Igre 
Odlazak Rutea sa mesta premijera "kraj jedne ere": Pet pitanja o neizvesnim izborima u Holandiji
Komentari18/11/2023
-13:03
Premijer Holandije sa najdužim stažom podneo je ovog meseca ostavku posle 13 godina provedenih na funkciji. Mark Rute napustiće svoju kancelariju u Hagu, a zameniće je učionicom. On je to zvanično najavio u julu nakon pada njegove vlade što je zemlju dovelo do neočekivane izborne kampanje, a vanredni opšti izbori zakazani su dve godine pre vremena i to za sredu, 22. novembar.
Kako je došlo do izbora?
Nazivan "Teflon Mark" zbog svoje sposobnosti da drži vladine krize na odstojanju ili "Gospodin Normalni" zbog svog jednostavnog načina života, Ruteova ostavka označava kraj jedne ere za zemlju. Posle tri mandata na funkciji, ono što je slušilo njegovu četvrtu koalicionu vladu bilo je pitanje imigracija.
Premijer je mesecima radio na paketu mera za smanjenje priliva novih imigranata u Holandiju. Međutim, sukobi unutar koalicione vlade oko ograničanja spajanja porodica i stvaranja dvoslojnog sistema azila doveli su ga do toga da donese odlučujuću odluku.
Dve od četiri stranke u vladajućoj koaliciji - Demokrate 66 (D66) i Hrišćanska unija (CU) - bile su protiv zakona, dok su ga druge dve VVD i Demohrišćanski apel (CDA) podržale. Ideja je bila da se smanji broj članova porodica kojima je dozvoljeno da se pridruže tražiocima azila u zemlji i da se porodice nateraju da čekaju dve godine pre nego što se ponovo spoje.
Nekoliko dana nakon raspada koalicije, Rute je najavio: "Neću biti lider svoje stranke (desničarskih liberala VVD) na sedećim izborima".
"Ruteova sposobnost da izgradi konsenzus, njegov 'menadžerski stil' i pragmatičan način vođenja politike, bez obzira na njegovu sposobnost da preživi skandale i odbrani se od krajnje desnice, svakako su među glavnim razlozia koji objašnjavaju njegovu dugovečnost na funkciji. Rute je uspeo da ostane na vlasti u jednom od najframentisanijih partijskih sistema u Evropi, pokazujući spremnost na kompromis i demonstrirajući", rekao je za Euronews Filipe Mongrejn, istraživač u Grupi za istraživanje medija, pokreta i politike na Univerzitetu u Antverpenu.
Sada je veliko pitanje - ko će voditi holandsku politiku nakon Rutea?
Povezane vesti
Kako funkcioniše holandski izborni sistem?
Za razliku od drugih evropskih zemalja, izbori u Holandiji se obično održavaju sredom. Ovo se radi kako bi se povećalo učešće birača.
U sistemu otvorenih lista koji se koristi u Holandiji, svaka stranka predstavlja listu kandidata na glasačkom listiću i građani mogu da biraju za kog kandidata će glasati.
Da bi osvojila mesto u Predstavničkom domu Holandije, jedini prag koji stranka mora da ispuni je broj važećih glasova podeljen sa 150, brojem mesta u Domu. Ovo odsustvo cenzusa je retkost u EU.
Tanjug/AP/Franc Zhurda
Stanovnici Holandije na ostrvima Aruba, Kurasao i Sint Marten mogu da glasaju samo ako su živeli u Holandiji najmanje 10 godina ili su radili u holandskoj državnoj službi na jednom od ovih ostrva, navodi se na stranici za glasanje holandske vlade.
Od Drugog svetskog rata zemlji je trebalo u proseku 94 dana da formira novu koaliciju, ali je poslednji kabinet bio najduži u posleratnoj istoriji. Za postizanje sporazuma bilo je potrebno 299 dana pregovora. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da će biti potrebne najmanje tri političke stranke za formiranje koalicione vlade nakon sledećih izbora.
Koje su stranke glavne?
