Putevi droge: Visoka pozicija balkanskih narko-klanova u globalnoj mreži šverca kokaina

Narko-klanovi sa Zapadnog Balkana sve su zastupljeniji u svetskoj mreži trgovine kokainom, stoji u prošlogodišnjem izveštaju koji su zajednički objavili Evropol i Kancelarija UN za drogu i kriminal. U prilog ovim tvrdnjama idu i policijske akcije u zemljama Balkana gde je zaplenjeno nekoliko tona droge u poslednjih nekoliko godina, ali i učešće kriminalaca sa ovih prostora u krijumčarenju kokaina širom sveta.

U izveštaju "Transnacionalna hobotnica", koji je 2020. godine objavila NVO Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, navodeno je da se većina kokaina koji se iz Latinske Amerike doprema u Evropu skladišti u kontejnerima na velikim brodovima. Te pošiljke smeštaju se u kontejnere sa svežim voćem i smrznutom voćnom pulpom, a budući da takve pošiljke sadrže lako kvarljivu robu koja se mora brzo transportovati, na ulaznim lukama ima manje kontrole, navodi Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Upravo dve pošiljke svežeg voća, konkretno banana, bile su u centru pažnje crnogorske javnosti u poslednje vreme zbog droge koja je u njima pronađena.

U avgustu prošle godine je u policijskoj akciji nazvanoj "187", zaplenjena isporuka banana u kojoj se nalazilo 1,4 tone kokaina. Ova akcija, za koju je tadašnji premijer Zdravko Krivokapić rekao da je "najveći udar trgovcima narkoticima u istoriji Crne Gore", još jednom je podsetila na to da je crnogorska luka Bar, u koju je pristao brod sa zaplenjenom drogom, jedna od ključnih geografskih tačaka za krijumčarenje narkotika. Ovom prilikom uhapšene su dve osobe, Budimir Krstović, vlasnik magacina, i njegova ćerka Marina.

Tanjug/AP/Montenegro Police, Profimedia

U izveštajima stranih institucija, najčešće se govori o velikom narko-kartelu koji okuplja kriminalce sa celog Balkana, i koji se naziva, jednostavno, Balkanski kartel. Kako je Evropol saopštio u septembru prošle godine, akcija kojom je širom Evrope zaplenjeno 2,6 tona kokaina samo je poslednja u nizu preduzetih protiv ovog kartela, prema pisanju RSE.

Ova operacija uključivala je  osam zemalja – Španiju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, SAD i Kolumbiju. Ove zemlje, inače, članice su Operativne radne grupe osnovane 2020. godine upravo u cilju razbijanja Balkanskog kartela. U septembarskoj akciji uhapšeno je 13 osoba u Španiji, deset u Sloveniji, zaplenjeno je 2,6 tona kokaina, 324 kilograma marihuane, 612.000 eura u gotovini i devet luksuznih vozila i pet motora.

Ko su glavni igrači

Kavački i škaljarski klan u poslednjih nekoliko godina povezivani su sa švercom kokaina širom Evrope, ali i sveta.

U Filadelfiji je 17. juna 2019. godine zaplenjeno oko 20 tona kokaina. Američka policija je drogu pronašla na brodu "MSC Gajan", a u pitanju je jedna od najvećih zaplena narkotika u istoriji SAD. Tom prilikom, uhapšen je i određeni broj državljana Crne Gore, koji su osuđeni na zatvorske kazne pred sudom u Pensilvaniji. Kako je preneo RTCG, u spisima protiv jednog od njih navodi se ime Radoja Zvicera, odnosno neuspeli atentat na njega u Kijevu.

Nedugo posle ovoga, u avgustu 2019, oko 800 kilograma kokaina zaplenjeno je na jedrilici "Seascope" u Atlantskom okeanu. Kako su prenele podgoričke "Vijesti" pozivajući se na krivičnu prijavu policije Slovenije, ova droga pripadala je Kavačkom klanu, a u Portu je trebalo da ih preuzme upravo slovenački ogranak kavčana. U maju 2021. godine, međutim, slovenačka policija je razbila tamošnji ogranak kavačkog glana i osumnjičila najmanje 60 osoba za šverc droge, oružja i nezakonito prebacivanje miliona zarađenih od tog posla iz Španije u Beograd, mahom državljana Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Crne Gore.

U avgustu prošle godine, španska policija objavila je kako je na Kanarskim ostrvima uhapsila nekoliko pripadnika škaljarskog klana zbog trgovine narkoticima. Prilikom hapšenja, kod njih je pronađeno 400 kilograma kokaina i pola miliona evra. Istraga ove kriminalne grupe počela je još u novembru prošle godine, kada je primećeno da pokušavaju da nekoliko stotina hiljada evra "izvuku" sa ostrva i ubace u legalne tokove novca. Među uhapšenim crnogorskim državljanima bio je i jedan od vođa Pink Pantera, kriminalne grupe poznate po krađi luksuznog nakita širom Evrope.

