Igre 
Prljav posao - čist profit: Kako se EU bori protiv eko-mafije i ilegalnih pošiljki toksičnog otpada u zemlje u razvoju
Komentari05/06/2024
-21:01
Svake godine Evropa izvozi milione tona otpada u zemlje u razvoju, i to ne sve legalno.
Vreća za smeće koju bacite u kantu, ili čak vaš stari telefon, može da završi na drugom kraju sveta. Svake godine Evropa izvozi milione tona otpada u zemlje u razvoju, sa potencijalnim negativnim uticajima na lokalno okruženje.
U ovom veoma unosnom poslu, procenjuje se da je trećina pošiljki ilegalna, a kriminalne organizacije zarađuju milijarde. Evropska unija je stoga odlučila da ograniči izvoz otpada i podstakne reciklažu širom Evrope.
Alarmantan slučaj nedozvoljene trgovine kućnim otpadom ostao je upamćen kao afera "italijanski otpad". Činjenice datiraju iz 2020. Skoro 300 kontejnera punih otpada stiglo je u luku Sus, u Tunisu. Civilno društvo je odigralo ključnu ulogu u povratku većeg dela otpada u Italiju, kao i niz sudskih kazni na obe obale Sredozemnog mora.
Profimedia
Husem Hamdi je na čelu napora da se takvi incidenti nikada ne ponove. Osnivač je udruženja koje promoviše reciklažu u Tunisu. On je jedan od uzbunjivača mreže Tunisie Verte, koja se bori da se otpad vrati u Evropu.
"Bilo je to sveto veče", priseća se Husem. "Mala pobeda za Tunis, za Afriku i za sve dobre ekologe. To je bio i način da se pošalje poruka ostalim zemljama na južnoj obali da se to može učiniti. Govorimo o mreži onoga što je poznato kao eko-mafija, u koju su uključene i kompanije, političari i tako dalje, siguran sam da je to drvo koje krije šumu", kaže on.
"Prosperitetno tržište"
Ostale su mnoge sive zone u vezi sa ovim slučajem, a nelegalni promet otpada i dalje traje. Ove godine italijanska carina zaplenila je još 82 tone otpada na putu za Tunis.
Povezane vesti
Maidi Karbai, bivši poslanik tuniskog parlamenta već godinama alarmira:
"Bazelska konvencija zahteva da se određene vrste otpada ne mogu uvoziti. Ali neki izveštaji kažu da su određene luke, poput luke Bizerta, postale čvorišta gde mogu da uvoze otpad i izvoze ga na druge kontinente i u druge afričke zemlje", kaže on
Upravljanje otpadom je problematično pitanje u Tunisu. Zemlja je pokrenula veliki plan modernizacije, ali u praksi se otpad često nerazvrstano zakopava na ogromnim deponijama. Neke su kontrolisane, druge su ilegalne. Euronews/The Road to Green posetio je jednu u južnom predgrađu prestonice, u društvu Hajkela Homsija, aktiviste ekološke grupe AMIS.
"Možete jasno da vidite kako voda postaje zagađena", kaže Heikel, pokazujući na uski mlaz prljave vode. "Vidi se boja, nije jasna. Znači inficira podzemne vode. Problem je što je ovo močvara, tako da je to područje u koje ne možete da stavite šut, jer zaustavlja cirkulaciju vode. I iznad svega, ne kućni otpad, jer ispušta ono što nazivamo procednim vodama, što je čak i opasno".
Uredba EU protiv nelegalnog otpada
Nova evropska uredba upravo je stupila na snagu. Zemlje koje nisu članice OECD-a, kao što je Tunis, moraće da dokažu da imaju kapacitet da tretiraju otpad na održiv način kako bi ga primile. Biće zabranjen izvoz plastičnog otpada van EU. Uredba takođe uključuje nove alate za borbu protiv ovih eko-mafija.
Ovi novi alati biće raspoređeni u lukama poput Đenove u Italiji, jednom od glavnih transportnih čvorišta na Mediteranu. Tamošnji carinici prednjače u borbi protiv ilegalne trgovine otpadom. Svake godine kroz ove dokove prođe više od milion kontejnera. Deo ovog otpada se izvozi pod lažnim carinskim deklaracijama.
