Ključne poruke sa Putinove godišnje konferencije: Od Ukrajine i Gaze do izvinjenja penzionerki zbog cene jaja

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je svoju godišnju konferenciju za medije, koja se ovoga puta razlikovala po tome što je uvedena i direktna telefonska linija za pitanja građana.

Jedno od prvih pitanja postavljenih ruskom predsedniku ticalo se Ukrajine, odnosno kada će biti kraj "specijalne vojne operacije". On je, međutim, odgovorio da "zadatak denacifikacije Ukrajine ostaje aktuelan", te istakao da je Ruska Federacija od početka kontraofanzive uništila 747 tenkova i 2,3 hiljade oklopnih vozila Oružanih snaga Ukrajine.

"Govorimo o neutralnom statusu Ukrajine, denacifikaciji i demilitarizaciji. U Kijevu su tvrdili da tamo nema nacista, ali kada šef kijevske administracije aplaudira bivšem SS vojniku, nije li to znak nacifikacije", postavio je Putin pitanje.

Kada je reč o demilitarizaciji, rekao je da Ukrajina dobija dosta naoružanja, koje će, kako je naveo, uskoro početi da ponestaje.

"Isporučili su Kijevu sve što su zapadne zemlje obećale da će isporučiti, pa čak i više. Međutim, ruska vojska nastavlja da uspešno uništava ovo oružje. Ukrajina sada više ne proizvodi govoro nikakvo oružje", naglasio je Putin i dodao da "nema potrebe za novom mobilizacijom".

"Zašto bi nam bila potrebna mobilizacija? Danas za tim nema potrebe", poručio je Putin.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Objasnio je da je do ukrajinskog sukoba dovela želja Zapada da se približi granicama Ruske Federacije.

"Rusija se, posle raspada SSSR-a, pomirila sa odlaskom teritorija svojih predaka", rekao je on i nastavio:

"Odesa je ruski grad, to svi dobro znaju. Jugoistok Ukrajine je uvek bio proruski orijentisan jer su to istorijske ruske teritorije"

Putin je sukob sa Ukrajinom nazvao sličnim "građanskim ratom među braćom", te naglasio da Rusija "nije pokvarila odnose sa Evropom već je bilo obrnuto".

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Ruski predsednik je takođe rekao da Oružane snage Ukrajine nigde nisu uspele sa kontraofanzivom i da je pokušaj probijanja na levu obalu Dnjepra "poslednji pokušaj kontraofanzive".

"Oružane snage Ukrajine izgubile su na desetine ljudi u Krinkiju, dok su Oružane snage Rusije imale samo nekoliko ranjenih", rekao je Putin dodajući da ruske snage popravljajuu svoj položaj skoro duž cele linije dodira.

Putin je napomenuo i da je obezbeđeno više od trilion rubalja godišnje za integraciju i razvoj novih, aneksiranih regiona.

Aleksander Kazakov, Sputnik via AP

Rekao je i da su zemlje EU u velikoj meri izgubile suverenitet, te da se gotovo svi evropski lideri "spolja ponašaju kao heroj De Gol, ali su u praksi kao saradnik Peten".

"Rusija je, sa svoje strane, spremna da obnovi odnose sa SAD. To je važna i neophodna zemlja. Međutim, ne postoje fundamentalni uslovi za obnavljanje odnosa između Ruske Federacije i SAD, prvo moramo da poštujemo jedni druge", rekao je ruski predsednik.

"Sukobi u Ukrajini i u Gazi ne mogu da se porede"

Govoreći o situaciji u Pojasu Gaze, ruski predsednik je rekao da je izjava generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da je područje Gaze "najveće dečije groblje" objektivna ocena koja mnogo govori.

"Za vreme Hladnog rata, velike sile su blokirale odluke drugih zemalja. Toga je uvek bilo. Ujedinjene nacije su i formirane kako bi se pronašao konsenzus, a ako ga nema, neće biti ni rešenja", istakao je Putin.

On je poručio da moraju da budu primenjena rešenja za stvaranje palestinske države, sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.

"U stalnom sam kontaktu sa turskim predsednikom Erdoganom, delimo iste stavove po tim pitanju", rekao je Putin i dodao da je sastanak sa predsednikom Turske moguć sledeće godine.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

On je naveo da Rusija želi da otvori bolnicu na granici Pojasa Gaze, ali, prema njegovim rečima, to još nije moguće.

"Razgovarao sam i sa premijerom Netanjahuom. Izraelska strana smatra da otvaranje ruske bolnice u Pojasu Gaze nije bezbedno, tako da ćemo stati sa tim naporima. Mi sa Izraelom imamo sporazum i oni su nas zamolili da povećamo isporuku medicinske opreme i lekova", rekao je Putin.

Naglasio je da sukob u Ukrajini i sukob u Gazi ne mogu da se porede kada je reč o razaranjima.

