Igre 
Sve veći problemi za Šolca: Koliko dugo može opstati nemačka vlada posle neuspeha "semafor" koalicije na izborima za EP?
Komentari13/06/2024
-21:15
Nemci su se suočili sa bitno drugačijom slikom na ekranima u nedelju uveče, dok je francuski predsednik odgovorio na poraz, od strane krajnje desnice na evropskim izborima, izjavom o svojoj nameri da raspusti nacionalnu skupštinu, njihov sopstveni kancelar izveo je čin nestanka. Sada pitanje nije da li će vlada kancelara Olafa Šolca opstati, već koliko dugo, piše "Politico".
Šolc, najveći gubitnik večeri, odradio je kameo u sedištu svoje stranke na nekoliko selfija pre nego što je otišao "AWOL" (prim. aut. nestati bez traga, bez zvaničnog oproštaja), ostavljajući pomoćnicima nezavidan zadatak da objasne najgore rezultate njegovih socijaldemokrata (SPD) na saveznim izborima u više od jednog veka, piše portal i nastavlja u istom tonu.
Ako je Šolc verovao da može da izbegne obračun nakon što je njegova stranka na ponižavajućem trećem mestu, pobeđena od strane krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), on, kao i većina rekreativaca, verovatno greši. Šolc kaže da prevremeni izbori nisu u planu, ali to verovatno nije na njemu.
Premijer Bavarske: Šolc mora da raspiše nove izbore kao Makron
"Činjenica je da je koalicionoj vladi izglasano nepoverenje i Olaf Šolc mora da raspiše nove izbore kao Makron", rekao je bavarski premijer Markus Zeder na nemačkoj javnoj televiziji posle izbora.
Čak je i komentator levičarskog "Die Zeit" pozvao na nove izbore već ovog leta.
"Baš kao u Francuskoj, evropski izbori su bili izglasavanje nepoverenja vladi", napisao je Alan Posener.
Iako ne postoje čvrsti planovi za raspisivanje takvog glasanja, visoki dužnosnici u Šolcovoj trostranačkoj koaliciji kažu za "Politico" da se pripremaju za tu mogućnost.
Povezane vesti
Uprkos najboljim željama Šolcovog političkog korpusa da ga zaštiti, nije se moglo poreći da je nedeljni izborni rezultat, koji je pokazao da je samo 31 odsto Nemaca podržalo jednu od tri stranke u nemačkoj koaliciji usred rekordne izlaznosti birača, bio fijasko.
Samo dve i po godine od početka njegovog mandata, Šolcova nestabilna vlada dostigla je prelomnu tačku. Opkoljen sukobima i, po mišljenju većine kritičara, jednostavnom nekompetentnošću, Šolc je predsedavao najnepopularnijom vladom u modernoj nemačkoj istoriji, sa više od dve trećine Nemaca koji su izrazili nezadovoljstvo koalicijom. Njegov lični rejting je takođe postavio negativan rekord, sa više od 70 odsto nezadovoljnih Nemaca poslom koji je obavio.
Tanjug/AP/Michael Probst
Nakon lošeg upravljanja značajnom reformom da se nemačka energetska grejna infrastruktura prebaci sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, Šolcova vlada je pretrpela ponižavajući poraz od strane najvišeg suda u zemlji, koji je proglasio njen budžet neustavnim. Odluka iz novembra oduzela je koaliciji desetine milijardi evra kojima je računala da će finansirati ostatak svog programa.
Koalicija je od tada u zavadi, sa dve levo orijentisane stranke, Šolcovom Socijaldemokratskom partijom (SPD) i Zelenima u stalnoj borbi sa fiskalno konzervativnom Slobodnom demokratskom partijom (FDP), koju predvodi ministar finansija Kristijan Lindner.
Jednostavno rečeno, SPD i Zeleni žele da potroše više novca, a FDP, pozivajući se na nemačku ustavnu dužničku kočnicu (i sopstvenu fiskalnu ortodoksiju), manje.
Taj zastoj će sigurno doći do vrhunca u narednim nedeljama dok koalicione stranke krenu u poslednju rundu pregovora o budžetu za 2025. godinu. Stranke žele da postignu sporazum do početka jula, pre letnje pauze, ali s obzirom da sve strane očajnički pokušavaju da spasu svoje političko nasleđe, dogovor se čini malo verovatnim.
Neuspeh u postizanju kompromisa mogao bi ponuditi FDP-u, koji je od početka bio stranac u koaliciji, izlazak iz koalicije. Uprkos upornim tenzijama oko osnovnih pitanja kao što je budžet, FDP nije bio voljan da se oslobodi straha da će naljutiti glasače.
Povezane vesti
Ipak, nakon loših rezultata za SPD i Zelene na izborima za Evropski parlament, politička računica za FDP se možda promenila.
Kako "umire" nemačka koalicija
U većini parlamentarnih sistema, nepisana pravila demokratske pristojnosti primorala bi lidera zemlje da raspiše nove izbore nakon poraza koji je Šolc pretrpeo u nedelju, piše "Politico".
U Nemačkoj nije tako. U dobru i zlu, nemačke vlade je gotovo nemoguće ubiti.
Da bi se izbeglo ponavljanje vajmarske politike koja je doprinela usponu nacista, tvorci nemačkog posleratnog "Osnovnog zakona" nastojali su da obezbede stabilnost stvaranjem političkog sistema koji je zahtevao da se sukobi brzo rešavaju sa što manje ometanja.
