Vremenske neprilike u Evropi: Od 36°C u Moskvi do "američkog" tornada u Češkoj

Na klimatske promene više niko ne mora da ukazuje budući da ih svi osetimo na sopstvenoj koži. Leta u kojima je prosečna temperatura 35 stepeni i tokom kojeg se i pre početka avgusta beleže već četiri toplotna talasa, ni stariji građani Srbije ne pamte. Profesor Vladimir Đurđević je u ranijoj izjavi za Euronews Srbija rekao da će temperature od 38 do 40 stepeni u budućnosti "biti normalne, a možda čak i blage tokom letnjih meseci".

S druge strane, ni u Evropi nije sve po starom -  nedavne poplave usmrtile su 188 ljudi, dok je i tornado protutnjao Češkom. Zbog šumskih požara u Turskoj evakuisani su i turisti, a morska pena uzrokovana visokim temperaturama prekrila je čitavu plažu u Grčkoj.

Leto je u svom punom jeku, a vremenske neprilike širom Evrope do sada su nam pokazale da priroda i dalje ima glavnu reč.

Tropski Sibir

Od ponedeljka u Rusiji gori oko 1,88 miliona hektara šume, što je površina veća od američke države Konektikat. U borbu sa požarima uključeno je više od 5.000 redovnih vatrogasaca, ali su razmere vatre toliko velike da se 55 odsto požara uopšte ne gasi, podaci su agencije Avialesookhrana, koja nadgleda situaciju.

Najteže pogođeno područje je Republika Saha, poznatija i kao Jakutija na krajnjem severoistoku Rusije, oko 5.000 kilometara od Moskve. Oko 85 odsto svih požara u Rusiji se nalazi u ovoj republici, a jak dim je primorao vlasti i na privremeno zatvaranje aerodroma u Jaktusku, gde živi oko 280.000 ljudi.

AP photo

Iako Sibir već tri godine muči muku sa požarima zbog suše, ono što razlikuje 2021. godinu jeste to što je Kareliju, mali region na granici sa Finskom, takođe zahvatio razorni požar bez presedana.

Osim toga, Rusija je krajem jula doživela najveći toplotni talas od 1901. godine kada je živa u termometru u Moskvi dostigla čak 36 stepeni zbog čega je izdato i upozorenje na ekstremno visoke temperature.

Na sve to je pre nekoliko dana oko 600 stanovnika Transbajkalske oblasti evakuisano zbog poplava izazvanih obilnim padavima.

Grčka - morska pena i najviše temperature od 1987.

Kupači na plaži Tigania, nedaleko od Sartija na Sitoniji prisustvovali su retkom fenomenu pre nekoliko dana. Naime, obala je bila preplavljena belom penom, a stručnjaci su u grčkim medijima govorili o ovom retkom fenomenu eutrofikacije. Kako je primećeno, u poslednje vreme je zabeležen učestalost ove pojave širom Severnog Egeja.

Eutrofikacija se dešava usled povećanja fitoplanktona i zooplanktona zbog visokih temperatura koje prevladavaju, a pretpostavlja se da to ima veze sa zagađenjem Bosfora.

Pored toga, Grčka se, tradicionalno bori sa šumskim požarima, ali ovoga puta u većem broju. Zbog najviših temperatura u poslednje 34 godine, požari su izbili gotovo u svim delovima Grčke - od Atine, preko Halkidikija, Kefalonije, Evije, pa sve do područja oko grada Patra na Peloponezu.

profimedia

Olujni i iznenadni vetrovi takođe su postali učestali za područje severne Grčke, pa je tako početkom jula Halkidiki pogodio mini-tornado koji je povredio nekoliko ljudi na plaži.

Tornado američke jačine usred Češke

Najmanje petoro ljudi je poginulo, a desetine su povređene u tornadu i jakim olujama koje su 25. juna pogodile južne delove Češke razrušivši i delove nekih gradova skoro do temelja.
Gotovo 200 osoba je povređeno, a spasioci su danima tražili zarobljene pod ruševinama.

Robin Duspara, koji se bavi proučavanjem ekstremnih vremenskih prilika, kaže da je Češku pogodio tornado snage F3 ili F4  na skali od pet stepeni.

Tanjug AP/Dalibor Gluck

"Sve je razrušeno, neke kuće su ostale bez krova i zida, kuće od cigle su razrušene. U životu nisam video nešto slično. Moramo da se pripremimo na sve, sada vidimo da ovo nije nešto što je kararkteristično samo za Ameriku ili filmove", kazao je tada Duspara, dodajući da je snaga ovog tornada bila prilično razarajuća.

