Igre 
Koliki su zaista troškovi stanovanja u Evropi? U Finskoj treba četvrtina plate, a u Poljskoj je skoro džabe
Komentari30/03/2024
-14:11
Svi znamo koliko je teško steći krov nad glavom, ali čak i ako imate svoj stan ili kuću, troškovi stanovanja nisu mali. A koliko zaista novca treba odvojiti kako bi se, manje ili više udobno, živelo u kući ili stanu u drugim zemljama Evrope?
Novi podaci pokazuju da iznos koji ljudi troše kako bi imali krov nad glavom značajno varira širom Evrope.
Finci najviše novca izdvajaju na troškove stanovanje, a prate ih Britanci, pokazuju novi podaci Resolution Foundation.
Britanski eksperti otkrili su da ljudi u Finskoj troše 24 odsto svojih ukupnih troškova na stanovanje – daleko više od proseka EU od 15 odsto.
U Poljskoj je skoro džabe, ali...
Podaci su kombinovali troškove stvarno plaćene zakupnine sa procenom troškova koje bi vlasnici stanova platili ako bi iznajmili svoj dom na otvorenom tržištu – poznato kao "pripisana renta".
Stanovanje u Poljskoj, nasuprot tome, ima najniži udeo potrošnje od bilo koje zemlje OECD, sa samo 6 odsto.
Najveća stavka rashoda u svim zemljama, osim jedne, bila je imputirana renta za stanovanje. Izuzetak je Poljska, gde su struja, gas i druga goriva izmereni kao najveći izdaci. Velika zavisnost Poljske od fosilnih goriva dovela je do nekih od najviših veleprodajnih cena električne energije u Evropi nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Povezane vesti
Fondacija je koristila podatke OECD-a za upoređivanje stambenih statistika u nacionalnim ekonomijama.
Dok su međunarodni podaci o površini po osobi oskudni, zemlje poput Francuske i Nemačke – obe relativno slične, uporedive po veličini, broju stanovnika i ekonomskom razvoju – troše sličnu količinu stambenog prostora - 43m² u Francuskoj (2020.) i 46m² u Nemačkoj (2017).
Unsplash
Udeo starijih, predratnih domova (sagrađenih pre 1946. godine) takođe ima značajan uticaj na kvalitet stanovanja. Kuće izgrađene pre Drugog svetskog rata, na primer, nisu tako dobro izolovane i stoga su sklonije vlazi.
Grčka ima najniži udeo predratnog stambenog fonda od bilo koje evropske zemlje - sa samo 8 odsto, uglavnom zbog radikalnih stambenih rešenja koja su implementirana nakon završetka rata.
Ali rastuće cene kuća i zakupnine - uglavnom zbog povećanja potražnje stranih kupaca i kontinuiranog ekonomskog rasta - i otežavaju Grcima da pređu u gornji deo liste trgovine nekretnina. Nedavna anketa Euronewsa pokazala je da je borba protiv rasta cena najveći problem birača na predstojećim izborima za EU, a 68 odsto ispitanika to je nazvalo prioritetom.
Iza Ujedinjenog Kraljevstva, Belgija ima drugi najveći udeo predratnih stambenih objekata, a Danska sledi na trećem mestu.
Fondacija je takođe istražila odnos između ukupnog prosperiteta jedne nacije, u poređenju sa stambenom potrošnjom.
Povezane vesti
Cene kuća u Turskoj porasle - 12 puta
Stambena potrošnja u Poljskoj bila je najveća, a slede Grčka i Češka. Domaćinstva u Velikoj Britaniji, u odnosu na ukupni prosperitet zemlje, imaju daleko manju stambenu potrošnju (po domaćinstvu) nego u svim drugim ekonomijama OECD-a osim Kolumbije - daleko najsiromašnijeg člana grupe.
Međutim, cena stanovanja je najviša u Velikoj Britaniji, u odnosu na ukupne nivoe cena u zemlji, a slede Novi Zeland, Australija i Irska. I Poljska i Grčka su rangirane znatno ispod proseka OECD-a – pri čemu niska cena stanovanja delimično objašnjava njihovu visoku stambenu potrošnju.
AP Photo/Francisco Seco
U Evropi, cene kuća su najviše porasle u Turskoj - sa brojkama koje pokazuju da su cene kuća u Turskoj 12 puta veće nego pre devet godina u nominalnom smislu. Ovo stavlja stan u Istanbulu u tesnu konkurenciju sa čuveno skupim Parizom i Londonom.
Povezane vesti
Među državama članicama OECD-a, zemlje severne Evrope, kao što su Švedska i Finska, zabeležile su najmanju promenu, sa više od 4 odsto povećanja nominalnih cena stanova od 2015. godine.
Tursku blisko prati Mađarska, gde su cene 166 odsto više nego 2015. godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)