Kao takvi, postavili su visoku letvicu za vanredne izbore. U Nemačkoj postoje dve mogućnosti za glasanje o poverenju. Prema prvoj, poznatoj kao "konstruktivno glasanje o nepoverenju", parlament može da smeni kancelara, ali samo ako izglasa zamenu u roku od 48 sati. S obzirom na to da je glavni problem trenutne koalicije nesposobnost partija da se dogovore o ključnim politikama, a ne o imenu kancelara, taj kurs izgleda malo verovatan.
Prema drugom scenariju, kancelar može da raspiše glasanje o poverenju, što se obično radi iz taktičkih razloga, kao što je pokušaj da dovede svoju koaliciju u red povezivanjem glasanja o poverenju sa važnim delom zakona.
Bivši kancelar iz redova SPD Gerhard Šreder je to uradio 2001. godine, na primer, spojivši kontroverzni predlog da se nemačka vojska pošalje u Avganistan nakon napada na Kule bliznakinje 11. septembra, čemu su se protivili mnogi u njegovoj koaliciji, sa svojom budućnošću na funkciji kancelara, i on je pobedio.
FDP bi mogao da okrene leđa Šolcu i napusti "semafor koaliciju"
Neki u Bundestagu smatraju da bi Šolc mogao da napravi takav potez sa budžetom kako bi prisilio FDP na dizanje ruku. To bi ipak bilo rizično, jer bi FDP takođe mogao da iskoristi glasanje kako bi krenuo ka izlasku iz koalicije. Ukoliko bi Šolc izgubio, na predsedniku bi bilo da odluči da li će raspisati nove izbore.
U takvom slučaju, predsednik Frank-Valter Štajnmajer bi, umesto da raspiše nove izbore, mogao da zatraži od demohrišćana desnog centra (CDU) da pokušaju da formiraju vladu na osnovu rezultata izbora 2021. godine, kada je ova stranka završila na drugom mestu. Ako CDU ne bi uspeo da izgradi koaliciju, predsednik bi tada mogao da raspiše nove izbore.
Taj zaobilazni proces je razlog zašto su glasanja o poverenju u posleratnoj Nemačkoj retka (bilo ih je samo pet) i obično su taktički potezi kancelara koji žele da ojačaju svoj politički položaj.
Jedini slučaj kada je kancelar nevoljno smenjen bio je 1982. godine, kada je FDP odustao od saveza sa SPD-om kancelara Helmuta Šmita, a to je bilo konstruktivno glasanje o poverenju koje je on izgubio.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard
Međutim, tada su u Bundestagu postojale samo tri stranke, a FDP je igrao ulogu "kingmakera" (prim. aut. "udavača"). FDP je promenio stranu i okrenuo se ka CDU Helmuta Kola, te je Kol postao kancelar bez novih izbora. Kol, želeći čvrstu podršku biračkog tela, pozvao je još jedno glasanje o poverenju ubrzo nakon stupanja na dužnost, osiguravajući da će ga izgubiti, kako bi mogao da zatraži od predsednika da raspiše prevremene izbore.
Taktika je uspela i Kolova partija je pobedila na izborima i on je ostao kancelar do 1998. godine.
S obzirom na to da demohrišćani (CDU) sada uživaju prednost od 14 procentnih poena u anketama, što bi im, ako se tako pokaže i u glasačkim kutijama, omogućilo da dominiraju u bilo kojoj koaliciji, stranka bi verovatno sledila sličan kurs. Lider stranke Fridrih Merc je prestao da poziva Šolca da pokrene proces glasanja o poverenju, ali je jasno stavio do znanja da je spreman da preuzme odgovornost.
Za Šolca, pozivi na vanredne izbore će verovatno postati glasniji u septembru, kada se održavaju izbori u tri savezne države na istoku zemlje, gde je AfD najjača, te će ova stranka verovatno pobediti na svim tim izborima.
To je samo još jedan razlog zašto bi dani Šolca kao kancelara mogli biti odbrojani, zaključuje "Politico".
Glasovi mladih i AFD
Podsećamo, na ovim izborima su prvi put u Nemačkoj pravo glasa imali birači od 16 i 17 godina. Analiza nemačkog ZDF-a je pokazala da se desnica dobro kotira među mladim Nemcima. Procenjeno je da 17 odsto glasača između 16 i 24 godine glasa za AFD, a da još 17 odsto glasa za konzervativce CDU/CSU.
Ovaj trend je naizgled u suprotnosti sa prethodnim izborima, jer su se upravo nemački Zeleni tradicionalno oslanjali na glasove mladih. Prema rečima Kilijana Hampela, koautora studije "Mladi u Nemačkoj", AFD predstavlja priliku za mlade ljude da izraze svoje nezadovoljstvo aktuelnom vladom i svojom ličnom situacijom.
Važnu ulogu su odigrali društveni mediji i TikTok, gde je AFD prikupio hiljade pratilaca.
profimedia
"AFD je doneo politički sadržaj bliže mladim ljudima putem društvenih mreža", naveo je Hampel.
Sa druge strane su oni koji smatraju da glasanje za AFD predstavlja protestno glasanje od strane onih koji su nezadovoljni aktuelnom vladom.
"Postoji određeni broj ljudi koji glasa za krajnje desnu partiju zbog njihovih političkih uverenja. Međutim, postoji i ova druga grupa koja glasa iz protesta", smatra Antonis Souris, istraživač na Slobodnom univerzitetu u berlinu.
"Kada pogledate koaliciju na nacionalnom nivou, ali i koalicije na subnacionalnim nivoima, AFD je praktično jedina partija koja nije na vlasti. Zato, ako želite da kaznite vladu, mnogi smatraju da će glasanjem za AFD njihov glas da se čuje", zaključio je Souris.
Komentari (0)