Albanski "trojanski konj" - Pokret "Ilirida" planira da postane stranka i federalizuje Severnu Makedoniju

Gotovo zaboravljeni pokret "Ilirida" vratio se u život nakon što je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev prošle nedelje upozorio da se "nacionalistički duhovi" pomaljaju u ovoj zemlji.

"Projekat formiranja stranke Ilirida u Makedoniji promocija je nacionalističke politike u regionu. Nacionalistički projekti koji se promovišu u nekim nedavnim non-pejperima, ali i pokret 'Ilirida', ne prolaze i neće dobiti odbornika ili poslanika u Skupštini", rekao je Zaev.

Iako "Ilirida", bar do sada, nije imala veći politički uticaj, njeno ponovno pominjanje u javnosti svedoči da u ovoj zemlji mnogi još povlače kartu nacionalizma i sanjaju o crtanju novih granica. "Ilirida" se kao projekat periodično pojavljuje od 1992. i to uvek u momentima koji su za ovu zemlju ili region turbulentni, iako nikada nije imala ozbiljniju podršku.

Ipak, nije slučajno da se baš sada ponovo pojavljuje ideja o oživljavanju projekta - u kontekstu rešavanja spora Beograda i Prištine pominju se i mogućnosti prekrajanja granica, naročito u non-pejperima čije se postojanje retko priznaje, ali predstavljaju probne balone za javnost i daju vetar u leđa onima kojima opcije o kojima se u njima govori odgovaraju.

Tako se nedavno pojavio i jedan non-pejper koji je u kontekstu prekrajanja granice Srbije i Kosova, predvideo i mogućnost otcepljenja Republike Srpske, pripajanje delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom Albaniji, te priključenje dela BiH, zapadne Hercegovine – Hrvatskoj.

Severna Makedonija se nakon dugogodišnje blokade koju joj je u pregovorima sa EU postavljala Grčka zbog imena zemlje, pa i pristanka da promeni ime, suočava s novom blokadom koju je postavila Sofija. U takvoj situaciji bilo kakvo igranje s granicama za Skoplje je neprihvatljivo, naročito s obzirom na činjenicu da je u zemlji živi četvrtina albanskog stanovništva.

Na debati "Republika Ilirida - osnovno rešenje funkcionisanja ravnopravnosti u Republici Severnoj Makedoniji" u Tetovu, pre nekoliko dana je najavljeno osnivanje političkog Pokreta Iliride. Ova ideja u Severnoj Makedoniji živi već trideset godina. TV KlanM, kanal na albanskom jeziku u Severnoj Makedoniji, izvestio je da je održana debata na kojoj je cilj pravljenje političkog pokreta "Iliride", kako bi se "ispunila želja albanskog stanovništva sa referenduma iz 1992. godine".

"Položaj i status Albanaca u Severnoj Makedoniji trebalo bi promeniti, jer smo stanovništvo složenog sastava. Međunarodne norme, Povelja Ujedinjenih nacija i Helsinški dokumenti daju nam pravo da imamo autonomno upravljanje i Republiku Iliridu, što je izraz volje albanskih građana", izjavio je Nedžad Bedžeti, koji je predstavljen kao predsednik pokreta.

Kako je preneo KlanM, vrše se poslednje pripreme da se ovaj pokret registruje kao politička partija, kako bi mogao da učestvuje na političkim izborima u Severnoj Makedoniji. Ako pobede na izborima, prenosi ista televizija, formiraće "Iliridski parlament".

Klekovski: Snažna poruka albanskih partija

Makedonski analitičar Sašo Klekovski kaže za Euronews Srbija da se ponovno otvaranje nacionalnog pitanja od strane određene grupe Albanaca u Severnoj Makedoniji događa s vremena na vreme, ali kako kaže, niko od njih do sada nije stigao do parlamenta.

Međutim, Klekovsi ukazuje da se "buđenje" Iliridskog pokreta dogodilo u netipičnom trenutku. 

