Izazovi za Kijev na frontu, ali i na diplomatskom planu: "Nova pomoć neophodna za nastavak odbrambenih planova Ukrajine"

Spora kontraofanziva, polemika demokrata i republikanaca u SAD o novom paketu vojne pomoći, oštriji tonovi od strane pojedinih lidera u EU i glasine o sukobu između političkog i vojnog rukovodstva u Kijevu - sve su to okolnosti koje ne idu na ruku Ukrajini koja se već dugo suočava sa ruskom invazijom. Analitičari ne očekuju značajnije proboje na frontu pred zimu i napominju da nijedna od strana ne želi da sedne za pregovarački sto, ali dodaju da ta mogućnost sve više provejava u Vašingtonu i Briselu, iako o tome niko ne želi javno da govori.

Čini se da je trenutno najveća briga za Ukrajinu to što u SAD nije usvojen novi paket vojne pomoći za tu zemlju. Prošlo je mnogo vremena od kada je u oktobru predsednik SAD Džo Bajden tražio 60 milijardi dolara vojne pomoći, ali republikanci za sada blokiraju taj predlog i uslovljavaju njegovo usvajanje dodatnim novcem za jačanje kontrole na granici sa Meksikom.

"Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena. Glas protiv podrške Ukrajini je glas za poboljšanje strateške pozicije (Vladimira) Putina“, rekao je novinarima Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. 

Apelima se pridružila i ambasadorka Ukrajine u SAD Oksana Markarova, zamolivši kongresmene da ne napuštaju njenu zemlju. "Nakon što smo toliko pobeđivali, sada ne možemo da izgubimo. Svi se molimo i nadamo se dodatnoj podršci američkog naroda”, rekla je ona za CNN. 

Sam Bajden je u sredu zatražio od Kongresa da se reši to pitanje uz ocenu da će "istorija oštro suditi onnima koji okrenu leđa slobodi".

Kakav je odnos između Zelenskog i Zalužnog?

Dok je raspoloženje u Kijevu pogoršano zbog kolebanja zapadnih saveznika o pomoći, zapadni mediji ponovo pišu o tenzijama između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i načelnika generalštaba generala Valerija Zalužnog.

Politico piše da ukrajinski političari "očajnički" žele plan za buduće korake. Kako se navodi u tekstu, izgleda da je glavna ideja vojske da se mobiliše još više Ukrajinaca i da se saveznici "pritisnu" da pošalju više artiljerijske municije. Civilni zvaničnici, međutim, žele da vojska dostavi odgovarajući plan za rat, što sugeriše da sada plana nema.  

"Sve što sada čujem (od vojske) je: Dajte nam još ljudi i milione artiljerijske municije. To nije realno", rekla je za Politiko osoba koja je upućena u problem koja je želela da ostane anonimna.  

profimedia

S druge strane, vojni zvaničnici su rekli za Politico da plan postoji. "Mislite da bi američki ministar odbrane Lojd Ostin i komandant evropske komande SAD Kristofer Kavoli došli da se sastanu sa Zalužnim ako on ne bi imao plan?", rekao je jedan zvaničnik.

Takođe, Politico piše da Rusija, koja oseća pukotine u ukrajinskom vrhu, širi glasine o političkom rivalstvu između Zelenskog i Zalužnog, dok takođe poručuje da su se ukrajinski saveznici umorili.

S druge strane, Alina MIhailova, ukrajinski oficir i članica gradskog veća Kijeva kaže da joj je jasno zašto Rusija želi da podeli vojno-poliitčko rukovodstvo Ukrajine na "vojno" i "političko" i da ih natera da se međusobno bore.

"To je jedini način kako neprijatelj može da odlučno porazi Ukrajinu. Ali ne razumem i odbijam da razumem zašto im dajemo ono što žele", napisala je ona na Fejsbuku.

Prošlog meseca imali smo disonantne tonove na relaciji Zelenski - Zalužni, nakon što je načelnik Generalštaba ukrajinske vojske izjavio da je rat sa Rusijom zbog tehnologije zapao u ćorsokak. Iz kancelarije šefa ukrajinske države su optužili generala da je svojom izjavom "olakšao posao Rusiji" i da se na taj način smanjuje poverenje zapadnih saveznika u Ukrajinu. 

Spekuliše se da bi pozadina sukoba mogla da bude u političkim ambicijama generala Zalužnog koji ipak nikada javno nije izrazio da bi mogao da se kandiduje na nekim izborima. Ali on uživa veliku poplularnost, a Politico navodi da bi on bio jedini stvarni protivkandidat Zelenskom ukoliko bi odlučio da uđe u predsednišku trku.