Balkanski kartel ulazi u globalnu igru

U izveštaju "Transnacionalna hobotnica" piše da "postoji širok spektar igrača sa Zapadnog Balkana, pre svega iz Albanije, Crne Gore i Srbije, koji su umešani u trgovinu kokainom iz Latinske Amerike". Kako navodi ova organizacija, klanovi nekad rade zajedno, nekad odvojeno, ali "načelno, posluju efikasno, bez mnogo buke". U izveštaju se identifikuje nekoliko kriminalnih organizacija koje su se bavile trgovinom narkoticima od 1990-ih godina do danas.

Navodi se grupa Darka Šarića, koja je bila odgovorna za transport velikih pošiljki kokaina iz Latinske Amerike u Evropu preko Balkana. Šarić je uhapšen 2009. godine, što je i omogućilo uspon kavačkog i škaljarskog klana.

Tanjug/AP/Montenegro Police

Zatim, pominje se grupa Sretena Jocića (poznat kao Joca Amsterdam), koja, prema izveštaju, deluje na Zapadnom Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i Nemačkoj, a "zadužena je za direktnu saradnju sa kolumbijskim proizvođačima i distributerima kokaina u Kolumbiji kako bi se kokain dopremio u evropske luke putevima koji obuhvataju Kanarska ostrva". Posle hapšenja Jocića 2009. godine, navodi se, ovaj narko kartel je jačao.

Takođe, navode se i Beranska grupa (nekoliko članova 2004. godine optuženo zbog krijumčarenja kokaina iz Venecuele u Srbiju), kao i nekoliko albanskih grupa organizovanog kriminala.

Hapšenje Darka Šarića, kome suđenje i dalje traje, poslužilo je kao "odskočna daska" manjem škaljarskom klanu, na čijem je čelu, navodno, Jovan Vukotić (lokacija trenutno nepoznata, nestao iz Crne Gore uprkos policijskom nadzoru). Nedugo posle Šarićevog hapšenja, ubijen je i jedan od njegovih ključnih saradnika - Dragan Dudić koji je vodio poslove upravo iz Kotora, operativne baze škaljaraca, preneo je portal Krik.

Mada je izgledalo da če škaljarci biti usamljeni na vrhu piramide kada je u pitanju kontrola tokova droge na Balkanu, ubrzo je došlo do nesuglasica u samom klanu. Vrhunac "nesporazuma" bio je 2014. godine, kada se u skladištu njihove droge u Valensiji naprasno pojavilo još 200 kilograma kokaina. Ubrzo se ispostavilo da je ova droga pripadala jednom delu škaljaraca, koji se posle negodovanja vođa klana izdvojio i formirao poseban kavački klan, na čijem čelu su navodno bili Slobodan Kašćelan (uhapšen u aprilu 2021) i Radoje Zvicer (lokacija nepoznata).

Škaljarski i kavački klan izmenili "krvnu sliku" trgovine narkoticima na Balkanu

Od tog trenutka, postoje dva suparnička narko-klana, koji su izmenili "krvnu sliku" trgovine narkoticima na Balkanu. Prošle godine, čini se, situacija je počela da se menja. Kašćelan je uhapšen, dok su Vukotić i Zvicer u bekstvu. Ipak, to i dalje ne znači da je obračun policije sa velikim narko-klanovima približio kraju.

Nedugo posle situacije u Valensiji, 2015. godine, u Beogradu je ubijen Goran Radoman, za koga se smatralo da se nalazi u samom vrhu škaljarskog klana. Od tada, u ratu ova dva klana stradalo je nekoliko desetina ljudi.

U Španiji je, u februaru 2015. godine, na trojicu muškaraca pucano iz poluautomatskog oružja. Dvojica ranjenih bili su državljani Srbije, dok je treći bio Vladimir Vučković iz Herceg Novog, telohranitelj Slobodana Kašćelana (Vučković je uhapšen isto kada i Kašćelan, 2021). Španska policija je sumnjala da iza napada stoji osoba ukrajinske nacionalnosti, a tamošnji mediji preneli su da je reč o "obračunu istočnoevropskih kriminalnih grupa".

Tri godine kasnije, u decembru 2018, nastavio se rat između ovih kriminalnih grupa. U Beču je ubijen Vladimir Roganović, jedan od članova kavačkog klana. On je, zajedno sa rođakom Duškom Roganovićem i još jednom osobom, bio optužen za ubistvo navijača Crvene zvezde Marka Vesnića 2009. godine. Iako je prvobitno osuđen, kasnije je oslobođen optužbi. Duško Roganović je bio osuđen na osam godina zatvora, a tri meseca nakon što je odslužio kaznu, 2016, u eksploziji auto-bombe ostao je bez obe noge.

