Ficovi stavovi koji "bodu oči": Od protivljenja članstvu Ukrajine u NATO do podrške teritorijalnom integritetu Srbije
Komentari17/05/2024
-09:00
Slovački premijer Robert Fico upucan je u sredu više puta nakon sednice vlade u Handlovoj čime je prekinuta njegova decenijska karijera u politici. Fico je teško ranjen, ali se nalazi van životne opasnosti. Fico je operisan u bolnici u Banskoj Bistrici, a novoizabrani predsednik Slovačke Peter Pelegrini izjavio je juče da je Fico i dalje u teškom stanju i da je još prerano da se kaže kada će se oporaviti. Iako je istraga u toku, a napadač priveden, motivi atentata na slovačkog premijera još nisu poznati.
Međutim, nema sumnje da je Fico je u poslednjih nekoliko meseci i te kako bio u centru pažnje. Od početka godine vođene su značajne međunarodne diskusije o slovačkom rukovodstvu koje su bile fokusirane na njegove veze sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Samo od početka ove godine Fico se kao premijer Slovačke, više puta usprotivio zvaničnoj politici Unije, počev od kritika zbog vojne pomoći Ukrajini, preko reforme krivičnog zakona u svojoj zemlji, pa sve do jasne podrške teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije, odnosno ne prihvatanju kosovske nezavisnosti.
Snažno uz Mađarsku
Nakon što je evropski poslanik desnog centra iz Finske Petri Sarvama početkom januara pokrenuo peticiju da se Mađarskoj oduzme mesto predsedavanja Savetom EU, zbog toga što je zvanična Budimpešta isprva stavila veto na predloženih 50 milijardi evra pomoći za Ukrajinu, Fico je jasno stavio do znanja da Slovačka, premda članica Unije, to ne podržava.
"Slovačka ne podržava da se Mađarskoj ukine pravo glasa u EU i nikada se neće složiti da Budimpešta bude kažnjena, jer se bori za suvernitet i državnu nezavisnost", rekao je on tada.
Osim toga, Ficova poseta Budimpešti došla je u osetljivom trenutku u politici EU, što ju je činilo višom od pukog protokola.
Nakon razgovora sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, Fico je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Budimpešti istakao da razvoji situacija "oko Mađarske i Slovačke" u EU daju razlog za zabrinutost.
"Bratislava prati situaciju oko Mađarske takođe, a bilo je predloga da se Budimpešti ukine pravo glasanja i još neka prava. Protivim se svakim merama kojima se zemlje kažnjavaju jer se bore za nacionalnu nezavisnost i suverenitet", poručio je Fico.
Ključni projekat Ficove vlade sproveden u delo
Vlada premijera Roberta Fica, koja je na vlasti od oktobra 2023. godine, još u decembru je predstavila je kontroverznu reformu pravosuđa, nakon čega su usledili višenedeljni protesti koje su predvodile prozapadne, liberalne opozicione stranke.
Novi zakon podrazumevao je raspuštanje kancelarije Specijalnog tužioca kao i niže kazne u slučajevima korupcije. Opozicija je tvrdila da bi reforme zaštitile saveznike aktuelne vlade od krivičnog gonjenja i da bi ugrozile fondove Evropske unije.
To je i bio razlog zašto su širom Slovačke održani protesti protiv Ficove vlade. Na protestnom skupu u Bratislavi se okupilo oko 30.000 ljudi, a demonstracije su održane u još 15 gradova.
Okupljenima na protestima su se obratili predstavnici opozicionih stranaka koji su kritikovali plan vlade da izmenama zakona ukine Specijalno tužilaštvo, koje je istraživalo slučajeve korupcije, rekavši da bi izmene zakona zaštitile saveznike aktuelne vlade od krivičnog gonjenja.
Pored toga, u nacrtu zakona bilo je i ograničavanje zaštite za uzbunjivače i smanjenje kazni za finansijske zločine.
Uprkos protestima i neslaganju javnosti, čini se da se Ficu jako žurilo sa "ključnim projektom" njegove vlade, pa je tako zakon stupio na snagu u februaru nakon dugih rasprava i odlaganja.
Evropski parlament je na novi zakon reagovao tako što je usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao Evropsku komisiju da preduzme mere kako bi zaštitila vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa u Slovačkoj. Na niže kazne za korupciju upozorilo je i Evropsko javno tužilaštvo.
I martu je došlo do protesta u centru Bratislave zbog protesta remonta nacionalnog javnog emitera RTVS zbog straha da bi najavljena reforma mogla staviti televiziju pod kontrolu vlade.
