Mračna strana interneta kroz vrbovanje i targetiranje dece - šta savetuju stručnjaci?

Društvene mreže, onlajn igrice, sobe za čet, forumi i blogovi su mesta na kojima najviše vrebaju internet predatori, tražeći svoje žrtve. Stručnjaci upozoravaju da je pitanje ugroženosti dece danas postalo kompleksnije nego ikad, jer deca nisu samo na udaru u stvarnom svetu, već i u digitalnoj sferi. Opasnost, navode, vreba svuda – od ulice, škole, okruženja pa do interneta, i zbog toga je, dodaju, važno kako deca barataju sopstvenim podacima i gde ih sve objavljuju.

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su u jednom – prevencija i zaštita dece od onlajn predatora je u međusobnom poverenju između dece i roditelja, ali i kontroli i informatičkoj pismenosti.

Naime, Saša Živanović, bivši inspektor u MUP-u Srbije koji je stručan za oblast borbe protiv pedofilije, ističe u razgovoru za Euronews Srbija da je internet danas jedno od najslabijih mesta kada je u pitanju zaštita dece. Prema njegovim rečima, kriminalci sve češće koriste društvene mreže poput TikToka kako bi došli do dece.

"Deca su veoma radoznala, ali istovremeno nedovoljno svesna opasnosti koje ih vrebaju. Na internetu, pedofili često postepeno stiču poverenje dece, prepoznajući njihove slabosti i obezbeđujući im 'prijateljski' odnos, pre nego što pređu na konkretne opasne radnje", objašnjava Živanović.

Pored pedofila, Živanović spominje i druge vrste kriminala na internetu.

Tanjug/AP/Anupam Nath

"U poslednje vreme, zahvaljujući napretku tehnologije poput veštačke inteligencije i deepfake-a, pedofili često koriste lažne profile kako bi manipulisali decom, ucenjujući ih da šalju eksplicitne slike, uz pretnju da će ih objaviti na internetu", dodaje on.

Živanović takođe ističe da je dark web, koji funkcioniše na posebnim protokolima, postao tržište za razmenu pornografskih materijala sa decom, kao i trgovinu ljudima.

"Svi smo čuli za akciju 'Armagedon', koja je pomogla da se razbije veliki broj takvih mreža. Međutim, ovo je globalni problem i zahteva međunarodnu saradnju", zaključuje Živanović.

Poverenje ključno

Psihološkinja Ana Vlajković kaže za Euronews Srbija da je jako važno da roditelji mogu da izgrade odnos poverenja sa svojom decom, kako bi im deca lakše mogla reći kada se nađu u opasnim situacijama.

Podseća da je izgradnja ovog poverenja ključna još od najranijeg uzrasta, jer deca koja se ne osećaju sigurno u odnosu sa roditeljima, manje će biti spremna da im se obrate za pomoć.

“Odnos poverenja se gradi od samog početka. Svaka sitna greška koju dete napravi ne sme biti povod za kritiku. Ako deca osećaju da će biti kritikovana ili odbačena, povući će se i neće podeliti svoja iskustva", objašnjava Vlajković.

Takođe, deca koja su izložena vršnjačkom nasilju ili digitalnim predatorima često se stide i boje da pričaju sa roditeljima, što može pogoršati situaciju.

"Roditelji moraju da stvore sigurno okruženje za decu, u kojem će im reći: 'Bez obzira šta se desi, uvek si moje dete, i uvek ću te voleti.' Ovaj osećaj sigurnosti je presudan", dodaje psihološkinja Vlajković.

Živanović kaže da s obzirom na to da deca sve više vremena provode na internetu, roditelji imaju ključnu odgovornost da ih edukuju o opasnostima.

"Roditelji moraju da prate šta njihova deca rade na internetu, šta im je dostupno i sa kim se zbližavaju na društvenim mrežama", upozorava Živanović.

Objašnjava da je kroz svoje dugogodišnje iskustvo viđao brojne slučajeve i brojne reakcije, pre svega roditelja, u trenutku kada saznaju da im je dete na meti pedofila.

Naveo je primer jedne devojčice zbog koje su kasno uveče zakucali na vrata njene kuće i dok je ona spavala objasnili roditeljima šta se dešava.

“Rekli smo da roditelji moraju da prigrle svoje dete, da je ne osuđuju, znači već da stanu uz nju. Ona je bila žrtva jedan duži vremenski period i zaista je dobijala poruke sa ograničenim vremenskim rokom da stigne kući, ili ukoliko ne stigne, taj raniji materijal koji je nastao će se objaviti. Kada smo mi sve to objasnili, kada se dete probudilo, zamolili smo roditelja da je prigrle, da je saslušaju, da joj pruže podršku, da je ne osuđuju. Nje otac joj je onda rekao: 'Eto, ja sam zbog tebe išao da radim na crno da bi ti kupio taj laptop, a ti meni ovo činiš.' Odmah je pogrešio”, priseća se Živanović, navodeći da smatra da otac nije tako smeo da priča sa svojim detetom već da mu bude podrška od samog početka.

