Ko je ko u novom vojnom savezu na Balkanu: Šta stoji iza deklaracije koju su potpisali Zagreb, Tirana i Priština?

Ministri odbrane Hrvatske, Albanije i "Kosova" potpisali su deklaraciju s ciljem jačanja trilateralne saradnje i savezništva. Kao povod ističu novonastale geopolitičke okolnosti i uvećane bezbednosne rizike, ukazujući na potrebu za osiguranjem stabilnosti i sigurnosti u jugoistoku Evrope. Sa druge strane, Beograd je najavio slanje hitnog zahteva Zagrebu i Tirani u vezi sa detaljnim objašnjenjima za potpisivanje Deklaracije. 

Ministar odbrane Republike Hrvatske Ivan Anušić, koji je bio u dvodnevnoj posjeti Tirani, ukazao je na postojanje rizika i istakao potrebu za osnaživanjem postojećih saveza.

"Svesni smo rizika na jugoistoku Evrope, posebno u kontekstu Ukrajine, te smo odlučili ojačati našu saradnju na temelju iskustava koja smo stekli u proteklih 35 godina samostalnosti, ali i kao članice NATO-a i Evropske unije", rekao je Anušić na konferenciji za medije nakon potpisivanja Deklaracije, prenosi MORH.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputiće hitan zahtev Hrvatskoj i Albaniji za detaljna objašnjenja u vezi sa potpisivanjem memoranduma o saradnji u oblasti odbrane između te dve države, ali i 'Kosova', s kojim su, kako je navedeno, preduzeti koraci koji narušavaju regionalnu stabilnost. Iz ministarstva pitaju koji su ciljevi te saradnje i navode da je posebno uznemirujuće što je taj vojni savez formiran bez konsultacija sa Beogradom, uz direktno uključivanje strukture koja nema, kako stoji, međunarodni legitimitet.

Bećirović: Hrvatska koristi albanski politički faktor u cilju suprotstavljanja Beogradu

O ovoj temi razgovorali smo sa stručnjacima među kojima je i direktor Međunarodnog instituta IFIMES Zijad Bećirović koji je razjasnio cilj vojnog saveza.

"Postoji veoma dobra politička saradnja između Hrvatske, Albanije i prištinskih vlasti. Generalno, Hrvatska koristi Albance, odnosno albanski politički faktor – dok je ranije delovala preko Crne Gore – kako bi se na neki način pokušali suprotstaviti ili disciplinovati zvanični Beograd. Dakle, vojna saradnja je uvek posledica dobre političke saradnje. Upravo to je pokazatelj, jer se u samoj deklaraciji, odnosno sporazumu, kao i u izjavama hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića, navodi da je cilj pomoći sigurnost i stabilnost u jugoistočnoj Evropi, posebno kada je u pitanju odbrana 'Kosova'", kaže Bećirović.

Prema njegovim rečima, sklapanje vojnog saveza odudara od postojećih praksi i obaveza, što je bio povod  zbog kojeg je reagovao zvanični Beograd. 

"Naravno, to odudara od prakse koja je prisutna i obaveza koje su međunarodno preuzete. To se pre svega odnosi na okvir OEBS-a, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, gde se svi vojni sporazumi, vojne vežbe, slične aktivnosti i sve što je povezano s vojskom unapred najavljuju. Međutim, postoji još jedna obaveza, koju u ovom slučaju ima Republika Hrvatska: to su Aneks 1A i Aneks 1B, posebno Aneks 1B o vojnim efektivima, na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, gde je potrebno obaveštavati strane potpisnice Dejtonskog sporazuma. Pored Bosne i Hercegovine, to uključuje i njene susede. Dakle, jednostavno postoji mnogo obaveza, i mislim da je Beograd upravo zbog toga reagovao, jer nije bio obavešten o toj nameri, a kamoli da je doveden pred svršen čin, odnosno da je taj vojni sporazum već potpisan. Inače, krše se sva ta pravila, ali i dobra praksa, pre svega zbog stabilnosti mira u regionu i regionalne saradnje", kaže Bećirović i podvlači: 

"Pravila nalažu da o vojnim stvarima obaveštavate susede i zbog OEBS-a, ali i zbog Dejtonskog sporazuma."

Ceo razgovor sa direktorom Međunarodnog instituta IFIMES Zijadom Bećirovićem pogledajte možete pogledati u video klipu.

Lijaković: NATO podstiče zemlje da se udružuju u regionalne i 'ad hoc' saveze

Za Euronews je govorio i politikolog Konstantin Lijaković, koji događaj u Tirani – za koji kaže da, iako neće dovesti do skorih promena, sagledava kao mogući početak novih praksi unutar NATO saveza. 

"Rekao bih da ova Deklaracija kratkoročno neće doneti nikakve promene, međutim, može ukazati na dugoročniji trend. U okviru NATO-a postoji podsticaj zemljama članicama da se udružuju u regionalne ili drugačije 'ad hoc' saveze čiji je cilj intenziviranje međusobne saradnje", kaže Lijaković. 

Privatna arhiva

Sagovornik smatra da Srbija poseduje značajne kapacitete koji je, u kombinaciji sa istorijskim nasleđem, kandiduju kao prirodni regionalni centar.

