Komšić za Euronews Srbija: Ljudi iz RS koji se glasno protive NATO, drugačije se ponašaju pred Amerikancima

Političari iz Republike Srpske koji su su vrlo glasni kada je reč o prijemu u NATO, sasvim drugačije se ponašaju kada govore pred Amerikanciima, rekao je za Euronews Srbija član Predsedništva BiH Željko Komšić. Dodao je da je siguran da će Milorad Dodik, ako u tom trenutku bude aktivan na političkoj sceni, potpisati dokument o prijemu BiH u NATO. 

Žaljko Komšić je u intervjuu za Euronews Srbija govorio o odnosu Beograda i Zagreba prema BiH, ali i o reformama za koje se zalaže. Objasnio je šta podrazumeva pod "građanskom BiH".

Nedavno ste povodom obeležavanja 26. godišnjice masakra na Tuzlanskoj kapiji rekli da, citiram, "državni vrh Srbije nema moralne snage da se izvini za zlo naneseno u ratu”. Pa, ako biste nam pojasnili šta to znači za odnose u regionu? 

Vrlo jednostavno. Znači upravo ono što sam rekao i ne mogu reći da smo očekivali i da smo sad iznenađeni što se nije desilo tako nešto, ali bi sigurno bilo veliko ne samo za BiH, nego i za Srbiju i za sve u celoj regiji, priznati ono što se dešavalo u BiH, a što nije samo više naša interpretacija i nije "samo naša istina", nego je utvrđeno i presudama međunarodnih sudova koji su se bavili svim onim što se dešavalo tokom agresije na BiH. Da će to sad imati neki posebno loš ili pozitivan efekat, izvinjenje ili ne... neće sigurno i ti odnosi idu nekom inercijom i uglavnom zavise od toga ko je personalno na vlasti u Beogradu ili Sarajevu. Ali velika stvar bi bila za istoriju i za pomirenje kada bi se desilo to o čemu govorite. 

Nije dovoljno što su se izvinili, čini mi se, Tomislav Nikolić, u Sarajevu Boris Tadić, predsednik državne zajednice SCG Svetozar Marović? Da li je bitan taj segment ili očekujete i od ove vlasti da se izvini?  

Bitan je segment da osetimo da se to prihvata kao istina. Konkretno, Tuzlanska kapija, ako imam vremena da objasnim šta se desilo. Tu je 25. maja 1995. pobijena mladost Tuzle jednom granatom koja je ispaljena, kako kažu forenzičari, analitičari, svi oni koji to prate sa položaja VRS, koji su se nalazili na Ozrenu. Čovek koji je odgovoran i proglašen odgovornim za to, kojem se sudilo, oficir VRS je nakon završenog procesa pobegao u Srbiju i Srbija odbija da ga izruči. Ne mora to da bude izvinjenje, izričito – izvinite za sve što je učinjeno. Izvinjenje može biti ovako, da se ti ljudi koji su počinili zločine, izruče pravosuđu Bosne i Hercegovine, koje je vodilo postupke i završilo postupke, pogotovo kada je reč o postupcima gde su proglašeni krivim ljudi za ratne zločine. Nažalost, puno je takvih mesta u BiH i to je jedna vrsta problema, nije to više samo Srebrenica i Tuzla, takvih mesta ima po celoj BiH.  

Ako govorimo o Srbiji, šta treba npr. predsednik Vučić da uradi da bi se promenio odnos prema politici Srbije ovde u Sarajevu?  

Ne razumete Vi, nije to na taj način postavljeno. Mi znamo šta možemo očekivati od Beograda, bez obzira ko je tamo predsednik. Ja vam govorim o kvalitativnoj promeni, šta može da uradi. Može Novaka Đukića poslati u BiH da odsluži kaznu na koju je osuđen, a ne da ga krije. Eto šta može, vrlo je jednostavno i to bi, verujte mi, bilo mnogo jače od reči izvinjenja.  

Kritični ste i prema Zagrebu, pa mi recite zbog čega je toliko problematičan odnos BiH sa njenim susedima.  

