orban koji je o planu Zelenskog rekao da je više nego zastrašujući. Orban je otišao i korak dalje, gde je još eksplicitnije opisao ono što se dešava.

On kaže da treba da se razgovara o miru i da se pregovara na terenu umesto da se Ukrajina dodatno naoružava i produbljuje rat.

Životić: Poziv za članstvo Ukrajine u NATO sve realniji

Govoreći o pozivu Ukrajini za članstvo u NATO, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Životić kaže za Euronews Srbija da je to pre nekoliko meseci izgledalo poprilično daleko, ali da u poslednje vreme to postaje sve realnije.

"Ako uzmemo u obzir da je NATO prisutan u Ukrajini, da su kroz različite mehanizme ostvareni različiti vidovi međusobne saradnje, da Ukrajina uživa ogromnu vojnu i materijalnu pomoć od strane NATO u celini, i da se ona kroz razne forme tretira kao pridruženi član NATO, čak institucionalizovano kroz Savet Ukrajina-NATO i da su to odluke prethodnih godišnjih samita NATO, vidimo da to postaje s protokom vremena sve realnije", ocenjuje Životić.

Dodaje i da ukoliko pogledamo sam karakter vojnih operacija tokom leta, ali i "određene korake koje je Kijev preduzeo u poslednjih nekoliko nedelja i meseci", a koji su, kako kaže, "delovali poprilično enigmatično", primetno je da to predstavlja sastavne delove procesa približavanja Ukrajine NATO-u.

"Svakako da postoje određeni koraci i procedure, forme koje se moraju ispoštovati. Međutim, brzina odvijanja tih procedura nekada može biti brža, nekada sporija. Videli smo u slučaju nekih članica i njihovog prijema tokom ranijeg perioda da je to trajalo poprilično dugo, da je po pitanju Finske i Švedske bilo izuzetno kratko i da bi sigurno bilo još kraće, da nije bilo određenih nedoumica kod pojedinih članica. Sad, u slučaju Ukrajine, to dobija jednu sasvim drugačiju dimenziju", ističe profesor.

Naglašava i da postoji određeni rizik kako će Rusija u tom slučaju reagovati, te i da postoje "crvene linije" koje su, kako kaže, pomerene tokom prethodnih godina, naročito tokom prethodnih meseci.

"Sada se vidi da su neki potezi bili usmereni ka testiranju mogućih ruskih reakcija. U tom smislu, operacija u Kurskoj oblasti očigledno ima svoj poseban značaj. I tek se sada vidi ta dimenzija koja je očigledna. S druge strane, otvara se pitanje kako bi Rusija mogla da reaguje na to. Dakle, trenutno, na planu konvencionalnog sukoba, pitanje je da li bi mogla da preduzme nešto što do sada nije preduzeto. Postoji onaj korak od koga strahuje čitava planeta. Sada ćemo videti šta planeri u NATO procenjuju. Da li je Rusija spremna na jedan takav korak ili nije. Ako procene da nije, ne bi me iznenadilo da proces pridruživanja Ukrajine i NATO bude realizovan", ukazuje Životić.

"Informacije da Severna Koreja šalje vojnike treba uzeti sa rezervom"

Profesor smatra da je poziv za članstvo "realan u određenom roku", ali ako se postigne određeni nivo saglasnosti unutar samog NATO.

"Videli smo da postoji protivljenje slovačkog i mađarskog premijera. Ta protivljenja smo u pogledu Ukrajine videli u protekle dve i po godine više puta i videli kako su rešavana. Međutim, ono što je ključno jeste pitanje kako će na sve ovo reagovati ključni igrač unutar NATO. Sad se pominje nemački kancelar Šolc koji ima određene rezerve. On je i ranije pri donošenju vrlo važnih odluka imao određene rezerve, pa se to nekako prevazilazilo. Videćemo kako će se to rešiti u narednim danima i to je jedna od onih ključnih tačaka koja će svakako odrediti pravac ovog procesa koji je očigledno započeo. E sad šta je tu realno? Tačka koja se tiče vojne pomoći je Ukrajina. Ukrajina već uživa kontinuiranu vojnu pomoć, a jutros je saopšteno da je postignuta saglasnost da će Sjedinjene Američke Države isporučivati nov paket svaka tri do četiri nedelje. Dakle, taj sistem sada ulazi u jednu novu fazu, očigledno u hronološkom i formalnom smislu mnogo određeniju", jasan je naš sagovornik.

Govoreći o Bajdenovoj poseti Nemačkoj, Životić navodi da nemački mediji pišu o tome da Šolc ima "određene rezerve i da se plaši eskalacije sukoba", što je - kako kaže - realan strah od većine članica NATO-a. 

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

"Susret sa britanskim premijerom i nemačkim kancelarom svakako bi trebalo da donese nekakav rezultat u nekom pravcu. Da li u pravcu toga da nema saglasnosti još uvek ili da je određena saglasnost postignuta, to ćemo videti veoma brzo. Zaista malo ima informacija da bismo mogli da danas izlazimo sa nekim zaključcima. A na drugoj strani još jedna velika opasnost je pitanje šta se zaista procenjuje od strane onih koji donose odluke u nadležnoj službi, kako oni vide budući razvoj konflikta i da li je NATO spreman da preuzme određeni rizik", kaže istoričar.

Govoreći o informacijama da Severna Koreja šalje kontingent vojnika da pomogne Rusiji u ratu protiv Ukrajine, Životić smatra da to treba uzeti sa rezervom.

"To nešto o čemu se spekuliše, piše, govori već nekoliko dana. Hipotetički, Severnoj Koreji je potreban saveznik i potreban je oslonac. Potrebno je da izađe iz izolacije. A dosta se spekuliše o tome da je isporučena velika količina municije Rusiji, čak i neki dalekometni projektili. Naravno, to nije dokazano. U ovom slučaju, ako se Severna Koreja opredelila za to, znači da je preuzela na sebe da pošalje određeni vojni kontingent, a Rusima je to i tekako potrebno s obzirom na hroničan manjak ljudstva. Na drugoj strani, očigledno, u zamenu za to je dobila nekakve benefite od Rusije, pre svega u materijalnom, a možda i tehnološkom smislu", kaže i dodaje:

"Dakle, hipotetički, to bi svedočilo da ovaj konflikt dobija jednu novu dimenziju. Da se on podiže na jedan viši nivo. I, opet, hipotetički, to bi moglo da se iskoristi od strane pristalica bržeg priključenja Ukrajine, kao jedan od razloga, jer bi se to moglo predstaviti kao sada višestruka agresija na Ukrajinu. Dakle, ne samo rat između Ukrajine i Rusije, već sa direktnim vojnim angažovanjem još jedne zemlje, i to jedne koja je u zapadnom delu javnosti više nego proskribovana", zaključuje profesor Životić.