Dodik: Zločin u Dobrovoljačkoj ulici bio je klasičan zločin protiv mira

Zločin nad nevino stradalim vojnicima i civilima koji su bili u službi bivše JNA 2. i 3. maja 1992. u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici bio je klasični zločin protiv mira i dokaz da je tadašnje muslimansko rukovodstvo želelo i izazvalo ratni sukob u BiH da bi ostvarili svoje maksimilističke zahteve i političke ciljeve, izjavio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

On je za Srnu rekao da su pucnji u vojnike koji su u koloni pokušali da napuste Sarajevo nakon postignutog dogovora, predstavljali pucnje u mir i slobodu i potvrdili da za muslimansko rukovodstvo dogovor i data reč ne znače ništa, prenosi RTRS.

Dodik je istakao da se samo plasiranjem istine, argumentima, dokazima i kulturom sećanja na brojne zločine nad srpskim narodom jasno potvrđuje ko je želeo rat u BiH.

"Tadašnje muslimansko rukovodstvo jasno je poručilo ne samo Srbima u BiH, već i celom svetu da ne žele mir u BiH i normalan život u ostatku tadašnje Jugoslavije, te da su spremni na sve. Želeli su rat i to su jasno pokazali, dok se taj isti svet pravio i nem i gluv i slep optužujući Srbe", ocenio je srpski član Predsedništva BiH.

Prema mišljenju Dodika, uporno decenijsko odbijanje Tužilaštva BiH da procesuira odgovorne za te zločine predstavlja više nego jasan dokaz da ta, kako je naveo, neustavna i nelegalna pravosudna institucija od dana kada je nametnuta odlukom visokog predstavnika predstavlja instrument muslimanske i politike dela međunarodne zajednice u BiH.

Dodik je kao "krajnje licemeran i manipulatorski potez pravosuđa BiH" ocenio to što je tek dve i po decenije nakon zločina podignuta optužnica za zločin u Dobrovoljačkoj.

"Naše poverenje u rad nametnutih pravosudnih institucija na nivou BiH davno je izgubljeno i ne može ga ništa vratiti, jer smo svedoci brojnih pristrasno vođenih i katastrofalno sramotnih presuđenih predmeta koji se tiču zločina nad Srbima", naglasio je Dodik.

Prema njegovim rečima, uprkos svemu, kad-tad istina će izaći na videlo, a Dobrovoljačka ulica ostaje zapisana kao "mesto strašnog zlodela i večna sramota onih koji su to učinili, kao i onih koji ništa nisu uradili da zločinci i počinioci pravovremeno odgovaraju".