Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.

Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.

Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu. 

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.

Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.

Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000. 

Istraživanja u korist četiri radna dana

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.

Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN. 

Unsplash

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.

Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.

Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.

Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.

Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...

Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.

Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.

Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.

Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.

Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.

Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji. 

Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu. 

Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.

Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.

"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.

Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.