Privatna arhiva

U jednom berlinskom naselju su 2019. godine ubijena dvojica, i ranjena još dvojica muškaraca koji su označeni kao pripadnici škaljarskog klana, prenele su tada podgoričke Vijesti. Maskirani napadači su ubili Darka Mijovića i Nikolu Jovanovića, dok su teško ranjeni bili Miloš Vešković i Miloš Pavićević. Njih četvorica bili su u policiji od ranije označeni kao "bezbednosno interesantne osobe", a naročito Mijović, koji je bio osumnjičen za otmicu i ubistvo jednog muškarca. Nemačka policija je smatrala da je meta napadača zapravo bio Miloš Vešković, a da je motiv za ovaj napad bila osveta zbog ubistva Blaža Đurovića, koji je likvidiran 2018. godine u Beogradu.

Nekoliko likvidacija u Evropi u obračunu između ova dva klana, povezano je i sa drugim klanovima koji su se priklonili škaljarcima ili kavčanima. Tako je u Malagi 2019. godine ubijen Zijad Nurković iz Kožara za koga se smatralo da je deo barskog klana koji je blizak škaljarskom. Još uvek se ne zna ko je ubio Nurkovića. Nedugo posle toga, iste godine je u Amsterdamu ranjen Jovan Đurović, čiji je brat Luka Đurović bio vođa barskog klana do 2013, pisao je tada Krik. U istoj pucnjavi, ubijen je Goran Savić koji je bio zajedno sa Đurovićem. U julu 2020. godine je ubijen i sam vođa barkog klana i ujedno član škaljarskog, Alan Kožar. On i Damir Hadžić, takođe član škaljarskog klana koji je tada likvidiran, nalazili su se zajedno u automobilu u koji je pucano na grčkom ostrvu Krf. Ispaljeno je najmanje 30 hitaca, a Kožar i Hadžić pogođeni su u glavu, grudi, ruke i noge.

Jedan od velikih udaraca na škaljarski klan bilo je ubistvo Igora Dedovića, za koga se smatralo da se nalazi u samom vrhu kada je u pitanju vođstvo škaljarskog klana. On je 19. januara 2020. godine likvidiran u jednom restoranu u Atini, zajedno sa Stevanom Stamatovićem.

Delovanje i ubistva u Srbiji

Škaljarski i kavački klan pronašli su svoje saveznike i u Srbiji. Sumnja se da je za račun kavčana drogom trgovala, ali i ubijala, kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, dok su škaljarci kao partnera našli grupu na čijem čelu je Filip Korać, a to vođstvo je nasledio od Luke Bojovića koji se nalazi u zatvoru u Španiji, pisao je Krik. 

U Beogradu je 2018. godine ubijen Davorin Baltić, za koga se smatra da je bio pripadnik kavačkog klana. Snimci sa sigurnosnih kamera prikazuju da je Baltić izrešetan dok je automobilom silazio u podzemnu garažu zgrade na Vračaru. Pored njega, na suvozačevom sedištu, nalazila se policajka Marija Nikolić, koja nije povređena prilikom pucnjave. Ona je osuđena na godinu dana kućnog zatvora jer je nakon ubistva Baltića njegov pištolj iz automobila sakrila u obližnjem kontejneru, a na sudu je ispričala kako joj je Baltić kum, te da je bila sa njim u automobilu zbog toga. 

E-Stock, privatna arhiva, Printscreen/MUP

Kada je u februaru 2021. godine uhapšen Veljko Belivuk, zajedno sa Markom Miljkovićem i još 20 članova te kriminalne grupe, dobar deo javnosti nije ni slutio kakve će sve informacije proisteći iz tog hapšenja. Naime, kako stoji u opštužnici, otkriveno je da su oni u Beogradskoj opštini Ritopek imali kuću koju su koristili za brutalna ubistva - uglavnom su se obračunavali sa ljudima koji su bili povezani sa ovim klanom.  

U optužnici podignutoj protiv Belivuka i njegove grupe, piše da su likvidirani, raskomadani i samleveni u mašini za meso: Aleksandar Gligorijević, Goran Veličković, Milan Ljepoja, Lazar Vukičević i Zdravko Radonjić. Osim ovih ubistava, protiv Belivuka, Miljkovića i još dvojice pripadnika njihove kriminalne grupe pokrenuta je istraga i za učestvovanje u ubistvima Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića. što su oni negirali na saslušanju.