Inače, u Evropi se svake godine pojavi oko 300 tornada, najčešće u delu od Francuske prema Srednjoj Evropi, ali Češka se ne nalazi na evropskoj "aleji tornada" kako je meteorolozi zovu, zbog čega je ovakva pojava bila potpuno neočekivana.

Poplave na koje Evropa nije bila spremna

Prirodna katastrofa koja je pogodila Nemačku, najgora je u skoro šest decenija. U poplavama u Nemačkoj život je izgubilo 156 ljudi, dok je u Belgiji poginulo 33.

Najgore stanje bilo je u pokrajinama Rajna-Falc i u Severnoj Rajni-Vestfaliji. U Holandiji je najgore bilo u provinciji Limburg, jer je vodena stihija probila nasip. Kritično je bilo i u pokrajinama Austrije – Salcburgu i Tirolu.

Nekoliko dana nakon toga, poplave su pogodile i u sever Rumunije tačnije oblasti Satu Mare i Jasi gde je stradalo dvoje ljudi.

A u "velikom finalu" jula, poplave su pogodile Veliku Britaniju i Italiju. U Londonu je osam stanica metroa bilo zatvoreno, dok je u Italiji gradić na jezeru Komo potpuno evakuisan budući da je blato prekrilo ulice i nosilo sve pred sobom.

Požari iznad letovališta i morska sluz

Vatrogasci u turskoj regiji Antalija danima su se borili sa velikim šumskim požarima koji su izbili na četiri odvojene lokacije u okrugu Manavgat. Od posledica požara, poginulo je šestoro ljudi, a vatra je buknula blizu popularnih turističkih mesta u ovoj mediteranskoj regiji.

Na dramatičnim snimcima mogle su se videti spaljene stambene kuće i ljudi koji beže preko polja, dok se vatrogasci uz pomoć helkoptera borili protiv požara.

profimedia

Početkom juna Turska se susrela sa još jednom neprilikom. Naime, debeli sloj materije slične sluzi proširio se duž Mramornog mora u blizini Istanbula i nepovratno naštetio morskom životu i ribarstvu.

Za pojavu su okrivljeni zagađenje i klimatske promene, a reagovao je čak i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

AP Photo

Morska sluz je prirodni zeleni mulj koji nastaje kada su alge preopterećene hranljivim sastojcima kao rezultat toplog vremena i zagađenja vode.

Inače, ovaj fenomen je prvi put zabeležen u Turskoj 2007. godine, a otkriven je i u Egejskom moru u blizini Grčke.

Nedavna ponovna pojava morske sluzi duž područja Mramornog mora, koje povezuje Crno more sa Egejskim morem, najveća je u istoriji i pravi velike probleme lokalnim zajednicama.

AP Photo

Predsednik Erdogan okrivio je izlivanje neočišćene kanalizacije u more, kao i porast temperature i pozvao zvaničnike da to istraže.

"Bojim se da će, ako se ovo proširi na Crno more ... problem biti ogroman. Moramo preduzeti korake bez odlaganja", rekao je.

Finska se bori sa najvećim požarom u zadnjih 50 godina

Šumski požar kakav nije viđen u poslednjih 50 godina poharao je u pet dana više od 300 hektara u dolini na severozapadu Finske nakon početka izuzetno vrućeg leta u toj nordijskoj zemlji, preneo je Tanjug.

Požar koji je buknuo u ponedeljak oko 25 kilometara južno od luke Kalajoki u Botničkom zalivu oslabio je danas nakon kiše koja je pala na tom području, ali još nije u celosti pod kontorlom, navele su vlasti.

"Još gori, ali vatra se više ne širi izvan ovog sektora površine 300 hektara, dužine osam kilometara. Trebaće nam najmanje nedelju dana, pa i dve i do tri nedelje kako bismo ga potpuno ugasili", rekao je vatrogasni brigadir Jarmo Hapanen.

Tanjug/AP/Alessandro Tocco/LaPresse

Premda je manji u odnosu na požare u Sibiru, ovo je najveći požar u Finskoj od 1971. rekli su stručnjaci.

Uzrok požara nije poznat, no šume su suve, jer su jun i jul bili neuobičajeno topli u Finskoj, gde je u nekim krajevima temperatura bila viša od 30 stepeni Celzijusa.