"Oni na taj način žele da privuku medijsku pažnju na par dana, tako je bilo i ranije sa sličnim pokretima koji propagiraju nacionalizam. Međutim, tajming za buđenje je ovog puta malo drugačiji, jer je šef Demokratske unije za integracije i nekadašnji komandant Oslobodilačke nacionalne armije Ali Ahmeti izjavio da je Ohridski sporazum, kojim su 2001. godine okončani sukobi u Severnoj Makedoniji, ispunjen u potpunosti i najavio da će se njegova stranka u budućnosti okrenuti ekologiji. Oni su vodeća albanska stranka u Makedoniji i ova poruka je snažna za sve", objašnja Klekovski, dodajući da se nijedna od vodećih albanskih stranaka u ovom trenutku ne bavi nacionalnim pitanjem.

Kako kaže, atmosfera u Makedoniji je takva da "jedni bez dugih ne mogu" i da je glavno pitanje koje muči sve, nezavisno od nacionlane pripadnosti - ekonomija zemlje nakon epidemije koronavirusa.

"Ono što sve interesuje je ekonomski oporavak zemlje i bolji život", dodaje.

Komentar makedonskog premijera Zaeva da neće dozvoliti da se "nacionalistički duhovi" šire Makedonijom, je po Klekovskom  njegova poruka Evropskoj uniji (EU) da obrati pažnju na dešavanja na Zapadnom Balkanu.

"Zaev pokušava da stvori percepciju bezbednosnosnog rizika kao alatku za pregovore sa EU i da se promeni status kvo, kao i da počnu pegovori. On zapravo želi da poruči Briselu da je ceo region, ne samo Severna Makedonija, podložan političkim problemima i da je nephodno da se i oni aktivnije uključe", smatra Klekovski.

Na to je ukazao i sam Zaev poručivši nedavno u jednom intervjuu da ga "razni non-pejperi za rešavanje kosovskog problema plaše jer nisu sve rane na Balkanu zalečene".

Počeci ideje o Republici Iliridi

Poslednji put se Republika Ilirida spominjala u javnosti 2014. godine, kada se Nevzat Halili se proglasio njenim predsednikom. U Skoplju se, tada, okupilo nekoliko desetina Albanaca koji su proglasili Republiku Iliridu, koja na tada predočenoj karti zauzima gotovo polovinu makedonske teritorije. Zbog ovog, iako poprilično marginalnog događaja, uznemirili su se i mediji i političari.

"Deklaracija nezavisnosti jeste prvi korak ka potpunoj jednakosti Albanaca u Makedoniji koji su ovde živeli vekovima, ali se i dalje smatraju manjinom. Cilj je da se Makedonija reorganizuje u konfederaciju između Albanaca i Makedonaca. Republika Ilirida će potom biti faktor stabilnosti na Balkanu. Tražićemo od predsednika Skupštine da hitno raspiše referendum o unutrašnjoj teritorijalnoj podeli Republike Makedonije. Spoljne granice se neće menjati, ali unutra, u konfederaciji, zahtevaćemo potpunu demilitarizaciju. Ideju ćemo sprovesti mirnim putem", rekao je tada Halili.

On je devedesetih godina bio na čelu tada vodeće albanske stranke u Makedoniji, koja više ne postoji, Partije demokratskog prosperiteta (PDP). Bio je centralna figura iza nezakonitog referenduma, koji su 1992. godine organizovali Albanci, zahtevajući političku i teritorijalnu autonomiju. Organizatori su u to vreme tvrdili da je 99,9 odsto Albanaca u zemlji za proglašenje Iliride.

Halili je 1993. godine optužen za paravojni „secesionizam“, nakon što je policija pronašla skriveno oružje, navodno za odbranu samoproklamovane države Ilirida. Iako nije osuđen, ubrzo je nestao sa političke scene. Makedonske vlasti su nastojanja da se stvori Republika Ilirida videle kao "Trojanskog konja", čiji je stvarni cilj stvaranje Velike Albanije.

Halili je i sada učestvovao na debati u Tetovu, na kojoj je najavljeno osnivanje političkog Pokreta Iliride.