Rezultat nije iznenađenje, ali razlika jeste: "VMRO-DPMNE nije nadmašio očekivanja, koliko je SDSM podbacio"

Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja opozicione stranke VMRO-DPMNE, proglasila je pobedu na predsedničkim izobrima u Severnoj Makedoniji. Ona je na osnovu 99 odsto prebrojanih listića osvojila više od 65 odsto glasova i tako daleko iza sebe ostavila protivkandidata i aktuelnog predsednika Steva Pendarovskog (29,25 odsto) koji je imao podršku vladajuće SDSM.

Osim što će na čelo zemlje prvi put doći jedna žena, predsednički, ali i parlamentarni izbori održani u sredu, 8. maja, promeniće u potpunosti vladajući pejzaž u Severnoj Makedoniji. VMRO-DPMNE osvojila je najviše i poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima - čak 59, dok je SDSM zabeležila najlošiji rezultat u istoriji osvojivši samo 18 poslaničkih mesta.

Iako analitičari ocenjuju da pobeda VRMO-DPMNE nije iznenađenje, razlika u glasovima koju su obezbedili zasigurno nije bila toliko očekivana. Određeni uticaj na ishod imao je takozvani "tihi bojkot", tačnije činjenica da su lideri Demokratske unije za integracije (DUI) Alija Ahmetija pozivali, doduše ne javno, albanske birače da ne glasaju na predsedničkim izborima, pa su na nekoliko biračkih mesta glasačke kutije ostajale prazne. 

Ipak, možda najveći uticaj na ishod drugog kruga predsedničkih izbora zapravo je imao prvi krug i činjenica da je Gordana Siljanovska Davkova bila ubedljiva, što je "deprimiralo" glasove SDSM i pojačalo glasove VMRO-DPMNE u drugom krugu. Politički analitičar Petar Arsovski kaže za Euronews Srbija da VMRO-DPMNE nije "nadmašio očekivanja" koliko je SDSM "podbacio" u odnosu na ono što su ankete predviđale.

I Ana Petruševa iz BIRN-a za Euronews Srbija kaže da je ovakav rezultat uglavnom kazna za dosadašnju vlast.

"Oni su potrošili praktično od 2017. dva mandata, kad su došli na vlast, nakon deset godina vladavine VMRO-a i onoga što je Evropska komisija nazivala zarobljenom državom i tog režima Gruevskog. Bila su ogromna očekivanja za to šta će socijaldemokrate uraditi. Obaćavali su i borbu protiv korupcije i protiv kriminala i pravdu i raščičavanja velikih skandala kao što je bio slučaj sa prisluškivanjem više od 20.000 ljudi. Međutim, sve su stavili na kartu EU integracija, tu stvari nisu ispale tako kao što su planirali, a u međuvremenu su podbacili, da kažem, u svakoj drugoj oblasti. I u tom smislu ovo je bila jedna, uglavnom, velika kazna za njih", rekla je ona.

Profesorka u predsedničkoj fotelji

Kandidaturu Gordane Siljanovski Davkove (71) podržale su brojne javne ličnosti, profesori, intelektualci. Ona se juče drugi put našla u drugom krugu predsedničkih izbora sa Pendarovskim. Prvi put je to bilo na prošlim izborima održanim 2019. godine, kada je Pendarovski odneo tesnu pobedu.

Reč je o univerzitetskoj profesorki, stručnjaku za ustavno pravo, aktivnoj političarki, žestokoj kritičarki "nacionalne izdaje" i borkinji za prava.

Inauguracija nove predsednice bi trebalo da bude održana najkasnije 12. maja, kada odlazećem predsedniku Stevi Pendarovskom ističe mandat.

"Pobeda VMRO-DPMNE je bila očekivana i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima međutim razlika nije bila tako očekivana. U principu, nije VMRO-DPME nadmašio očekivanja u velikom smislu, koliko je SDSM podbacio od onoga što su ankete predviđale. Mislim da je na to uticao prvi krug predsedničkih izbora i velika razlika koja je u potpunosti deprmirala glasove SDSM i povečala glasove VMRO-DPMNE u drugom krugu", rekao je Arsovski.

Podsetimo, opoziciona predsednička kandidatkinja je u prvom krugu pre dve sedmice osvojila 40 odsto glasova birača od 1,8 miliona stanovnika, a Pendarovski dvostruko manje.