Vrste pedofila i kako vrbuju žrtvu

U mnogim zemljama, među kojima je i Srbija, roditelji često misle da se ovakvi problemi dešavaju samo u razvijenim zemljama ili dalekim krajevima sveta. Živanović upozorava da je to velika greška.

"Iako se često čini da su ovi problemi rezervisani za Ameriku ili druge razvijene zemlje, našu decu ugrožavaju isti kriminalci. I mi imamo naše slučajeve", kaže on, podsećajući na prvi slučaj trgovine pedofilskim materijalom u Srbiji, koji se desio još 2006. godine.

“Tada je jedan naš građanin razmenjivao materijale sa jednim američkim državljaninom. Mi smo ga lišili slobode i to je bio pojedinačan slučaj”, rekao je.

Kaže da su onda daljom saradnjom počeli da dobijaju sve više i više informacija o tome koliko je pedofilija zastupljena i u Srbiji. Kaže da ono što roditelji treba da znaju jeste da je pedofilija međunarodno klasifikovana bolest, a to znači sklonost prema deci muškog i ženskog pola.

“Mi danas imamo u tom sajber prostoru četiri vrste pedofila. Imate lica koja se zovu kolekcionari, koji pristupaju internet mrežama, pronalaze takav materijal i preuzimaju ga u svoje elektronske uređaje i na svoje diskove. Imate kolekcionare-distributere, koji razmenjuju, prikupljaju taj materijal, razmenjuju taj materijal sa drugim pedofilima i diskutuju kako da koriste servise anonimnosti na internet mreži kako bi izbegli istražne organe u svojim zemljama. Imate tu treću, najgoru kategoriju, to su sami zlostavljači, koji vrše proizvodnju takvog materijala i plasiranje na toj dark mreži radi dalje prodaje. I četvrtu kategoriju koja je najteža policijskim službenicima, to su tzv. online gledatelji. To su lica koja pristupaju tim internet sajtovima, ali ne preuzimaju ih u svoje memorijske uređaje već ga samo gledaju”, objasnio je on.

Kaže da je praksa da pedofil uvek polako prilazi deci, osluškuje u kakvim se odnosima dete nalazi u porodici, u svom društvu, u školi.

“Uvek su na strani deteta, i kada ono nije u pravu. Traže da komunikacija bude tajna, da o njoj ne pričaju nikom trećem. I sve polako, dok na neki način ne zadobiju poverenje pažljivo ga slušajući, i to je jedan dugotrajan proces. Drugi od pristupa su metodi ucene. Kroz razne profile, koje se definišu na internet mreži, a pogotovo danas, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i deepfake tehnologijama, nije teško kreirati neki lažni profil ili lažni lik nekoga i stupiti na taj način u kontakt. Oni tako komuniciraju sa detetom, ulaze u neki emotivni razgovor i kada dobiju ono što im je potrebno, kreću sa ucenama”, kaže.

Prinstscreen YouTube/MUP Republike Srbije, profimedia

Navodi da je naše ministarstvo unutrašnjih poslova zaista u poslednjih deset godina i više izuzetno posvećeno zaštiti najranjivijih populacija na internetu, a to su ta deca.

“Svi smo čuli za tu akciju 'Armagedon', koja je akcija trajnog karaktera, gde su postignuti zaista veliki rezultati. Ta akcija ne bi toliko bila uspešna da nije ostvarena izuzetna međunarodna policijska saradnja, jer se posao policijskih službenika ne zaustavlja samo kada oni odrade neki pretres, identifikuju osumnjičeno lice, nakon čega se vrši digitalna forenzička analiza materijala koji je pronađen”, kaže.

Živanović na kraju upozorava roditelje da je pedofilija ozbiljna bolest i da ljudi koji se bave takvim zločinima nisu samo "loši momci" iz loših sredina.

"Pedofili dolaze iz svih slojeva društva. Nema tipičnog profila, to mogu biti ljudi sa visokom obrazovanjem, ljudi iz svih dobnih grupa, pa čak i sveštenici. Zadatak je da ih prepoznamo i da zaštitimo decu", zaključuje on.

Inače, javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vreba decu putem interneta, društvenih mreža i drugih popularnih online servisa.

Ovi slučajevi, kod nas, mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.