Loše vesti za Ukrajinu i iz Evrope

U međuvremenu, Ukrajina se suočava i sa problemima na frontu. Dok je još uvek aktuelna debata o tome da li je rat u pat poziciji, analitičari iznose podatke da je u prethodnim mesecima došlo do minimalne promene u kontroli teritorija, a da su ljudski gubici bili veliki. Izvršni direktor Saveta za globalna pitanja u Čikagu Ivo Dadler je u analizi za Politico naveo da ove godine nijedna vojska verovatno neće ostvariti značajniji proboj, a možda čak ni sledeće. 

Naveo je da su tokom prethodnih 11 meseci Rusija i Ukrajina pokretale ofanzive i kontraofanzive, ali da je tek nešto više od 500 kvadratnih kilometara teritorije prešlo iz jednih u druge ruke, što je manje od  jedne petine jednog procenta teritorije Ukrjaine.  

Takođe, ratište u toj zemlji je u određenoj meri skliznulo iz fokusa međunarodne javnosti nakon razbuktavanja borbi između Izraela i Hamasa. 

profimedia

Dodatni problem je i što opada podrška za vojnu pomoć Ukrajini i unutar evropskih zemalja. Mađarski premijer Viktor Orban je zapretio da će blokirati 50 milijardi evra evropske pomoći Ukrajini i staviti veto na kandidaturu Kijeva za članstvo u Evropskoj uniji. Uz njega, novoimenovani slovački premijer Robert Fico je govorio da neće podržati dodatnu pomoć Ukrajini, a crvenu lampicu je izazvala i pobeda ultradesničara Gerta Vildersa na izborima u Holandiji.

"Nova pomoć neophodna za nastavak ukrajinskih odbrambenih planova"

Strahinja Matejić iz kabineta osnivača i predsednika Eurasia grupe Ijana Bremera kaže da su oni pre šest meseci izašli sa analizom da je dostignut vrh zapadne pomoći Ukrajini i da je od tada njihov argument bio da pomoć može samo da bude Manja. Kako je dodao, kojim stepenom će da se smanjuje, to je drugo pitanje, ali svakako da ne može da bude viša od tog niova. 

Govoreći o ukrajinskoj kontraofanzivi, ističe da ne može da kaže da oni nisu uradili ništa, ali navodi da su uradili "ekstemno malo". 

"Iz obaveštajno-vojnih krugova saznajemo da su oni već krenuli da utvrđuju svoje pozicije pred zimu, odnosno pred nastupajući period", rekao je i dodao da se sa sigurnošću može reći da uskoro neće biti usvojen novi paket američke pomoći.

"Ukoliko taj paket ne dođe kao konsenzus između demokrata i republikanaca, onda bi morao da uđe u budžet za 2024. godinu koji mora da se odobri u oba doma. Shvatate već koliko bi tu neprilika bilo. A taj paket mera je neophodan za ukrajinski nastavak odbrambenih planova", rekao je Matejić za Euronews Srbija.

Napominje i da nijedna od strana još ne želi da sedne za pregovarački sto, svaka iz svojih razloga - Ukrajina zato što i dalje pokušava da vrati određene teritorije, a Rusija jer očekuje da dobije što više. 

Govoreći o tome da li Ukrajina može da dobije status kandidata u EU, navodi da to nije izvesno do kraja godine, ali ističe da čak i da ga dobije, "to bi bio simboličan čin". 

Upitan da li sve ovo vodi eventualnim pregovorima, odgovorio je potvrdno i dodao da se očekuje zamrznuti konflikt. 

"Do tada će, nažalost još ljudi morati da umre. Rat će morati da se nastavi dok se ne pokaže spremnost obe strane da sednu za pregovarački sto", naveo je i dodao da politički donosioci odluka u Vašingtonu i Briselu, iako to niko neće javno da kaže, sve više razgovaraju o mogućnostima za podelu Ukrajine.

Ivo Dalder je nedavno u autorskom tekstu pisao da Moskva i Kijev nisu zainteresovani za pregovore i da će se rat nastaviti još dugo. Prema njegovim rečima, to znači da će realnost koju proizvodi pat pozicija morati da utiče na strategiju Zapada.

"Fokus bi trebalo da bude osiguravanje ukrajinske budućnosti na Zapadu, pre nego što se računa da će Ukrajina da povrati većinu svoje teritorije vojnim sredstvima", napisao je on u tekstu za Politico.

"Važno je reći da kapacitet ukrajinskih snaga da zadržavaju Ruse zavisi od pomoći Amerike i evropskih saveznika. Konstantan dotok oružja, municije, obaveštajnih podataka i obuke je vitalan da bi se održale trenutne linije. Zbog toga nisu u pravu oni koji kažu da je nastavak pomoći Urkjaini bez efekta", rekao je Dadler.