Stare rute, novi problemi - sve veće tenzije između Nemačke i Poljske zbog situacije sa migrantima

Stare rute, novi problemi. Od 204.000 ljudi koliko je u prvih osma meseci ove godine zatražilo azil u Nemačkoj, većina je došla iz Poljske i Češke. Naime, to je 77 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Zbog toga su nemačke vlasti odlučile da pojačaju mere graničnih kontrola, a takođe i evropski zvaničnici  aktivno traže rešenje za rešavanja problema migranata. Istoričar iz Varšave, Vladimir Todić, u razgovoru za Euronews svet kaže da je ovo pitanje takođe jedno od ključnih tokom predizborne kampanje za poljske parlamentarne izbore koji su zakazani za 15. oktobar.

Nensi Fazer, nemačka ministarka unutrašnjih poslova kaže da nadležni rade sve kako bi stali na put potencijalnom krijumčarenju ljudi i ulasku migranata iz Poljske i Češke.

"Moramo da zaustavimo okrutan posao trgovaca, jer oni uz maksimalnu zaradu ugrožavaju ljudske živote. Zato savezna policija obavlja dodatne provere na krijumčarskim rutama na granici sa Poljskom i Češkom. To je samo dopuna mreže koju smo već kontrolisali poslednjih nekoliko meseci", rekla je ona", rekla je ona.

Do odluke je došlo pošto je su desetine ljudi iz celog sveta pokušali ispred bivše bolnice za mentalno zdravlje u Berlinu da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj. Saša Langenbah portparol državne kancelarije u Brelinu kaže da su svi kapaciteti preoptrećeni.

"U odnosu na prošlu godinu imamo mnogo više ljudi nego što smo očekivali. Kapaciteti u okviru 100 zgrada za izbeglice privode se kraju. U ovom trenutku imamo oko 200 mesta koja bi se mogla ponuditi tražiocima azila, dakle blizu smo nule", kaže Langenbah.

Zbog povećanog broja ilegalnih prelazaka granice raste pritisak na nemačku vladu, ali i na vladajuću poljsku partiju Pravo i pravda i sred predizborne kampanje. 

Poljsko ministarstvo spoljnih poslova i konzulati optuženi su da su ilegalno izdavali radne vize migrantima iz Afrike i Azije. Poljski mediji pišu o 250. 000 ljudi koji su po kratkom postupku dobili vize koje su plaćali po hiljadu dolara. 

Takođe, put u Poljsku mnogi su videli kao prvi korak ka Americi. Grupa Indijaca je,  kako je preneo jedan poljski portal, platila 40. 000 dolara i pretvarajući se da snima bolivudski film u Poljskoj, otišla za SAD.  

Nemački kancelar Olaf Šolc kaže da je za aktuelnu situaciju potrebna unapred smišljena taktika.

"Ne želim da se ljudi samo propuste kroz Poljsku, a da onda raspravljamo o politici azila. Ko god dolazi u Poljsku, mora tamo da se registruje i tamo prolazi kroz proceduru azila. Bilo kakve vize koje su na neki način podeljene za novac čine problem još većim", rekao je Šolc.

Poljska vlada odgovara da je reč o preterivanju u medijskim izveštajima. Sedmoro ljudi je optuženo zbog nepravilnosti u izdavanju radnih viza, a zamenik minsitra spoljnih poslova je dobio otkaz. Ova vizna afera je jedna u nizu koja je potresla aktuelnu poljsku vladu.

Tužilaštvo u Varšavi saopštava da je procesuiralo 268 sumnjivih slučajeva, i da su svi adekvatno provereni. Prema podacima Eurostata Poljska je 2020. izdala 600. 000 radnih viza, više od četvrtine od ukupnog broja država članica Evropske unije.

Todić: Problem nije uočljiv fizički na granicama, ali jeste kroz broj izdavanja radnih dozvola

Istoričar iz Varšave Vladimir Todić kaže za Euronews svet kaže da je činjenica da je primetno da je proteklih godina sve veći broj izdavanja radnih dozvola strancima, pre svega onima koji dolaze iz zemalja centralne Azije.

"Ne možemo da kažemo da je golim okom primećeno povećanje migranata na granicama, ali svakako da kostatujemo da je u poslednje dve godine porastao broj ljudi koji su dobili radne dozvole i to iz zemalja centralne Azije i koji su uglavnom zaposleni u uslužnim delatnostima", kaže Todić.