Greška! Problematičan je odnos suseda prema BiH, jer mi nismo toliko moćni i bitni da bismo pravili probleme susedima. Ali, naši susedi nama prave probleme, i uvek je tu otimačina ko će zapravo upravljati BiH, delom ili celom. I to zameram Zagrebu i Beogradu. U suštini jeste tako. Preko svojih političkih filijala – u slučaju Zagreba to je HDZ BiH, u slučaju Beograda to je SNSD, juče je bio SDS, PDP, ko zna ko će biti sutra – pokušavaju da drže konce u procesu donošenja odluka u Sarajevu. Tako i o odluci BiH da ide u punopravno članstvo u NATO, oko te odluke smo se svi složili, uključujući one koji tvrde da neće u NATO, i oni su dali svoju saglasnost, jer nismo mogli doneti tu odluku. Tako vam je oko nekih stvari koje se tiču granica i nekih sporova. Takva vam je npr. situacija sa izgradnjom Pelješkog mosta, gde BiH nije želela da onemogući Hrvatsku da povezuje delove svoje teritorije, ali je želela da zaštiti svoje interese na moru. A onda joj je u pomoć pritekao, da stvari budu apsurdne, upravo Milorad Dodik. Zagreb mu je vratio time što pravi skladište nuklearnog materijala uz granicu BiH u delu gde se nalazi Republika Srpska, pa vi vidite ko je tu pametan, a ko glup.  

U medijima u Srbiji je relativno snažno odjeknula Vaša kvalifikacija za Milorada Dodika. Nazvali ste ga primitivcem, pa je pitanje kako takva komunikacija doprinosi opštem odnosu, npr. konkretno ovde gde mi sedimo, u Predsedništvu BiH. 

Ja s Miloradom Dodikom mogu da radim u okviru mog posla, koga obavljam, i on i ja i gospodin Džaferović, i to po meni nije problem. Ali da sam to rekao, rekao sam i iza toga stojim. Što on, nažalost, svakim danom pokazuje svojim ponašanjem. Ništa novo nisam rekao što ljudi ne znaju.

Ali, on ima veliku potporu glasača.  

Pa, ok, ja to ne negiram. Glasači glasaju za ljude poput njega i to je demokratija i ceo jedan proces koji moramo očigledno svi da prođemo. Znate, kad stranci dođu i kažu, pa kod vas su ti lideri takvi i takvi, da sve je to tačno, ali imamo jedan problem, narod glasa za njih. Sad je pitanje u kolikoj meri, jer je ceo izborni proces kod nas kompromitovan.  

Pomenuli ste i sami sada NATO. BiH se po svim parametrima kreće ka punopravnom članstvu u NATO, ali postoji mogućnost da, kada dođe do kraja tog puta, da neko iz RS kaže "ne", kao što obećavaju. Šta onda? 

Pazite, svi ti ljudi koji su danas iz Republike Srpske vrlo glasni kad je reč o NATO-u, sasvim se drugačije ponašaju kada to govore pred npr. Amerikancima. 

Dajte nam primer.

To znači da su mali sa svojom hrabrošću. Jer ovde niko nema hrabrosti, ne samo američkom ambasadoru, a pogotovu nekom višem zvaničniku da to kaže u lice. Pogotovo kada dobije rečenicu – svako ko bude protiv puta BiH u NATO, moraće da snosi konsekvence, bez objašnjavanja koje su to konsekvence – ali, što bi rekli u BiH, pametnom i išaret dosta. Dakle, nisu oni baš tako hrabri.  

Što znači? Šta kažu npr. u prisustvu američkih i zapadnih zvaničnika?

