Igre 
Milatović stiže u Srbiju: Priprema terena za rešavanje nagomilanih problema, pitanje ambasadora među prvima na stolu
Komentari08/07/2023
-17:02
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović 9. i 10. jula dolazi u svoju prvu zvaničnu posetu Beogradu, a budući da je na relaciji dve zemlje nekoliko otvorenih pitanja, smatra se da ova poseta predstavlja i novu šansu da se odnosi Srbije i Crne Gore pomere sa "mrtve tačke". Ova mogućnost je otvorena, prevashodno nakon promena na crnogorskoj političkoj sceni - odlaska sa vlasti i predsedničke pozicije Mila Đukanovića, a zatim i pobede Milatovićevog Pokreta Evropa sad (PES) na parlamentarnim izborima (koja, doduše, i dalje nije pretočena u dogovor o novoj vladi).
U izjavi za RTCG, Milatović je jutros rekao da će u fokusu njegove posete Beogradu biti "potpuna normalizacija odnosa sa Srbijom kao važnim ekonomskim partnerom", da će se među ključnim pitanja naći i pitanje ambasadora koji već dugo ne postoje u dve prestonice, kao i da će pozvati srpskog predsednika Aleksandra Vučića da dođe u Podgoricu.
Šta bi zapravo mogla da promeni poseta Milatovića i kakva su očečivanja od nje?
Programski direktor NVO UZOR, Marko Pejović rekao za Euronews Srbija kaže da se odnosi Srbije i Crne Gore nakon političkih promena 2020. godine gotovo nisu pomerili sa mrtve tačke, osim što je predsednik Srbije prisustvovao inauguraciji Milatovića, i što je došlo do nekoliko bilateralnih poseta na nivou visokih zvaničnika.
"Ovi odnosi se i dalje posmatraju kroz prizmu uticaja Srbije i SPC na procese u Crnoj Gori, a u poslednje vreme kroz zagovaranje da Crna Gora pristupi inicijativi Otvoreni Balkan. S druge strane, nemali je broj otvorenih pitanja koje zahtevaju politički dijalog koji izostaje duže vreme, pa je u vezi sa tim osnovni preduslov za unapređenje saradnje ove dve zemlje, odnosno imenovanje ambasadora ostaje nerešen", istakao je Pejović.
Prva predsednička bilateralna poseta
Milatović je naveo da će najvažniji segment njegove posete Beogradu biti upravo ponovno postavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasadora, pošto ni Srbija nema ambasadora u Podgorici, niti Crna Gora ambasadora u Beogradu.
"Akcenat će biti i na drugim temama: ekonomska saradnja, zajednički infrastrukturni projekti, zajednički put ka Evropskoj uniji, ali tema oko ambasadora je preduslov", naveo je Milatović.
Povezane vesti
Ovo će biti prva Milatovićeva zvanična bilateralna poseta nakon putovanja u Brisel i institucije EU i NATO, što politikolog Vladimir Pavićević vidi kao dobar znak da je crnogorski predsednik usmeren ka "iskrenom unapređivanju odnosa".
"To je i prirodno, kada se zna koliko su isprepleteni odnosi građana Srbije i Crne Gore. Veoma je dobro što je Milatović izabrao Beograd za prvu posetu, i to pozdravlja ogromni broj građana Crne Gore, naročito oni koji su se u dužem periodu borili za razvlašćivanje bivšeg režima Mila Đukanovića", kaže Pavićević.
Tanjug/AP/Risto Božović
Profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić za Euronews Srbija kaže i da je indikativno to što je Milatović prvo otišao u Brisel, a potom u Beograd.
"To šalje političku poruku da im je prvo važna Evropska unija, a drugo odnos sa Srbijom, pa ćemo imati priliku da vidimo kako će susret da izgleda", kaže Bešić.
Za Pejovića, izjava Milatovića o "normalizaciji odnosa" nije iznenađenje, kada se imaju u vidu svi aspekti u odnosima ovih zemalja.
"Poseta Milatovića je dobar znak, i verujem da će sa ovom praksom nastaviti i sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana u cilju osnaživanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje u korist zajedničkog puta ka EU", naveo je Pejović.
Međutim, kaže da nije siguran da će ova poseta značajno unaprediti bilateralne odnose ako Srbija ostane pri stavu da opozvani ambasador Srbije Vladimir Božović bude jedino rešenje za tu funkciju, a Milatović ne odustane od mišljenja da je potrebno imenovanje novog ambasadora u Podgorici.
Povezane vesti
Ostaje "pitanje svih pitanja"
Bešić kaže i da ostaje da se vidi na koji način će ponovo da se izgrade odnosi Srbije i Crne Gore, i da "nema sumnje da će biti bolje nego za vreme vladavine DPS i Đukanovića", ali koliko će biti dobri odnosi, zavisiće od čitavog niza faktora.
"Pre svega, mislim da će zavisiti od odnosa Milatovića sa zapadnim partnerima koji vrlo često nisu u saglasju sa, recimo to tako, srpskim interesima. Kosovo je otvoreno pitanje, vlada Đukanovića ga je priznala, i mislim da je to ključno otvoreno pitanje", kaže Bešić.
"Drugo je pitanje Otvorenog Balkana, o kom je Milatović spreman da razgovara, a u Crnoj Gori postoje sukobi u javnom mnjenju i među političkim akterima i kada je reč o Otvorenom Balkanu. Tu je i čitav niz ekonomskih i drugih pitanja, i postoji više načina na koje može da se trasira taj put", dodaje on.
Tanjug/Predsedništvo Crne Gore
Povezane vesti
Bešić smatra da će u mnogim oblastima doći do napretka, ali da je, uprkos svemu, "pitanje svih pitanja" i dalje Kosovo i Metohija.
"To je veliki problem sa stanovišta aktuelnog predsednika Crne Gore, s obzirom na to da dobar deo populacije je srpski orijentisan, i vrlo je usmeren na pitanje Kosova na način da je nezadovoljan priznanjem nezavisnosti, što dovodi Milatovića u neprijatnu situaciju", kaže Bešić.
On dodaje i da stepen do kog vlasti u Srbiji budu insistirali na pitanju Kosova, može odrediti dinamiku budućih odnosa dveju zemalja.
Za Pavićevića, budućnost odnosa je "jasna" - kaže da bi najuticajniji političari i u Srbiji i u Crnoj Gori trebalo da rade tako da formalni politički odnosi dve države slede ono što u životu već imamo kao perfektne odnose između građana koji žive u Srbiji i Crnoj Gori.
"Za takvo postignuće nije potrebno mnogo napora. Dovoljno je samo još malo političke volje - i to malo više iz Crne Gore", zaključio je Pavićević.
Odgovarajući na pitanje gde je, u bliskoj budućnosti, moguć najveći napredak u odnosima Srbije i Crne Gore, Pejović, pak, ističe da je pre svega važno kako će izgledati politička scena u Crnoj Gori.
"Budućnost odnosa između ove dve zemlje će u najvećoj meri zavisiti od nove vlade i funkcionisanja sa predsednikom Milatovićem. Ukoliko dođe do kraja inicijative Otvorenog Balkana i snažnijeg uticaja i rezultata unutar Berlinskog procesa, onda možemo očekivati da se odnosi mogu unapređivati u korist EU integracionog procesa i uz podršku i posredovanje EU", kaže Pejović.
"Ujedno, to bi bio najveći pomak u ovim odnosima, jer bi se se bilateralnih odnosa prešlo na multilaterne u korist višeg cilja - članstva u EU", dodaje on.
Vlada u Podgorici i dalje "jednačina sa mnogo nepoznatih"
A što se tiče formiranja vlade Crne Gore nakon parlamentarnih izbora, zakonski rok za to je već prošao 26. juna, što dovoljno pokazuje koliko je komplikovana kombinatorika jer ima mnogo faktora "u igri".
Nijedna lista nema dovoljno poslanika da formira vlast. Pokretu Evropa sad predviđaju se 24 mandata, listi DPS-a 21, koaliciji Za budućnost Crne Gore 13, Demokratama i Uri 11. Za natpolovičnu većinu neophodan je 41 poslanik, a za stabilnu vladu i neke ključne odluke značajno više.
Nosilac parlamentarne liste PES bio je Milojko Spajić, i većina stručnjaka saglasno je da je jedino PES izvestan kao činilac u novoj vladi, uz, verovatno, manjine. Sastav vlade bi mogao takođe da utiče na kurs crnogorske politike kada su u pitanju odnosi prema Beogradu.
"Najverovatnije će tu (u vladi) biti i Demokrate. Ono što ostaje otvoreno, jeste da li i neke partije koje okupljaju nacionalne Crnogorce. Dominantno, iako su građanski orijentisane, makar prema javnom iskazu, i PES, a takođe i Demokrate, su bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i određenim krugovima u Beogradu", rekao je ranije za Euronews Srbija predsednik UO Centra za monitoring i istraživanje Zlatko Vujović.
Tanjug/AP Photo/Risto Božović
Baš kada se govori o manjinama, istoričar Bogdan Živković je nedavno za Euronews Srbija rekao da su one "čak i u postizbornim kombinatorikama su govorile da ne žele 'srpske stranke' u vladi", pa je zato i dalje neizvesno kako će sve izgledati.
Pejović kaže da je "u ovom trenutku vrlo teško proceniti na koji način i u kom pravcu će delovati nova crnogorska vlada kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Srbije".
"Imajući u vidu da je potencijalni mandatar za sastavljanje nove vlade Milojko Spajić bio jedan od ministara u 42. Vladi Crne Gore tokom koje nesu unapređeni odnosi, i koji se protivi inicijativi Otvoreni Balkan, nisam siguran da bi njegova pažnja bila usmerena ka rešavanju tog pitanja", istakao je Pejović.
Ona kaže, takođe, da je važno sagledati potencijalne konstituente nove vlasti, pa ako govorimo o koaliciji PES-a, Demokrata i manjinskih partija, sumnja da će im normalizacija odnosa sa Srbijom biti jedan od prioriteta.
"Međutim, ukoliko koalicija Za budućnost Crne Gore bude deo vlasti, verujem da bi svoju podršku uslovili u pravcu rešavanja pitanja sa Srbijom, ali i pristupom inicijativi Otvoreni Balkan", rekao je Pejović za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)