Plan reforme je da se RTVS preimenuje u STaR (Slovačka radio-televizija) i da se otpusti većina njenog najvišeg rukovodstva, uključujući i direktora. Novog šefa imenovaće veće, koje bira delimično Ministarstvo kulture, a delimično i parlament u kojem vladajuća koalicija ima većinu.
Protiv članstva Ukrajine u NATO
Otkako je u oktobru 2023. postao premijer Slovačke, Fico je preokrenuo politiku prethodne vlade o snabdevanju Ukrajine oružjem i insistirao da bi trebalo da postoji diplomatsko rešenje za sukob između Moskve i Kijeva.
Fico je bio glasan i u iskazivanju stava protiv članstva Ukrajine u NATO rekavši da će staviti veto na članstvo te zemlje jer je, kako je naveo, tako nešto "put u Treći svetski rat". Tada je u razgovoru za Radio Slovensko naveo da EU svakog meseca šalje Ukrajini 1,5 milijardi evra i zapitao se koliko je to održivo.
"Poslali smo u Ukrajinu ono što smo imali", rekao je slovački premijer i dodao da o slovačkom sistemu S-300, koji su političari bivše vlade nazvali otpadom, ukrajinski mediji pišu kao efikasnoj odbrani vazdušnog prostora.
Početkom ovog meseca Fico je kritikovao i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je u intervjuu za "Economist" odbio da isključi potencijalno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini.
"NATO nema opravdanje da pošalje svoje trupe u Ukrajinu, jer ta zemlja nije članica Alijanse", izjavio je tada slovački premijer i u slovačkom parlamentu rekao da Makronove izjave "približavaju svet Trećem svetskom ratu".
"Slovačka nema nikakve veze sa ratom u Ukrajini i dozvolite mi da pošaljem jasnu poruku celoj Slovačkoj: ko god da nas bude pitao, nijedan slovački vojnik neće kročiti preko slovačko-ukrajinske granice", poručio je Fico.
Nepromenjen stav o Kosovu
Fico je u martu još jednom potvrdio jasan stav i po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije, te rekao da Slovačka ne vidi nijedan razlog da prizna Kosovo, kao i da će i ubuduće biti u grupi nekolicine zemalja koje o ovom pitanju imaju isto mišljenje.
On je za Tanjug rekao da je Slovačka mala zemlja koja se drži principa da male zemlje koje nemaju naoružanje i ne rešavaju svoje probleme vojnim putem, mogu samo da se oslanjaju na međunarodno pravo.
"Ako imamo isto tako hrabrosti da kažemo da i u slučaju Ukrajine vidimo kršenje međunarodnog prava, onda i u slučaju Kosova imamo hrabrosti da kažemo isto to. Zato ako ostajemo na platformi poštovanja međunarodnog prava, standardima kako treba da nastane nezavisna država, u tom slučaju se možete uzdati u nas. Mi ne vidimo nijedan razlog da priznamo Kosovo", rekao je on.
Na pitanje da li zbog tog stava Slovačka trpi pritisak, Fico kaže da je već navikao da, ako nekada izgovorite hrabro mišljenje i kažete istinu, a ne kažete ono što od vas očekuju "liberalni, progresivistički mediji", postajete predmet kritike.
"Ja sam u politici od 1992. godine. Ovo mi je četvrti mandat. Ne ustajem ujutru drhteći od straha hoću li i peti put biti predsednik. Zahvaljujući tome mogu slobodno da govorim i imam slobodu svog mišljenja. Ako bi bio neki pritisak na nas, ja ne vidim razlog za promenu mišljenja, kada je reč o priznanju Kosova", rekao je Fico.
Fico je, govoreći o trenutnoj situaciji u južnoj srpskoj pokrajini citirao slovačku izreku "Ko želi da se tuče, palicu će naći" i rekao da se puno priča o evropskoj integraciji, da su pregovori Srbije u toku, kao i da zna da je pitanje Kosova tema koja koči ceo proces.
"S druge strane, prihvatamo političke odluke i pozivamo Ukrajinu u Evropsku uniju. Želim svakome, ko želi da bude u Evropskoj uniji, da u njoj i bude, ali vidim razliku kada politička odluka dođe pre nego što je zemlja spremna, i vidim političke odluke koje koče već spremne zemlje, zato ću se ponovo vratiti na Srbiju i reći ću, za vas definitivno važi pravilo da ko želi da se tuče, palicu će naći", rekao je Fico.
On je u pomenutom intervjuu rekao da je prijateljstvo Srbije i Slovačke istorijsko, ali da uvek ima prostora za poboljšanje i unapređenje.
Komentari (0)