"Iskreno, već nekoliko sati se pitam čime sam zaslužila ovu čast. Znam da sam se pripremala, posvetila sam se kampanji, rekla sam ono što mislim, a ne ono što je neko želeo da čuje. Nagrada je neprocenjiva za mene, ali je i ogromna odgovornost", rekla je Siljanovska Davkove nakon početnih rezultata.

Euronews/Anđelka Ćup

Skopski portal Lider piše da je Siljanovska bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji. Bila je protiv Prespanskog sporazuma, jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se "drsko meša u njene unutrašnje stvari.

"Zemljotres" i u parlamentu

Koalicija oko VMRO-DPMNE ubedljivo je slavila i na parlamentarnim izborima, osvojivši 43 odsto glasova, dok je SDSM sa 15 odsto ostvario najlošiji rezultat u istoriji. Koalicija oko DUI, koji je na vlasti u Severnoj Makedoniji skoro 20 godina u koaliciji sa obe vodeće makedonske stranke, dobila je podršku 14 odsto birača, dok je novoformirana grupa Vlen osvojila 11 odsto glasova.

"Sve analize javnog mišljenja i stav građana jeste bio da će SDSM i DUI izgubiti vlast. Ankete nisu išle u njihovu korist, sve je išlo u korist VMRO-DPMNE i prosto je bilo očekivano jer se svih ovih godina nakupio bes i gnev kod građana zbog velikog stepena korupcije i kriminala koji je bio u vladajućim strankama", rekla je za Euronews Srbija novinarka u Severnoj Makedoniji i predsednica udruženja novinara Ivona Talevska. 

Kako je dodala, ovaj trend započeo je 2021. na lokalnim izborima kada je VMRO-DPMNE osvojio većinu opština u Severnoj Makedoniji.

"Trend jeste bio tu, znakovi su bili pored puta, samo ko je hteo da ih vidi, video je, ko nije hteo, nije ih video", dodala je ona.

Kako je rekla, ono što jeste izvesno je da će parlamentarna većina biti stabilna. 

"Prema sadašnjim rezultatima sa dosadašnjom albanskom opozicijom VLEN, koalicija oko VMRO-DPMNE, imaće više od 72 poslanika. Kada tu dodamo i Maksima Dimitrijevskog iz partije ZNAM, tu imamo više stabilnu, apsolutnu većinu od više od 80. To je dvotrećinska većina u parlamentu. Prioritet u Makedoniji su temeljne reforme. To prvo podrazumeva borbu protiv korupcije i kriminala koja je prosto erodirala svugde u celoj državi na svim nivoima. Druga stvar jeste nošenje ekonomskih investicija, stranih investicija za poboljšanje standarda makedonskih građana. Ne samo Makedonaca, već i svih građana Makedonije. Treća stvar je da se poštuju makedonski građani, jer svi makedonski građani su imali osećaj da ih niti institucija, niti država poštuje. I zato je iseljavanje u poslednjih sedam godina bilo rapidno", rekla je Talevska.

Kada je reč o tome kakvu bi politiku mogla da vodi nova vlada, pre svega kada je reč o evropskim integracijama i odnosima u regionu, Arsovski kaže da VMRO-DPMNE neće prihvatiti ustavne izmene da bi produžili put ka EU u sadašnjim uslovima.

"Da li mogu da naprave nove uslove, koji su to uslovi i koji im je presek mogućih rešenja između Bugarske, EU i Severne Makedonije sada to još ne znamo. Na kraju krajeva ne znamo još ni koji je politički kapital i koja je politička volja da VMRO-DPMNE uđe u te projekte brzo. Što se tiče ostalih spoljašnjih politika, mislim da će to u velikoj meri biti zavisno od toga da li će VMRO-DPMNE odlučiti da ide na ustavne izmene. Ukoliko odluči da produži pregovore sa EU onda ima smisla da budu konstruktivni i po drugim pitanjima, sa Prespanskim ugovorom itd. Ukoliko odluče da ne idu na ustavne izmene siguran sam da će i po drugim pitanjima postati pasivno agresivni", rekao je Arsovski.

Govoreći o tome kakva budućnost bi mogla da očekuje SDSM posle izbornog poraza, Arsovski kaže da su u toj partiji već najavljeni unutrašnji izbori.

"Mislim da bi trebalo sačekati da to njima malo legne i da vidimo kako će oni to delegirati u sledećih nekoliko dana, pa tek onda možemo da vidimo da li će oni ući u neku katarzu promene ili ne. Ukoliko ne uđu, to će za njih biti egzistencijalna kriza", rekao je on.