"Prema tome, iz srpske perspektive, ovo predstavlja neizbežnu cenu vojne neutralnosti. Kao članica NATO-a, Srbija bi, sa svojim vojno-industrijskim kapacitetima i istorijskim nasleđem, predstavljala prirodni centar regiona. Takođe bi mogla da intenzivira saradnju sa drugim zajednicama, na primer, sa Višegradskom grupom. Zbog našeg odbijanja da se integrišemo u NATO, ostavljamo prostor drugima da sklapaju saveze čijih mi nismo deo. Navedena perspektiva postaće još očiglednija kada se Crna Gora i Severna Makedonija pridruže ovom ili nekom budućem savezu. Od ovoga će najviše koristi imati drugi regionalni centri, kao što su Zagreb i, u manjoj meri, Tirana", kaže sagovornik. 

Branković: NATO nije više ono što je nekad bio, pitanje je hoće li NATO uopšte opstati

Svoje viđenje situacije dao je za Euronews karijerni diplomata Branko Branković, koji postavlja pitanje motiva iza potpisivanja Deklaracije.

"Cela ta ideja o sklapanju sporazuma između dve države i jednog dela države koji je odvojen – a to su Hrvatska, Albanija i dela Srbije, drugim rečima 'Kosova', koje je sve samo ne država – stvara određeni utisak da, po svemu sudeći, oni koji su to inicirali i potpisali niti znaju šta žele, niti šta bi trebalo da bude sadržaj tog sporazuma. Ono što je najgore, nejasno je zašto i zbog čega bi ga sklapali, te ko to preti tim dvema državama", upitao je Branković.

Uz konstataciju da su Albanija i Hrvatska članice NATO saveza, karijerni diplomata ukazuje na situaciju u kojoj se taj savez nalazi.

"Ako neko treba da im osigura bezbednost, to je svakako NATO. Ali to sada govori nešto drugo: prvo, NATO očigledno više nije ono što je nekada bio. Ne kažem da je potpuno propao, ali svakako nije ni blizu onog što je nekada bio. Nakon svega što se desilo s Ukrajinom, oni su sada u jednom rasulu. Pitanje je hoće li NATO uopšte opstati, jer evropske zemlje, na čelu s Francuzima, traže da se Evropa organizuje u smislu svoje bezbednosti", objašnjava on.

Printskrin/Tanjug video

Branković objašnjava mogući razlog zbog kojeg članice postojećeg saveza prave dodatne bezbednosne aranžmane.

"Po mom tumačenju, očigledno vide da je cela Evropska unija u ovom trenutku u velikoj muci – neću reći rasulu, ali treba joj ogromno i vreme i novac da bi se vratila, ako ništa drugo, na ono što je bilo pre početka sukoba u Ukrajini. I pored toga ozbiljno se postavlja pitanje: Šta to znači? Protiv koga ili prema kome oni prave odbrambeni savez? Jer, da li se neka država ili grupa država sprema da ih napadne? U to sumnjam," kaže sagovornik. 

Ipak, Branković, uzimajući u obzir kapacitete saveza, ne isključuje mogućnost da potpisivanje dokumenta ima unutarpolitičku svrhu.

"Šta oni mogu da doprinesu bezbednosti sa tim sporazumom to je veliki znak pitanja, ja mislim ništa - Francuzi kažu 'l'art pour l'art', umetnost radi umetnosti, i možda postupaju kao mnoge evropske zemlje, koje se okreću same sebi, ali se i plaše da ih ne zahvati talas pada mnogih evropskih vlada. Oni su nedavno imali predsedničke izbore, ali pitanje je šta može da se desi u Hrvatskoj, a o Albaniji da ne govorim. Možda iza svega toga stoji nešto više – to tek treba da se vidi", ističe sagovornik.

Karanović: "Romantičarski snovi iz 19. veka o velikim državama"

Istoričar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost dao je za Euronews svoje viđenje udruživanja Zagreba, Tirane i Prištine koji je, kako kaže, jedna od posledica slamanja postojećeg svetskog poretka. 

"Kao i u prošlosti, antisrpske snage se ponovo udružuju. Sada na jedan institucionalan, vrlo formalno-pravno uređen način, i postaje sasvim očigledno ko su podizvođači i gde su operativni centri obojene revolucije u Srbiji i procesa rušenja Republike Srpske u BiH, odnosno dela srpskog naroda zapadno od Drine", navodi Karanović.

Tanjug/Jaroslav Pap

Kako kaže, regionalni centri nastoje da se regrupišu nakon sloma postojećeg globalnog poretka.

"Interesantno je da se, 80 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, iste one sile – koje su do gotovo poslednjeg časa, a neke čak i nakon sloma Hitlera, stajale uz nacističku Nemačku – ponovo udružuju protiv Srbije. Šta žele? Žele da ostvare svoje davnašnje, neostvarene snove o Velikoj Albaniji, Velikoj Hrvatskoj i Balkanu bez Srba", kaže sagovornik i zaključuje: 

"Nema tu velike misterije. U ovom turbulentnom periodu, kada je slomljen globalni poredak kakav smo poznavali do prije nekoliko godina ili decenija, različite snage u svetu – na globalnom i regionalnom nivou – pokušavaju da se pozicioniraju i što pre ostvare svoje interese. Neki od tih interesa su iracionalni, a za neke možemo reći da su romantičarski snovi iz 19. veka o velikim državama. Pokriće za te njihove mračne akcije jeste navodna borba protiv srpskog hegemonizma", objašnjava Karanović.