Radman: Verujem da će Šmit ispraviti nepravdu prema Hrvatima u Bosni i Hercegovini
Komentari19/08/2022
-15:11
U očekivanju da Kristijan Šmit do kraja ovog meseca ili početkom septembra saopšti odluku o izmeni Izbornog zakona BiH, šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman poručio je da od visokog predstavnika očekuje da, kako kaže, "ispravi greške donete na štetu Hrvata u BiH".
Grlić Radman je precizirao da je reč o greškama Šmitovih prethodnika koji su svojim odlukama, kako kaže, "ugrozili poziciju hrvatskog naroda i omogućili njegovo preglasavanje na izborima u BiH".
"Verujemo da će visoki predstavnik svojom odlukom ispraviti jasnu nepravdu prema Hrvatima u BiH i time konačno pokrenuti put BiH prema evroatlantskim integracijama. Ako su njihova prava ugrožena, a jesu, onda mi kao odgovorna zemlja članica EU podržavamo reforme koje bi otklonile sve oblike diskriminacije u izbornom procesu kako bi Hrvati mogli imati političku participaciju u Domu naroda i Predsedništvu BiH", rekao je Grlić Radman juče u Vitezu, prenela je Hina.
Dodao je da Hrvatska očekuje da će nemački diplomata omogućiti trima konstitutivnim narodima onu poziciju koja im je zagarantovana Dejtonskim mirovnim sporazumom, a izmenjena je intervencijama u izbornom zakonu i ustave entiteta 2000. i 2002.
"To zapravo nije promena nego ispravljanje grešaka koje su učinili prethodnici visokog predstavnika. Nadamo se da bi one (reforme) trebalo da idu u korist BiH kao celine. Svi dobijaju, a najviše BiH ako se poštuje ravnopravnost konstitutivnih naroda u skladu sa Dejtonsko-pariskim mirovnim sporazumom", naveo je Grlić Radman.
Šmit je krajem jula nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona i dao rok od šest sedmica hrvatskim i bošnjačkim strankama za dogovor oko spornih odredbi.
Prema predlogu reformi koje je pripremila Šmitova kancelarija, a koji je ranije procureo u javnost, predviđeno je otklanjanje blokade institucija Federacije BiH kroz izmene entitetskog ustava i reforme Izbornog zakonodavstva, kao i sprečavanje preglasavanja manje brojnih naroda u pojedinim delovima tog entiteta.
To se ponajpre odnosi na Hrvate kojima su Bošnjaci u više navrata nametali člana kolektivnog predsedništva države i izaslanike u gornji, nacionalno koncipirani Dom naroda Parlamenta Federacije BiH.
Komentari (0)