Profimedia
Policajci su ekipi Euronewsa pokazali kontejner pun izgorele gume, koji je zaustavljen pre nego što je krenuo za Tajland.
Povezane vesti
"Ovi materijali su pogrešno obrađeni i, povrh toga, šalju se u zemlju koja nema infrastrukturu koja bi mogla da ih pravilno obradi i reciklira“, objasnio je Andrea Bigi, viši službenik odeljenja za borbu protiv prevara pri Carinskoj agenciji Italije.
"Mi u Evropi proizvodimo mnogo otpada", rekao je on. "Ovaj otpad bi mogao da se reciklira i ponovo iskoristi, i kompanije su za to plaćene, ali neke to ne rade. Kriminalne organizacije pokušavaju da zarade od viškova i profitiraju od novca uloženog u reciklažu ovih materijala".
Italijanska carina učestvuje u novom evropskom sistemu brzog uzbunjivanja, koji se aktivira kada identifikuje sumnjivi teret, koji potom može da se skenira i pregleda. Drugi primer je pronađen u kontejneru koji je navodno prevozio opremu u Maleziju. Nakon pregleda starih TV dekodera u unutrašnjosti, carinici su otkrili da je to, u stvari, e-otpad.
Povezane vesti
"Proizvodi se drobe, a štampana ploča se vadi i spaljuje da bi se dobili plemeniti metali", rekao je Augusto Aturo iz italijanske carinske agencije.
Luiđi Garuto, istražitelj Kancelarije EU za borbu protiv prevara OLAF objasnio je da takav materijal može "tu i tamo da završi na ilegalnim deponijama, sa velikim uticajem na životnu sredinu u Maleziji, samo da bi se prikupio nekoliko grama dragocenog materijala".
Evropska unija je takođe ojačala zakon o ekološkom kriminalu, strožim kaznama i proširenom listom krivičnih dela. OLAF igra ključnu ulogu u koordinaciji istraga.
"Za ekološke slučajeve", rekao je Garuto. "Od suštinskog je značaja da koordinišemo ne samo carinske organe koji su naše prirodne kolege, već i organe za zaštitu životne sredine. Dakle, pokušavamo da izgradimo most između EU i zemlje odredišta, i istražimo u zemlji izvoza da li postoji mreža i da li rade u cilju razgradnje mreže".
Prljav posao, dragoceni resurs
Otpad se može tretirati kao dragoceni resurs. Nova pravila podstiču transfer i oporavak otpada unutar EU, kao što je otkriveno u fabrici za reciklažu u Eskoponu, u severnoj Francuskoj, koja pripada Derichebourg Environnementu. Ovaj novi objekat reciklira stare elektronske kablove. Ima kapacitet od 20.000 tona godišnje, što je ekvivalent dve Ajfelove kule.
"Na kraju procesa dobijamo bakar", rekao je Gaston Desklozo, operativni menadžer fabrike. "Prodajemo ga rafinerijama bakra, uglavnom u Belgiji i Nemačkoj".
EU je navela bakar kao kritičan materijal za podsticanje elektrifikacije industrije i ekonomske proizvodnje. Grupa je dobila sredstva iz francuskog plana oporavka za premeštanje ove aktivnosti.
Profimedia
"Ranije smo izvozili kablove u Aziju jer u Evropi nije bilo dovoljno potrošnje bakra", objasnio je Desklozo. "Ovo nam omogućava da snabdevamo evropske rafinerije bakra i izbegavamo slanje strateških metala u Aziju".
Cirkularna ekonomija je prioritet Zelenog dogovora. Ali manje od 12% materijala koji se danas troši u EU dolazi od reciklaže.
Tes Pozi, šef Odseka za javne poslove Derichebourg Environnement, smatra da je potrebno više podsticaja:
"Ono što nam je ovde zaista potrebna je snažna politika iz Evrope, politika podsticaja. Baš kao što imamo ambiciozne ciljeve recikliranja, potrebni su nam i podsticaji za proizvođače da konzumiraju recikliranih materijala, a danas je to još uvek veoma neadekvatno. Moramo da razvijemo ugradnju recikliranih materijala u nove proizvode koje konzumiramo na evropskom kontinentu".
Preporuka za vas
Komentari (0)