Kažu da to, zapravo, nije problem. Tako vam je bilo i sa ovim poslednjim Programom reformi, ili Akcionim planom za članstvo. Godinu dana povuci-potegni, dok od strane NATO i zemalja Kvinte, a pogotvo SAD nije samo rečeno - "E, dobro šta ćete sad?". Tad je, naravno, u ovoj zgradi se to dešavalo, Milorad Dodik rekao – pa dajte da to potpišemo – na iznenađenje sviju nas. Pa onda idete u te jeftine trikove i igre reči, koje, zapravo, ne znače ništa. Suština je ostala ista, BiH je aktivirala akcioni plan za članstvo u NATO, BiH je dostavila prvi program, kako to traži NATO, dostaviće drugi.Tako da sva ta dreka, buka, galama, drama, svađa, zapravo po meni ima za cilj da zamaže svojim glasačima oči i da oni misle kako su to čvrsti momci, kako ne daju, a manji su od makovog zrna pred velikima.  

Ali, ostaje činjenica da većina građana u delu zemlje, ne želi da uđe u NATO. I kada dođe do tog trenutka, šta Vam je garancija da se situacija neće promeniti, odnosno šta vam je garancija da neko to neće sprečiti, npr. u Banjaluci? 

Oni koje su ti ljudi birali, ne samo SNSD i Dodik nego i druge stranke, su stavljali potpise na svoje dokumente, a billi su delovi institucija. Šta to znači? Preuzimaćemo međunarodne obaveze, ako se to nekoj grupi ljudi ne sviđa u BiH, odustaćemo od toga.  

Verujete npr. da će Milorad Dodik potpisati dokument o prijemu BiH u članstvo NATO?  

Ako bude on u tom trenutku aktivan na političkoj sceni, siguran sam da će potpisati.  

Jedan od vaših glavnih postulata i zalaganja je građanska BiH. Kako zamišljate scenario u kojem je to moguće?  

Građanska BiH nije uperena ni protiv jednog naroda, ni protiv nijedne naše osobine, niti bilo čega što mi doživljavamo kao deo svog identiteta. To ne znači da su nestali Bošnjaci, Srbi i Hrvati ili bilo koji drugi narodi. Građanska BiH znači upravo suprotno – odustajanje od kolektiviteta kao instrumenta zaštite, bilo koga u zemlji i prenošenje na nivo nas pojedinaca.  

Je li to moguće?  

To je jedino izvesno. Da li je moguće u ovom trenutku? Sudeći po rezultatima izbora nije još. Ali to ne znači da neće biti. U čemu je problem? Da moja država mene ustavom štiti kao pojedinca, to ne znači da sam ja manje Hrvat, manje Srbin ili Bošnjak. To ne znači da sam ja manji vernik ili ateista, ne znači da sam ja manje muškarac ili neko ko je suprotnog pola da je manje žensko. Zaštitite mene kao pojedinca i garantujte mi to na celoj teritoriji BiH. A ne da sam ja negde malo ravnopravniji, a negde potpuno neravnopravan. To je ono o čemu ja govorim, a to ne podrazumeva gumicom brisanje etničke pripadnosti u BiH, jer je to nemoguće.  

Ali, brisanje entiteta pretpostavljam podrazumeva?  

Entiteti će postojati, znate do kada? Do kad po našem ustavu ne skupite dovoljnu većinu u Parlamentarnoj skupštini da oni nestanu. U ovom trenutku, istorijskom je to nemoguće, jer su potrebni glasovi zastupnika RS, koji su u državnom parlamentu. Dakle, iluzorna je priča i to plašenje ljudi u RS, da mi u Sarajevu hoćemo da ukinemo RS. Pa ne mogu da je ukinem i da hoću. Dakle, sve vam je to šarada, šarena laža koja se potura, kojom se ljudi plaše, mobilizraju da stanu iza svojih vođa, tj. ovnova predvodnika koji će stati na brvno sa drugim ovnovima predvodnicima da se tuku udaraju, dok vozovi pored nas prolaze. I sva vam je igra u tome, narod glasa za to i ja to poštujem, mogu se čuditi, ali ja to poštujem jer jedino tako u demokratiji može da štima. I sve te tlapnje Dodikove ili bilo koga iz RS da će neko ukinuti RS i da hoćemo, ne možemo i zašto trošiti vreme.  

Pogledajte ceo intervju: