Od bezbedne zemlje do svakodnevnih bombaških okršaja i pucnjave na ulicama - šta se događa u Švedskoj?

"Talas nasilja je bez presedana u Švedskoj, ali je bez presedana i u Evropi, nijedna druga zemlja nema takvu situaciju kao mi. Policija ne može sama da uradi ceo posao", rekao je premijer Švedske Ulf Kristerson na konferenciji za novinare prošlog petaka. Povod za ovo njegovo obraćanje je to što su pucnjave u ovoj zemlji postale gotovo svakodnevna pojava.

U izveštaju švedske vlade objavljenom 2021. godine navodi se da svake godine u pucnjavi umru četiri osobe na milion stanovnika, što je više od evropskog proseka.

Takođe, ovogodišnja statistika je poražavajuća. Prema pisanju Politika u prvih devet meseci bilo je 134 bombaških napada, što je veliki broj, u poređenju sa 90 koliko je bilo prošle godine za isti period. Broj pucnjava takođe je veoma visok u poređenju sa drugim evropskim državama: 289 do sada ove godine i 391 u 2022. godini i to sve u zemlji od 10 miliona ljudi.

Septembar je najsmrtonosniji mesec od decembra 2019. godine - dvanest ljudi je tada izgubilo život, piše DW.

Tanjug/AP/Sweden Explosions

Naime, epilog nedavnih pucnjava izgleda ovako: Prošle nedelje, u sredu uveče u Stokholmu, na sportskim terenima upucan je jedan 18-godišnjak. Trener koji se nalazio tamo rekao da je oko 60-oro dece skloni u ćošak kako bi ih sakrio od metaka. Nekoliko sati kasnije, u istom gradu, u pucnjavi je ubijen jedan muškarac. Dan kasnije, rano ujutro, jedna žena je poginula u eksploziji u Upsali i to od bombe koja je postavljenja ispred pogrešne kuće. Eksplozija je oštetila pet kuća i registrovana je 20 kilometara dalje. Policija je to klasifikovala kao ubistvo. 

Nije poznato da li su svi ovi zločini povezani, ali kako navode svetski mediji, većina incidenata je povezana sa međusobnim sukobima bandi. Često su napadači i neiskusni tinejdžeri koje bande često regrutuju.

Švedska otvara put vojsci da pomogne policiji, razmatra se izmena postojećeg zakona

Švedska vlada saopštila je tokom prošlog vikenda da će otvoriti put vojsci da pruži veću pomoć policiji u borbi protiv talasa kriminala, preneo je Rojters.

Inače, zakon trenutno zabranjuje vojsci da pomaže policiji u bilo kojoj situaciji u kojoj bi upotreba sile mogla biti neophodna, osim u slučaju terorističkih napada ili rata. Nakon sastanka sa šefovima policije i oružanih snaga, premijer Kristerson rekao je da će njih dvojica sada imati zvanični mandat da istraže načine za saradnju.

Vlada će, takođe, razmotriti izmenu zakona kako bi se proširile okolnosti u kojima policija može da zatraži vojnu pomoć, iako nije saopštila konkretne detalje.

Nadležni su saopštili da žele da vojska i policija pomažu jedni drugima u logistici, IT-forenzici, ekspertizi bombi i analitici, što bi moglo da se dogodi i po važećim zakonima.

Kristerson je inače pobedio na tesnim izborima prošle jeseni zbog obećanja da će suzbiti kriminal nakon onoga što je godinama pokušavao da oceni kao neuspeh njegovih "naivnih" prethodnika, socijaldemokrata, piše Poltiko.

Tanjug/AP/Caisa Rasmussen/TT News Agency

Zajedno sa svojim ekstremno desničarskim pristalicama, Švedskim demokratama, on je nastojao da poveže rastući nasilni kriminal sa visokim nivoom imigracije i onim što je nazvao loše vođenom integracijom.

Međutim, njegov nedostatak napretka u borbi protiv nasilnog kriminala već podriva poverenje u njegovu analizu problema i njegovu sposobnost da preokrene stvari. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju rastuću podršku socijaldemokratama i stagnirajuću podršku umerenima.

Inače, vlada tek treba da privede pravdi najistaknutijeg vođu švedske bande, Ravu Mažida, koji nastavlja da deluje naizgled nekažnjeno iz Turske, gde je nedavno dobio državljanstvo.

Od najsigurnije zemlje do regrutovanja "dece vojnika"

Tajms piše, pozivajući se na podatke Globalnog indeksa mira koji je sastavio Institut za ekonomiju i mir u Australiji, da je Švedska je pre deset godina bila među deset najsigurnijih zemalja na svetu.

Međutim, sve veći broj pucnjava doveo je do pada zemlje na 28. mesto, iza Slovačke i Latvije, jer se bande, često s međunarodnim vezama, bore za kontrolu trgovine drogom. 

Veći deo sadašnjeg talasa nasilja, ističe Tajms, vodi do čoveka po imenu Rava Mažid, koji je poznat pod nadimkom "Kurdska lisica",  i kojeg su u Švedskoj odgajali irački roditelji. Međutim, iako sada boravi u Turskoj, i dalje vodi najbrutalniju bandu u Švedskoj.

Raskol u njegovoj bandi, koja je poznata pod imenom Fokstrot, doveo je do eskalacije ciklusa odmazde između dve frakcije. Takođe, kako se navodi, ovo se poklopilo sa sukobima manjih bandi koje u Švedskoj postoje već neko vreme. Inače, pokazalo se da u naoružani ljudi mahom prva ili druga generacija imigranta, koji često odrastaju u kriminalnim predgrađima većih švedskih gradova.

Švedska je takođe opterećena činjenicom da kriminalne mreže sve više unajmljuju mlade tinejdžere da izvrše naručena ubistva jer dobijaju blaže kazne ukoliko budu osuđeni, ističe Tajms, ukazujući na izjavu premijera koji kaže da zakoni zemlje nisu osmišljeni da se nose sa "decom vojnicima", dečacima od 13 ili 14 godina koje bande regrutuju.

Ipak, ostaje da se vidi kakvu će tačno ulogu vojska imati u rešavanju problema, zaključuje londonski list.

Međutim, neki kritičari navode da nije jasno kako bi vojska koja bi se umešala mogla da utiče na okolnosti. Predložene mere ocenjuju kao površne, tvrdeći da tretiraju simptome, a ne glavne uzroke nasilja, piše BBC.

Sakarija Hirsi, šef Kolektiv Sorg, grupe koja je povezana sa Amnesti internešenel, pozvao je na više akcija u vezi sa siromaštvom dece i povećanje resursa za omladinske klubove, društvene službe i sportske centre.

On je rekao da nedostaje "konkretnih mera" u premijerovom govoru "za one koji pate od traume i gubitaka – posebno za decu – čiju tugu i bol kao društvo moramo da podnesemo i da se pozabavimo".

"Nisam verovao da ću porediti Švedsku i Brazil"

Govoreći o dešavanjima u Švedskoj, novinar i publicista Predrag Dragosavac rekao je za Euronews Srbija da su ovakvi događaji skoro svakodnevica.

"To je učestalo, ali to nije bila vest dok se događalo pod okriljem noći i u predgrađima gde žive imigranti, ali je počelo da biva vest kada je to počelo da se širi. Druga je priča kad se desi u sred bela dana, u sred naselja. Ja sam pisao o Brazilu i bio sam tamo i nisam mislio da ću doći u situaciju da u nekom smislu kriminala i socijalne disfunkcionalnosti poredim Brazil i Švedsku", rekao je on.