Odluka gradskog veća Sarajeva posle duge polemike: Spomenik u Kazanima ipak bez imena počinilaca zločina

Uprkos protivljenju Srba i srpskih organizacija i udruženja u Federaciji BiH, Gradsko veće Sarajeva odlučilo je danas da prihvati predlog gradonačelnice Benjamine Karić za podizanje spomenika u Kazanima. To znači da na njemu neće biti navedeni počinoci ovog zločina, u kojem su pretežno žrtve Srbi.

Odluka je doneta većinom glasova, a predlog gradonačelnice je usvojen. Ona je predložila da na spomeniku bude tekst "Spomen-obeležje Kazani (1992-1993)", a odmah u nastavku pisaće:  "Zauvek ćemo se, s tugom i poštovanjem, sećati naših ubijenih sugrađana", sa imenima jednog broja žrtava.

Polemika oko imena počinilaca

Gradonačelnica je danas odbila predlog "Naše stranke" za tekst na spomeniku na Kazanima. Oni su predložili da na spomen-obeležju bude uklesano i ko je zločin počinio.

"Na ovom mestu su, po naređenju Mušana Topalovića Cace, komandanta 10. brdske brigade Armije RBiH, tokom 1992. i 1993. ubijeni građani i građanke Sarajeva. Za zločine je osuđeno 14 pripadnika brigade", predložili su deo teksta iz "Naše stranke".

Predlog takođe podrazumevao i da u nastavku budu sva imena poznatih žrtava uz napomenu da on nije konačan.

Inače, za zločine na Kazanima, na kazne od 10 meseci do šest godina zatvora do sada je osuđeno 14 vojnika "Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH)".

O izgledu spomenika su mesecima vođene polemike, a glavni predemt spora je upravo tekst koji bi trebalo da piše na njemu. Jedni i dalje smatraju da na ploči treba da stoji ko je počinilac tog zločina, drugi, pak, smatraju da je dovoljno poređati samo imena žrtava i to ne svih.

Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, povodom ovog pitanja, rekao je juče da se predlogom gradonačelnice Sarajeva o podizanju spomen-obeležja Kazani na Trebeviću koji je danas i usvojen, omalovažavaju žrtve, jer se ne navodi da je reč o Srbima i od čije ruke su pobijeni.

Sa druge strane, predsednik Saveza udruženja policije ''91-''95. Kantona Sarajevo Dragan Mioković rekao je za sarajevski N1 da bi "uklesana presuda" dodatno distancirala dva naroda koji žive u jednoj zemlji.

"Kazani su krvava mrlja na časnoj odbrani Sarajeva i oni su nešto što svaki civilizovan čovek, pogotovo onaj ko je bio u Sarajevu tokom opsade i branio ga, mora osuditi", kaže za sarajevsku N1 Dragan Mioković, predsednik Saveza udruženja policije ''91-''95. Kantona Sarajevo.

Mioković, koji je i sam bio svedok ovog zločina uveren je, međutim, da, kako kaže, "zamagljivanje istine o Kazanima nije ni izbliza izjednačavanje s onim što je radio agresor u BiH".

On smatra da, ako se potvrđena sudska presuda ukleše u kamen, da je to nešto, kako navodi, što će još više distancirati "nas koji smo se branili od njih koji su napadali".

Šta se desilo na Kazanima ?

Kazani je ime jame na planini Trebević. Ona se u vreme opsade Sarajeva, odnosno rata u Bosni i Hercegovini devedesetih nalazila pod kontrolom 10. brdske brigade ARBiH i koju je Mušan Topalović Caco sa svojom jedinicom koristio kao masovnu grobnicu za svoje žrtve. 

Nakon rata, iz nepristupačne jame ekshumirani su posmrtni ostaci 29 lica, uglavnom srpskih civila, a postoje sumnje da ih je više ubijeno i da su žrtve posipane krečom.

Za ovaj zločin je na kazne od 10 meseci do šest godina zatvora do sada je osuđeno 14 vojnika "Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH)".