Igre 
BiH na korak od otvaranja pristupnih pregovora sa EU: Ogroman posao tek sledi, a pred njom jedan ključan uslov
Komentari13/03/2024
-18:00
Od statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je dobila u decembru 2022. godine, Bosna i Hercegovina uskoro bi mogla i zvanično da stigne do prisupnih pregovora. Prema najavama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Savetu za opšte poslove preporučeno je otvaranje pregovora, a o toj preporuci bi trebalo da se odlučuje već naredne nedelje.
Kako je rekla Fon der Lajen, Evropska unija je u poslednjih nekoliko godina promenila pristup prema Zapadnom Balkanu, pa zbog toga i analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić očekuje da će Bosna i Hercegovina zaista dobiti "zeleno svetlo".
"Definitivno očekujem i te naznake su postojale i ranije. Mislim da je kvaka zapravo u geopolitičkoj odluci i da je ta odluka inicirana i svesno podržavana od strane Evropske unije, uprkos tome što znamo da BiH nije ispunila sve neophodne uslove i da je zapravo svaki put taj prag spuštan do najniže moguće tačke kad se prihvatio minimum od onih zakona i minimum reformi koje su urađene", rekla je Topić za Euronews Srbija.
Dakle, uprkos tome što i iz SAD stižu poruke ohrabrenja da je reč o "jasnom signalu ljudima u BiH da njihova budućnost leži u evroatlantskim institucijama", pa i porukama same Ursule fon der Lajen da je BiH napravila "impresivne korake" u evropskim integracijama, pred ovom zemljom i dalje je još mnogo posla.
Koliko su realne ocene o "impresivnim rezultatima"
Bosna i Hercegovina je u voz evropskih integracija uskočila, moglo bi se reći, na istoj onoj stanici gde su sele Ukrajina, Moldavija i Gruzija, neposredno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, a geopolitička situacija ubrzala je tempo do tada izuzetno sporo donošenih odluka u Briselu.
Iako nije postala kandidat istovremeno kad i Ukrajina i Moldavija, taj status uživa od decembra 2022. godine. Savet EU je na samitu u decembru 2023. izrazio spremnost da otvori pristupne pregovore sa BiH, te je pozvao Komisiju da u martu objavi izveštaj o stepenu ispunjavanja ključnih kriterijuma, što će služiti za odluku lidera EU.
AP/ Geert Vanden Wijngaert
"Više je napretka učinjeno u nešto više od godinu dana nego ranije u deset godina. Prvo, BiH je sada u potpunosti usklađena s našom spoljnom i bezbednosnom politikom, što je ključno u ovim vremenima geopolitičkih previranja. Drugo, država je usvojila važne zakone poput zakona o sprečavanju sukoba interesa koji je sedam godina bio u zastoju te zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma", rekla je predsednica Evropske komisije.
Povezane vesti
Kako ističe Tanja Topić, reči koje su se mogle čuti otkako je BiH dobila kandidatski status jesu - "impresivni rezultati", "reformski zamah" i "optimizam". Dodaje da bi tu postavila pitanje koliko su realne takve ocene.
"Zaista oni koji poznaju prilike, koji su gledali šta je bukvalno na mišiće urađeno uz snažno guranje EU, vrlo dobro znaju i svesni su da se radi o malim pomacima i da to nisu ni u kom slučaju impresivni rezultati. Negde bih rekla da je to pre rezultat frustracije, ali obostrane - i Evropske unije prema nama, a s druge strane i frustriranost BiH zahtevima koji su postavljani pred nju", rekla je ona.
Najvažniji Zakon o sudovima
Kako je rekla Topić, pred BiH je ostalo još puno posla jer je Bosna i Hercegovina od svih zemalja kandidata "najlošije pripremljena".
"Tu tek sledi ogroman posao, usvajanje brojnih zakona, tek onaj stvarni posao i rad. Još moram da napomenem da je u ovim redukovanim zahtevima ostao neusvojen Zakon o sudu BiH, naravno taj tempo se uvek ubrzava i uvek se kao vozi u petoj brzini, domaće političke elite samo što nisu nadohvat rešenja, a evo to rešenje još uvek nije doneseno, mada mislim da će i bez tog zakona BiH dobiti zeleno svetlo", rekla je ona.
Inače, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozdravio je najavu Ursule fon der Lajen, ali je dodao da najava bez datuma Međuvladine konferencije na kojoj bi zvanično otvorili pregvori ne znači mnogo.
Kako piše Klix.ba, Fon der Lajen je prilikom dolaska u BiH pre nekoliko meseci u javnosti artikulisala 3 + 1 zahteve koje BiH treba da ispuni kako bi otvorili pregovore. Usvojen je sporazum sa Fronteksom, donesen Zakon o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i usvojen Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Međutim, zakon o sudovima ostaje sporan, a bez njega neće biti datuma Međuvladine konferencije.
Proces u kojem se BiH nalazi je vođen na način da Evropski savet donese odluku o otvaranju pregovora i zakazuje Međuvladinu konferenciju. Zatim EU predstavlja Pregovarački okvir koji predstavlja način na koji će voditi pregovore, a nakon čega počinje proces skrininga. Međutim, kako Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji objašnjava, to nije nužno slučaj.
Povezane vesti
"Dobro bi bilo dobiti odluku o otvaranju pregovora sada u martu da možete da krenete planirati sa skriningom jer to znači reformu državne uprave, planiranje zakonodavstva i slično. Mnogo to znači Bosni da se organizuje, pa Međuvladina konferencija može da dođe i šest meseci kasnije. Zašto gubiti tih šest meseci kad skrining traje godinu, ne morate čekati formalno Međuvladinu konferenciju", rekao je on za Klix.ba, navodeći da su i Ukrajina i Moldavija dobile otvaranje pregovora bez datuma Međuvladine konferencije.
Komentari (0)