"Pogledajte specijalnu vojnu operaciju i ono što se dešava u Gazi. Videćete razliku. Ništa slično se ne dešava u Ukrajini", rekao je Putin, dodavši da je situacija u Pojasu Gaze "kastastrofalna".

"Zapadne zemlje pucale sebi u nogu"

Govoreći o ekonomiji udeo evra i dolara u međunarodnim plaćanjima Rusije je pao sa 87 odsto u 2021. godini na 24 odsto u septembru ove godine, rekao je Putin.

Udeo rublje u međunarodnim plaćanjima Rusije je bio između 10 i 13 odsto u 2021. godini, a udeo kineskog juana 0,4 odsto, dok je u septembru 2023. godine udeo rublje iznosio 40 odsto a udeo juana 33 odsto, dodao je Putin, prenosi Komersant.

Ruski predsednik smatra da su zapadne zemlje odlukom da ograniče mogućnost korišćenja svojih valuta "pucale sebi u nogu".

On je prokomentarisao zamisao novog predsednika Argentine Havijera Mileija da Buenos Aires napusti svoju valutu pezos i pređe na dolar, rekavši da napuštanje nacionalne valute predstavlja značajan gubitak suvereniteta.

"Ako nema nacionalne valute, ne možete ništa da štampate, možete samo da drastično smanjite državnu potrošnju", tvrdi Putin.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Predsednik Rusije očekuje ekonomski rast od 3,5 odsto u 2023. godini, dok bi inflacija u Rusiji do kraja godine mogla da ubrza na osam odsto.

"Centralna banka Rusije i vlada preduzimaju mere da inflaciju vrate na željeni nivo", naglasio je Putin.

Stopa nezaposlenosti u Rusiji iznosi 2,9 odsto, što prema rečima ruskog predsednika nije nikada zabeleženo u istoriji zemlje.

"Verovatno su Amerikanci digli u vazduh Severni tok"

Predsednik Rusije je danas izjavio i da su "verovatno Sjedinjene Američke Države raznele ruski gasovod Severni tok".

"To što Evropa ne dobija dovoljno gasa je njihov problem. Koliko god čudno izgledalo, pokušali su da nas okrive što ništa nismo prodali. To je potpuna glupost, jer nismo mi zatvorili gasovod Jamal-Evropa u Poljskoj, nismo mi zatvorili drugi krak gasovoda kroz Ukrajinu. To je uradila Ukrajina. Nismo mi digli u vazduh Severni tok 1 i delimično Severni tok 2. Verovatno su to uradili Amerikanci, ili je to neko uradio na njihov predlog", rekao je Putin na godišnoj konferenciji.

Retko izvinjenje zbog cene jaja

Inače, na današnjoj godišnjoj konferenciji ruski predsednik je uputio i retko izvinjenje nakon što mu se jedna penzionerka požalila na cenu jaja.

Tokom sesije pitanja prikazana je penzionerka Irina Akopova kako sedi za svojim kuhinjskim stolom i obraća se predsedniku putem video-linka. Požalila se da su cene jaja, pilećih prsa i krilaca naglo porasle.

"Sredi ovo, nemam kome drugom da se obratimo. Hvala vam i računam da ćete mi pomoći", rekla je ona.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Pitanje je odrazilo stvarnu zabrinutost Rusa za cenu života, a pojavilo se nakon što je Putin već priznao da bi inflacija mogla da dostigne osam odsto ove godine.

"Izvinjavam se zbog ovoga, ali to je neuspeh rada vlade. Obećavam da će situacija biti ispravljena u bliskoj budućnosti", rekao je Putin.

"Sport nema nikakve veze sa politikom"

Kada je reč o delovanju Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), predsednik Rusije je rekao da su zvaničnici te organizacije postali "previše zavisni od sponzora", dodavši da bi mogli da "sahrane olimpijski komitet".

"Uvek sam govorio da sportistima treba omogućiti takmičenje. Treba pogledati kakve uslove postavlja MOK", kazao je Putin.

On je naglasio da sport nema veze sa politikom i da treba da povezuje ljude.

"Postoje problemi, i sportisti nemaju nikakve veze sa tim. Neka idu i neka se takmiče. Isto važi i za ruske sportiste i za one iz drugih zemalja. Međutim, to zapadni zvaničnici ne dozvoljavaju", rekao je ruski predsednik.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Za Putinovu godišnju konferenciju za medije i direktnu liniju, koje su ove godine spojene, stiglo je više od milion i po pitanja, a građane Rusije najviše interesuje ruska "specijalna vojna operacija" u Ukrajini, situacija na međunarodnom planu, ali i medicina i obrazovanje, navodi RIA Novosti.

Moderator diskusije bio je pres-sekretar šefa države, Dmitrij Peskov, kao i voditeljka Prvog kanala Ekaterina Berezovskaja i novinar TV kanala Rusija-1 Pavel Zarubin.