Kako dodaje, problem migranata je samo još jedan problem u nizu koji aktuelna vlada mora da rešava.

"U tom smislu nakon vizne afere koja je potresla političku scenu pred parlamentarne izbore 15. oktobra, doživljava se kao problem i govori se da je međunarodna pozicija poljske vlade dodatno komplikovano", dodaje.

Kako kaže, sada, u jeku predizborne kampanje, upravo bezbedonosno pitanje je pitanje koje je u fokusu, pre svega PiS-u koji želi da zadrži vladajuću poziciju.

"Bezbednosno pitanje je kljčno za stranku Pravo i pravda (PiS). Oni su početkom godine promenili svoj izborni štab i predizbornu agendu, pa je rešio da akcentovanjem ovog pitanja domogne novog, trećeg mandata. PiS je zauzeo krajnje patriotsku poziciju, kao i da je izabran jedan reaktivan predizborni model kako bi se građanima predstavilo kao odbrana države", dodao je.

Kolaps i na slovenačko-hrvatskim granicama 

I na slovenačko-hrvatskim granicama noviteti zbog migracija. Slovenija je sredinom nedelje uvela kontrolne policijske punktove uz granicu sa Hrvatskom zbog pojačanih ilegalnih prelazaka. 
Od početka ove godine zabeležno je 36.000 ilegalnih prelazaka pa sve do kraja avgusta.

Poređenja radi 13.000 ilegalnih prelazaka bilo je u istom periodu prošle godine. Slovenačke vlasti kažu da se to dešava zbog ulaska Hrvatske u Šengen, pa da ti migranti dolaze zapadno-balkanskm rutom prvenstveno iz BiH. Ono što je izvesno je da se Šengen neće ukidati, ali pojačanih kontrola će svakako biti. 

To, konkretno znači da policija na putu može zaustaviti vozilo koje odabere i pregledati koga ono prevozi, ali nije reč o sistematskoj proveri svih vozila i putnika.

Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković izjavio je da Šengen nije suspendovan uvođenjem policijske kontrole na granici Slovenije i Hrvatske i dodao da se tako nešto moglo očekivati s obzirom na povećani broj ilegalnih prelazaka.

"Slovenačke kolege će na nekim punktovima vršiti kontrole pojedinih vozila za koja procene da su sumnjiva. S obzirom da je povećan broj ljudi koji ilegalno ulaze, ovo je nešto što smo mogli predvideti i moraćemo zajednički tražiti rešenja kako zaustaviti ilegalne migracije”, rekao je ranije Jandroković i dodao da se ovde očito radi o pritisku lokalnog stanovništva, a ne o nepoverenju prema Hrvatskoj.

Hrvatski i Slovenački ministri sreli su se u četvrtak u Briselu i pričali o ovoj situaciji i dogovorili su se da će pojačati saradnju i da će na zajednički način vršiti kontrolu. 

Evropski zvaničnici takođe traže aktvno traže rešenje oko rešavanja problema sa migrantima. Jedan od važnih sastanaka održan je u Briselu gde su boravili svi ministri spoljnih poslova. Oni su razgovarali o jednom paktu, velikom dokumentu, koji bi trebalo da regulišu ovo pitanje. Oni su sada razgovarali o upravljanju krizama. Dogovora i ima i nema.

Naime, Nemačka se protivila tom delu pre svega zbog dela koji se odnosi o na smeštanje tražilaca azila jer se krše ljudska prava, pre svega zbog dece. Međutim, u Nemačkoj se povećao broj zahteva za azil, raste podrška desničarima koji neguju politiku protiv migranata i država je odlučila da promeni. Naravno, zvanični Berlin to nije zvanično priznao već samo naveo da podržava taj dokument u upravljanju krizama kako bi se sprečile smrti na mediteranu.

Pristanak Nemačke je važan jer bez nje nema kvalifikovane većine, jer se već protive Češka, Poljska i Mađarska. Italija takođe blokira sve. Oni smatraju da pomoć koji NVO daju migrantima na moru utiču da se broj migranata poveća.

Ipak, zvaničnici kažu da nema problema i da će ovaj deo biti usvojen i da ovaj dokument ide na parlament, veće i komisiju.