Glasanje za 150 mesta u donjem domu parlamenta uvešće novu generaciju lidera nakon što su ključni članovi Ruteove četvrte vladajuće koalicije takođe objavili da napuštaju politiku.
Među njima je bila i zamenik premijera zemlje i lider levo-liberalne stranke D66 Sigrid Kag. Odluku je donela zbog uticaja koje su ponovljene pretnje koje je dobijala dok je bila na funkciji ostavile dok je bila na funkciji.
Povezane vesti
Od 26 političkih partija koje učestvuju na izborima, samo 17 je trenutno zastupljeno u parlamentu.
"Holandski izbori su među najnestabilnijim u zapadnoj Evropi", kaže Mongrejn.
Prema istraživaču, za razliku od izbora 2021, vladajući VVD sada ima dva bliska rivala: novi Nieuv Sociaal Contract (NSC), koji je u avgustu osnovao bivši nezavisni i dugogodišnji demohrišćanski poslanik Piter Omcigt; i zajednička lista Laburističke partije i Zelene levice, formirana u julu, a koju predvodi Frans Timermans, bivši potpredsednik Evropske komisije.
Povezane vesti
Najnovija anketa I&O Research-a pokazuje da se ove tri stranke bore za vlast: NSC Pitera Omcigta sa 27 odsto glasova, VVD bivšeg premijera sa 26 odsto i koalicija Zelene levice i Laburističke partije sa 25 odsto.
profimedia
"Stranka bivšeg premijera VVD nije u naročito dobroj poziciji, ali premijerska pozicija svakako nije van domašaja, pogotovo što je Omcigt izgleda isključio mogućnost da preuzme premijersku poziciju ako njegova partija bude uspešna. Njegova nova stranka privlači birače iz nekoliko partija, uključujući VVD, CDA i D66, što bi bar delimično moglo da objasni donekle razočaravajući učinak ovih partija u anketama o glasanju", kaže Mongrejn.
Pokret poljoprivrednika-građana (BoerBurgerBeveging, BBB) je još jedna stranka koja se dobro pokazala na nedavnim regionalnim izborima.
Ko je Omcigt i zašto je "uzdrmao" holandsku politiku?
Piter Omcigt je jedan od najpopularnijih konzervativnih političara u Holandiji, a iako je svoju političku stranku NSC osnovao tek pre dva meseca, mnogi se klade na njega da će pobediti na izborima.
Tehnokrata želi da unese radikalne promene u zemlji: "Želimo da ostvarimo svoje ideale, a ne da tražimo vlast zbog moći", rekao je 49-godišnji političar novinarima.
Njegova popularnost leži u njegovoj harizmi i borbi protiv političkog establišmenta.
Bivši poslanik Hrišćansko-demokratskog apela napustio je svoju stranku nakon što je napisao kritički izveštaj o njoj. Omcigt je odigrao ključnu ulogu u otkrivanju skandala sa dečjim dodacima koji je doveo do kolapsa Ruteove vlade 2021.
Njegovo iskustvo u razotkrivanju onoga što se dogodilo i istraživanju političkih skandala ga je pozicioniralo kao zvezdu u usponu, ali da li će uspeti da iskoristi svoj trenutak?
O čemu misle glasači?
Na pitanje šta drži holandske glasače budnim noću, postoje tri očigledna odgovora: kupovna moć, migracija i holandski zdravstveni sistem, prema nedavnom istraživanju AD Nieuvs-a.
Kako Mogrejn ističe, mesečna inflacija hrane se približavala 20 odsto na početku godine i trenutno je oko 10%, prema Holandskom zavodu za statistiku, što predstavlja značajno opterećenje za holandske potrošače.
"U cilju održavanja kupovne moći potrošača i finansiranja zdravstvenog sistema, mnogi glasači vide smanjenje migracija kao održivo rešenje za oslobađanje javnih sredstava", dodaje on.
Više od 40 odsto birača koje je anketirao AD smatra da se previše novca troši na sistem preseljenja tražilaca azila u zemlju, kao i na druge finansijske troškove vezane za migraciju.
Nedostatak stanova, energetska tranzicija i klimatske promene takođe su na umu birača uoči izbora.
Komentari (0)